<<Nazad

http://www.dnevnik.rs/drustvo/prepakivanje-starih-zakona 

Препакивање старих закона

30.01. 2017.


Нацрти нових закона о здравственом осигурању, здравственој заштити и апотекарској установи ових дана су имали јавну расправу, а у Удружењу „Доктори против корупције“ кажу како су очекивали да ће они донети реформу система,обзиром на дугогодишње проблеме у српском здравству.

 

Координатор Удружења др Драшко Карађиновић каже су у претходне три године направљени значајни помаци у овој области, али сматра да нацрти два системска закона, о здравственом осигурању и здравственој заштити, не доносе искорак и новине које могу да реше проблеме, већ су стара законска решења само преписана и препакована. Карађиновић каже да је неопходно преуређење здравства преко нових системских и секторских закона, који би направили дисконтинутет с важећим прописима из 2005, јер су они за десет година узроковали бројне штетне последице, како по здравље грађана, тако и по буџет.

- Међутим, за такав реформски искорак потребни су стручни капацитети с новом, свежом визијом, што очито недостаје, јер се предложена решења у нацртима системских закона врте у оквиру неуспешне рутине. Здравствена бирократија покушава да изврда инсистирање премијера Александра Вучића на неопходности структурне реформе јавног сектора, па и здравства, формалним легислативним активизмом, па се писање обимних закона представља као реформа система, а резултати би требало да дођу у неком неодређеном будућем року – наводи др Карађиновић.
Координатор Удружења „Доктори против корупције“ подсећа на то да српско здравство одликује огромна потрошња
OVDE, велика корупција OVDE и слаби ефекти OVDE , што би морало да води у корениту реформу система. Наводи да су у претходне три године направљени значајни инфраструктурни помаци, после деценије стагнације у здравству. Карађиновић наводи да се довршава изградња Клиничког центра Ниш, купљено је осам апарата за зрачење онколошких пацијената, уводи се квалитетан информациони систем после деценије неуспешних покушаја, у Војводини прави се мрежа ангио сала.

- Управо због таквих успеха, била су и велика очекивања од предлога системских закона у смислу квалитетних решења за неопходне и незбежне дубинске структурне промене – наводи Карађиновић.

Нацрти закона о осигурању и здравственој заштити представљају рециклирање старих решења из 2005, сматра Карађиновић који не види како они могу да рационализују потрошњу уз унапређење квалитета.

- Чуди веровање чиновника да погрешна решења из прошлости, могу у будућности да дају добре резултате. И даље су задржане одредбе с конфликтом интереса уз многе недоречености, који остављају простор за институционалну корупцију, а тиме и за наставак расипања. Учвршћује се бирократизација, гомилају органи, структуре и поступци који су и до сада стварали само трошак без икаквог позитивног учинка. Урађене су неке терминолошке и правно техничке корекције у односу на садашње прописе, али је све то далеко од неопходног реформског реза и савременог концепта здравства. Укратко, бирократе из Министарства здравља и Републичког фонда за здравствено осигурање нуде препакивање старог, па мислим да није могуће ова два нацрта поправљати амандманима, јер садрже у себи структурну грешку. Све то личи на класичну бирократску саботажу реформских захтева – категоричан је Карађиновић.

Један од примера неусаглашености између системских закона је и члан 60. Нацрта закона о здравственој заштити, а сада је то члан 199, у којем се каже како државни лекар може у допунском раду да ради приватно, а ту могућност користи 7.000 лекара из болничког сектора.

- Члан 139. Нацрта закона о здравственом осигурању предвиђа изабраног лекара у уговорном односу са РФЗО у дому здравља, којих има 8.000. Да ли изабрани лекари могу да раде допунски рад као приватници и да лече пацијенте-осигуранике чије је лечење РФЗО уговорио код изабраног лекара? Како да РФЗО пристане да изабрани лекари које већ плаћа, после подне у допунском приватном раду лече исте осигуранике који сада додатно плаћају из џепа, иако су платили здравствени допринос? Да ли овакво стање не обесмишљава обавезно здравствено осигурање, да ли се стварају велики корпуси лекара с различитим правима – наводи Карађиновић и напомиње како на та питања на јавној расправи није добио одговор.

Љ. Петровић

Уредити српско тржиште лекова


- Закон о апотекарској делатности, иако касни 15 година, једини има реформски потенцијал, којим треба да се уреди српско тржиште лекова и медицинских средстава које на годишњем нивоу износи више од 700 милиона евра. Овим законом ће бити решено и питање непрестаног стварања дугова државних апотекарских установа према приватним веледрогеријама, које данас износи 100 милиона евра. Број апотека којих има око 3.000 и то 1.000 државних и 2.000 приватних, биће смањен бар за 1.000, ако се усвоји закон. Нејасно је формулисан предлог око могућности оснивања апотекарских ланаца, што би могло да угрози обављање апотекарске делатности у облику приватне праксе. Надајмо се да предлагач закона неће подлећи притиску трговачких лобија и да ће применити модел из европских земаља – казао је Карађиновић.

 

korupcija_UNDP_2013.


STANDARDIZOVANE I OPŠTE STOPE MORTALITETA


stan.stope.mortaliteta

opste_stope_mortaliteta.2015



<<Nazad