Srbiji je potrebna efikasna zakonska zaštita uzbunjivača, bez
koje nema prave borbe protiv korupcije, ali se zaštita mora odnositi i
na one ljude koji prijavljuju opasnost po životnu sredinu ili bezbednost
građana, složili su se učesnici okruglog stola Pištaljke Zaštita
uzbunjivača u državnoj službi, koji je danas održan u Pres centru
Udruženja novinara Srbije.
Pošto je programski direktor Transparentnosti-Srbija i stručni saradnik
Pištaljke Nemanja Nenadić dao pregled trenutnog pravnog okvira za
zaštitu duvača u pištaljku (određena zaštita predviđena je Zakonom o
državnim službenicima, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od
javnog značaja i Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije), direktor
Agencije Zorana Marković najavila je da će do kraja maja biti napisan
nacrt Pravilnika o zaštiti uzbunjivača o kojem će potom biti javno
raspravljano.
Ona je naglasila da je jedan državni službenik zatražio zaštitu od
Agencije, ali se tokom obrade predmeta ispostavilo da je on ucenjivao
osobu koju je prijavio zbog zloupotrebe službenog položaja, pa su protiv
obojice podnete krivične prijave. Zorana Marković takođe je rekla da je
i doktorka Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici (Bojana Bokorov)
u februaru zatražila zaštitu od Agencije i da je taj postupak u toku.
Međutim, Miroslav Petrović iz udruženja za zaštitu prava pacijenata
rekao je da doktorka Bokorov uopšte nije zaštićena i da je upravo dobila
sudsko rešenje kojim treba da plati takse od 2.200 evra za koje
advokati kažu da su izmišljene.
Bivši direktor Službe hitne pomoći u Beogradu doktor Borko Josifovski
predstavio je potom svoj slučaj – on je još 2006. nadležnima prijavio da
u hitnoj pomoći postoji organizovana kriminalna grupa, ali je zbog toga
pretrpeo maltretiranje i morao da napusti zemlju. On je direktorki
Agencije predao pregled dokumentacije o onome što mu se desilo.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Rodoljub Šabić govorio je o slučajevima uzbunjivača koji su mu se
prethodnih godina obratili – o saradniku Pištaljke Ivanu Niniću, radniku
Puteva Srbije Goranu Miloševiću, kragujevačkom ombudsmanu, jednom od
rukovodilaca Železnica Srbije i autoru zabranjene knjige Vojna tajna
Vladanu Vlajkoviću. Šabić je rekao da su svi oni imali problema pošto su
ukazali na zloupotrebe i da su tek posle reakcije medija i javnosti
uspeli da dobiju zaštitu.
O tome da pretnje uzbunjivačima praktično nikad ne prestaju govorio je
Ivan Ninić, koji je nedavno otkrio da se jedna bezbednosna služba kod
njegovih komšija raspituje o njemu i njegovom načinu života, a sve zbog
toga što, kako su pripadnici te službe rekli, “on često traži
informacije od najviših državnih organa i piše o njima”.
O svom iskustvu govorila je i neizabrani sudija Biljana Mraović, koja je
naglasila da prvo tužilaštvo u Beogradu još nije završilo istragu
povodom krivične prijave koju je poverenik Šabić podneo protiv
nepoznatog lica iz Generalnog sekretarijata Predsednika Republike koje
se lažno predstavilo i neovlašćeno prikupljalo podatke o ličnosti.
Kraj okruglog stola obeležila je debata doktora Draška Karađinovića iz
udruženja Doktori protiv korupcije i poverenika Rodoljuba Šabića o tome
da li institucije rade svoj posao, inicirana izjavom Karađinovića da bi
možda trebalo raspustiti sve institucije koje se bave korupcijom i
prepustiti građanima da se sami snalaze u toj borbi. Poverenik je rekao
da neke institucije, naročito one nezavisne, dobro rade svoj posao i da
je Srbiji potrebna jaka građanska inicijativa koja bi učvrstila sve
institucije.
Posle okruglog stola Pištaljke održan je i okrugli sto na temu sukoba
interesa na Zapadnom Balkanu na kojem su govorili predstavnici civilnog
društva iz Hrvatske, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Srbije.