Isparilo 1,5 milijardi evra!

Gde je nestalo 1,5 milijardi evra u zdravstvu pitanje je na koje odgovor nema nijedna relevantna institucija, počevši od Ministarstva zdravlja, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranja, pa do tvoraca Nacionalnog zdravstvenog računa (projekta na čije formiranje je potrošeno oko 400.000 evra), a koji samo zato i postoji.

Naime, ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je u julu ove godine da je ukupna potrošnja na zdravstvo u Srbiji 8,2 posto bruto društvenog proizvoda (BDP) ili 2,4 milijarde evra. To stoji i kao podatak Nacionalnog zdravstvenog računa, koji je dat i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović nedavno je pak objavila tabelu sa ukupnom potrošnjom u zdravstvu nekoliko zemalja, između ostalog i Srbije, a kao izvor podataka navela Međunarodnu organizaciju za ekonomsku saradnju - OECD - prema kojoj Srbija troši svega šest posto BDP-a ili 1,8 milijardi evra.
Svetska banka, međutim, u svom izveštaju navodi da Srbija na zdravstvo troši oko 11 odsto BDP-a (najviše u regionu) ili 3,3 milijarde evra! Imajući u vidu da jedan odsto BDP-a iznosi 300 miliona evra, ispada da se procene čelnika u zdravstvu Srbije međusobno se razlikuju za 600 miliona evra, a u odnosu sa Svetskom bankom za 1,2 odnosno 1,5 milijardi evra!

Zanimljivo je da je u tabeli objavljenoj u novinama direktorka RZZO kao izvor navela OECD, iako oni nemaju takav podatak za Srbiju. Dokument iz kojeg je navodno uzeta statistika za našu zemlju uopšte ne sadrži podatke za Srbiju?!
„Alo!“ je kontaktirao s OCED-om, gde nam je ljubazno ukazano da se takvi podaci ne nalaze ni u jednom dokumentu koji nam je ponuđen na uvid. U RZZO, međutim, sada tvrde da, iako su u tabeli ukupne potrošnje stavili za Srbiju šest odsto, da su, u stvari, mislili na javnu potrošnju?!
- Javna potrošnja na zdravstvo iznosi 5,97 odsto BDP-a. Za privatnu ne postoje egzaktni podaci, a procene Ministarstva kažu da je još dodatnih dva odsto BDP-a, dok privatni lekari tvrde i da je dodatnih šest posto BDP. U svakom slučaju, i jedni i drugi i treći i ko god se time bavi nema dokaze za svoje tvrdnje već samo pretpostavke koje šteluje prema svojim potrebama. Jedini dokaz bio bi da poreska pogleda koliko je izdato fiskalnih računa u zdravstvu i za koji iznos, pa da se na osnovu toga izračuna koliko je izdvajanje - odgovara umesto direktorke Vladan Ignjatović, pomoćnik direktorke u sektoru javnog informisanja.
Da li iz neznanja ili nestručnosti, ali neverovatno je da u RZZO ne znaju da čak i njihovi finansijski izveštaji sadrže takozvane konsolidovane prihode, tačnije „privatne prihode“ bolnica. U pitanju je novac uziman pacijentima na ime takozvanih vanstandardnih usluga. Za prošlu godinu je u to ime od građana naplaćeno celih 350 miliona evra, što je, dakle, više od jedan odsto BDP-a. To su, nažalost, „egzaktni podaci“, kako je građanima sa jedne strane naplaćivano kroz osiguranje, a sa druge u kešu za preskakanje lista čekanja, preglede mamografom, magnetnom rezonancom...

Diletanti ili manipulatori?

Reč je ili o potpunom diletantizmu naših čelnika ili o manipulaciji koja bi namernim smanjivanjem zdravstvene potrošnje opravdala loše rezultate višegodišnjeg rukovođenja zdravstvenim sistemom, ističu u Udruženju privatnih lekara i stomatologa Novog Sada.
- Nemoguće je da OECD ne razlikuje vrste potrošnje u zdravstvu, s obzirom na to da je to temelj definisanja Nacionalnog zdravstvenog računa. Od takvog diletantizma se javno ograđujemo i u tom smislu ćemo pisati OECD-u. Neverovatno je da se s jedne strane proganjaju doktori zbog recepata i dve kutije aspirina viška, a da čelni ljudi javno zagube u zdravstvu celu milijardu evra - poručuju privatnici.

Na šta je potrošeno 400.000 evra?

Nacionalni zdravstveni račun postoji da bi se imao jasan uvid u to koliko građani troše preko obaveznog zdravstvenog osiguranja, koliko plaćaju iz džepa ili pak dobrovoljnog dodatnog osiguranja. Na taj način bi se evidentirala svaka usluga koju pacijent plati, od dijagnostike do terapije, u privatnoj ili državnoj ustanovi, što obuhvata i kupovinu i izdavanje lekova na recept.
Za formiranje NZR-a, Srbija je najpre 2002. godine dobila 300.000 evra donacije, a potom 2004. godine uzela kredit(!) Svetske banke od oko 130.000 dolara za isti posao. Danas, prema NZR-u, Srbija navodno troši osam odsto BDP-a na zdravstvo, iako nije poznato kako se došlo do tog podatka, koji se za 1,2 milijarde razlikuje od procena Svetske banke.

Maja Marčeta

<<Nazad