Fleke na belom mantilu
SVAKI treći ispitanik
ima rođaka ili prijatelja koji je u poslednja tri meseca dao mito, a 16 odsto njih su to uradili i sami -
bilo oni, bilo članovi njihovih porodica. Od toga, čak 54 odsto tvrdi da
su dali mito lekaru, a tek 19 odsto njih da su dali policajcu. Ovo su
poražavajući nalazi poslednjeg istraživanja ”Medijum galupa”, po kojima je
zdravstvo jedna od tri najkorumpiranije oblasti.
Prosečni iznos ”nagrade” za ”bele mantile” kretao se između 160 i 200 evra.
Međutim, već godinama je javna tajna da su nezvanični cenovnici u pojedinim
granama zdravstva daleko veći. Tako je, recimo, za porođaj u Beogradu, prema
nekim tvrdnjama, ponekad potrebno izdvojiti čak između 500 i 1.000 evra.
Pozamašne cifre izdvajaju se i za bolje mesto na listama čekanja za intervencije,
a jedan patolog tražio je 10.000 dinara da bi izdao obdukcioni list porodici
poginulog u saobraćajnoj nesreći!
Na okruglom stolu novoosnovane nevladine organizacije ”Doktori protiv korupcije” u četvrtak mogli su se čuti još neki
frapantni podaci. Recimo, da je korupcija u zdravstvu u proteklih šest meseci
porasla za 10 odsto.
Od prošle godine donete su dve prvostepene presude i pokrenuto je desetak
postupaka protiv lekara.
Ipak, još niko nije proglašen nedostojnim zbog korupcije. Kako objašnjava dr
Tatjana Radosavljević, direktor Srpske lekarske komore, do sada osuđeni lekari
su se žalili na prvostepene presude, a Sud časti ne može da im sudi dok te
presude ne postanu pravosnažne.
- Kada one budu pravosnažne i na štetu lekara, Sud časti će im po hitnom
postupku oduzeti licencu - kaže dr Radosavljević.
Ona dodaje i da opravdanja za korupciju među njenim kolegama nema, i da to ne
mogu biti ni relativno male plate. Prosečna plata jednog lekara specijaliste je
70.000 dinara, a lekara u domu zdravlja daleko je manja.
Ipak, Lekarska komora je do sada uradila nekoliko stvari u borbi protiv
korupcije: osim što je uvela sankcije zbog ”dela koja lekara čine nedostojnim
za obavljanje profesije”, uključili su se i u projekat ”Ne primam mito, radim
za platu”, i uspostavljaju informatičke sisteme kako bi što lakše
identifikovali pacijente kojima je tražen novac.
- Nikada mi nijedan lekar nije tražio mito - kaže za ”Novosti” Zorana Marković,
direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.
Nažalost, takvu rečenicu ne mogu da izgovore roditelji jedanaestogodišnjeg
Dejana Miloševića, kojima je čuveni neurohirurg dr Eugen Slavik iz Kliničkog
centra Srbije prošle godine tražio mito od 500 evra za operaciju tumora kod
dečaka. Zbog toga je osuđen prvostepenom presudom na tri godine zatvora.
Zanimljiv detalj iz pomenutog ”Galupovog” istraživanja je i da većina ispitanih
smatra da Agencija za borbu protiv korupcije nema nikakvu ili veoma malu moć.
Na pitanje šta Agencija može konkretno da uradi kad je u pitanju korupcija u zdravstvu,
ona dodaje:
- Mi se ne bavimo pojavama, već individualno postupamo po prijavama, pratimo
sukobe interesa i imovinu funkcionera...
Do sada se najveći broj prijava odnosi na korupciju u procesu privatizacije, a
tek zanemarljiv
broj na onu u zdravstvu. Ipak, izgleda da davanje
mita lekarima nije najveći problem vezan za korupciju u zdravstvu.
Profesor dr Dragana Jovanović,
osnivač organizacije ”Doktori protiv
korupcije” i bivši gradski sekretar za zdravstvo, ukazala je na okruglom
stolu da je upravo Zakon o javnim nabavkama omogućio nezapamćenu korupciju.
- Prema nakaradnom Zakonu, mnoge zdravstvene ustanove kupovale su skupu opremu
i aparate, a kontrolu nad njihovom nabavkom nije imao Grad kao njihov osnivač,
već Ministarstvo zdravlja. Imali smo i problem ”razbijanja” javnih nabavki, pa
su se, recimo, za rendgen-aparate kupovali samo štampači, koji inače pri
kupovini idu uz aparat.
Cena pojedinačnog štampača je, prema njenim rečima, svaki put bila daleko veća
od realne, a tehničke karakteristike aparata takve da je samo nekolicina
proizvođača ”prolazila” na tenderu. Tako je za Dom zdravlja u Mirijevu kupovina
opreme, umesto dogovorenih 14 miliona dinara, iznosila 56, ili 400 odsto više
od početne cene.
- Dom zdravlja u Mirijevu imao je na kraju više hirurške opreme od neke
poliklinike - dodala je dr Jovanović.
I Nemanja Nenadić iz ”Transparentnosti Srbija” slaže se sa većinom ocena
Jovanovićeve. On smatra da građani vide zdravstvo kao izuzetno korumpirano, pre
svega zato što kod lekara ide mnogo veći broj ljudi nego u neke druge
institucije, ali i zato što su na ovu vrstu korupcije posebno osetljivi jer je
u pitanju njihovo zdravlje. Međutim, mnogo veći problemi odnose se na javne
nabavke.
- Do ”sitne” korupcije dolazi zato što zdravstveni sistem ne može da odgovori u
svakom trenutku svim potrebama pacijenata. Zato se prave liste čekanja. Građani
su spremni da daju novac da to ubrzaju ili da dođu do lekara za kog su čuli da je
dobar. Tome se nikada ne može potpuno stati na put, ali se može poboljšati
uvođenjem veće javnosti kod pravljenja lista čekanja ili boljim korišćenjem
bolničkih kapaciteta. Ljude treba ohrabriti da prijavljuju korupciju.
RETKI PRIMERI STIGNU DO SUDA
Mnogi su primeri korupcije u zdravstvu. Ali, samo retki primeri tzv. sitne
korupcije polako dolaze do završnice. Tako je, recimo, ove godine počelo
suđenje grupi lekara sa VMA koji su optuženi da su uzimali novac da bi
falsifikovali medicinsku dokumentaciju u korist pacijenata. U martu ove godine
uhapšen je I. T. iz Kliničkog centra u Nišu, sa Odseka za radiologiju i maligne
tumore, pod sumnjom da je uzeo 100 evra za bolji tretman pacijenta. U decembru
prošle godine uhapšen je i subotički ginekolog Hami Fathi, zbog sumnje da je od
pacijentkinje tražio i dobio 200 evra. U martu 2009. lisice su stavljene i
načelniku Odeljenja hirurgije Angelu Božilovu iz Šapca, jer se sumnja da je
uzeo 150 evra za operaciju hernije. U septembru prošle godine uhapšen je i načelnik
Osmog odeljenja Prve hirurške klinike u Beogradu, čuveni dr Miodrag Petrović,
zbog sumnje da je od pacijenta uzeo 300 evra za operaciju žučne kese...
NOVAC ZA VANSTANDARDNE USLUGE OTIŠAO U
TAJNE KASE
Na okruglom stolu ”Doktora protiv korupcije” moglo se čuti da je, prema
definiciji Svetske banke, korupcija bilo kakva zloupotreba javnih ovlašćenja
radi sticanja materijalnih dobara. U tom kontekstu, po dr Drašku Karađinoviću, u domen korupcije spadaju i sva ona
sredstva koja završavaju u crnim fondovima zdravstvenih institucija, na ime
vanstandardnih usluga, koje čak ne bi trebalo ni da se naplaćuju.
- U vanstandardne, prema postojećem zakonu, spadaju lečenje pijanstva, promena
pola, lečenje seksualne disfunkcije, alternativna medicina, pregledi sportista,
lečenje hipnozom, zdravstveni pregled dece za upis u školu... Da li su ovo naši
građani platili u 2008. godini 350 miliona evra - pita se dr Draško
Karađinović, i konstatuje da je taj novac otišao u neke tajne kase bolnica i
domova zdravlja, kojima vrhuške zdravstvenih ustanova imaju pravo da
diskreciono raspolažu. Podatke za prošlu godinu o ovim svotama ova organizacija
još nije dobila od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
|
