ponedeljak, 6. jun 2005.

Privatni lekari „državni“ – korupcija „privatna“

Lekar zaposlen u domu zdravlja ili nekoj bolnici legalno pre podne pravi listu pacijenata za popodne kada će to i naplaćivati.

Ljiljana Lukić

Beograd

Mogućnost da lekari zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama rade i privatno (30 odsto radnog vremena) predstavlja izvor niskonaponske korupcije. Lekar zaposlen u domu zdravlja ili nekoj bolnici, svejedno, na taj način legalno pre podne pravi listu pacijenata za popodne kada će to i naplaćivati, a takvu mogućnost daju upravo predlozi novih zakona  u ovoj oblasti, rečeno je juče u Privrednoj komori Srbije.

  Na okruglom stolu pod nazivom „Predlozi zakona u zdravstvu – ima li rešenja za konflikt interesa i korupciju?“ u organizaciji Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije i Udruženja vlasnika privatnih zdravstvenih ustanova upozoreno je da nijedan predlog niti primedba koju su uputili zakonodavcu u toku javne rasprave nije usvojena niti je na nju odgovoreno. Predlozi ova dva zakona ( Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o komorama zdravstvenih radnika ) dobili su u međuvremenu zeleno svetlo Vlade Srbije i očekuje se da će najkasnije za mesec dana da uđu u proceduru usvajanja u srpskom parlamentu.

   Zakonima se zamera da su napravljeni haotično, paušalno i neprecizno, sa lošim rešenjima koja mogu da vode u korupciju.

  Osim toga donose se u času kada predstoji otpuštanje 40.000 zdravstvenih radnika prema zahtevima MMF, pa umesto da se stvore jasni uslovi u zdravstvu, unose se nove nejasnoće, rekao je portparol  Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije, Draško Karađinović.

  On je ocenio da se pošlo „naopačke“ od nadgradnje odnosno organizacije zdravstva, umesto da su prvo udareni temelji. Još nije definisan osnovni paket usluga, nema protokola lečenja niti dopunskog osiguranja. U nerazrešenim odnosima ne mogu da se implementiraju suptilne stvari po ugledu na Evropu, upozorava Karađinović.

  Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti koji predviđa mogućnost da se ukoliko postoji potreba iznajmi prostor ili aparat u državnoj zdravstvenoj ustanovi, nameće pitanje zašto se onda u interesu građana ne zaposli još jedan lekar u drugoj smeni.

  Privatni lekari smatraju da bi pružanje šanse već zaposlenima u toj ustanovi da rade u drugoj smeni ali za svoj groš samo legalizovalo korupciju.  To potvrđuje i primer skenera u Kliničkom centru u Beogradu koji mesecima ne radi, ali zato samo dvesta metara dalje rade brojni privatni skeneri. Neko za to mora da bude odgovoran.

  Primedbe postoje i na komisiju za ocenu novih metoda i tehnologija u lečenju za koju nije propisan protokol o radu da bi se izbegao voluntarizam, ali i ne cehovsko organizovanje. Predlog zakona o lekarskoj komori je defektan jer nudi hibrid komoru, rekao je advokat Udruženja, Slobodan Šoškić.

  Šoškić je istakao da se sve može posmatrati sa stanovišta borbe protiv korupcije koja je deo življenja u Srbiji, da se ona ne može iskoreniti zakonima, ali da su oni početna stanica u borbi protiv ovog društvenog zla, što su izgleda ovoga puta izgubili iz vida „zdravstveni zakonodavci“.

„Pilot korupcija“ u Kraljevu

Milomir Jelčić, privatni stomatolog u Kraljevu upozorava da je korupcija u zdravstvu uzela toliko maha, da niko ne reaguje ni kada se na nju upre prstom. On kaže da je Zdravstveni centar u Kraljevu nosilac pilot projekta koji finansira Međunarodni crveni krst i Svetska banka, vrednog 5 milion evra, a koji bi trebalo da omogući dostupnost izabranog lekara čitavom građanstvu okruga. Realizator projekta je dr Zoran Pešić, direktor Doma zdravlja u Kraljevu koji je kako ističe Jelčić uhvaćen u bavljenju „crnom praksom“. Tržišna inspekcija koja je podnela prijavu „sa svojim nalazom upoznala je i ministra zdravlja i direktora Zdravstvenog centra, ali nikom ništa“.