U srpskoj prestonici tri doma zdravlja, a ukupno 27 medicinskih kuća u
Srbiji, čekaju na odgovor Ministarstva zdravlja posle molbe da im se odobri da
građanima mogu da pružaju zdravstvene usluge u okviru dopunskog rada. U skladu
sa novim pravilnikom, koji je stupio na snagu proteklog meseca, u zdravstvenim
ustanovama moći će da se rade neke usluge iz delokruga alternativne medicine,
razni pregledi ili neke intervencije, ali izvan radnog vremena zdravstvene
ustanove i uz novčanu nadoknadu pacijenta koji to bude tražio.
Donedavno su domovi zdravlja radili tako što su pacijentima pružali
vanstandardne usluge koje su, svaka ustanova ponaosob, naplaćivali po svojim
cenovnicima. Često se dešavalo da pacijent dođe na pregled, a da ga lekar
pošalje na dodatne analize, koje mu se pri tom „debelo” naplate. Zabeleženi su
slučajevi da je pacijentima naplaćivano nešto što spada u domen obaveznog
zdravstvenog osiguranja, za šta svakog meseca od plate izdvajaju određenu sumu
novca, što u nadležnim institucijama smatraju velikom zloupotrebom.
Dr Draško Karađinović, iz Društva privatnih lekara i
stomatologa Srbije, kaže da se izmišljaju vanstandardne usluge koje se naplaćuju
u kešu, a da se te pare dele za plate zaposlenih i javne nabavke koje se
obavljaju mimo zakona.
– Domovi zdravlja i bolnice izmišljaju vanstandardne usluge koje naplaćuju. U
2007. godini 330.000.000 evra je iz džepa građana dato u državne zdravstvene
ustanove mimo doprinosa. Kada se sabere prihod u 2008. godini to će biti oko
400.000.000 evra. A sve zahvaljujući tome što se trgovalo sa listama čekanja,
što je pacijentima nuđeno da dođu na red kod lekara ili urade analizu odmah, ako
plate. Jasno je da je ovde došlo do zloupotrebe. To je sistemska korupcija –
istakao je dr Karađinović.
Dr Đorđe Stoiljković, direktor DZ „Vračar”, objašnjava da je kod njih
do decembra kao vanstandardna usluga rađen ultrazvuk abdomena i srca i to kod
pacijenata koji nisu želeli da čekaju red.
– Tražili smo saglasnost da to isto radimo sada samo van radnog vremena.
Novac koji je zarađen od toga utrošen je na stimulacije zaposlenih, uređenje
ustanove ili opremanje – istakao je dr Stoiljković.
Sličnog je mišljenja i dr Nada Jovanović-Vasiljević, čelnica DZ
„Barajevo”, koja naglašava da su oni, kada je reč o vanstandardim uslugama,
jedino izdavali lekarska uverenja za posao i za sportiste, a dodatno im je
plaćano dežuranje na utakmicama i sanitetski prevoz.
– Čekamo dozvolu Ministarstva zdravlja da vidimo da li ispunjavamo uslove za
dopunski rad. Ukoliko je dobijemo moći ćemo da radimo hidromasažu, ručnu masažu
i akupunkturu. Preglede jedino plaćaju oni koji nemaju overenu zdravstvenu
knjižicu. Protiv toga sam da se u domu zdravlja naplaćuje nešto što je
proglašeno za vanstandardnu uslugu, a da se obavlja u radno vreme – rekla je
Jovanović-Vasiljević.
Ima i onih domova zdravlja u kojima kažu da gotovo nikad nisu imali
vanstandardne usluge, kao što je reč sa DZ „Savski venac”. Dr Mirjana
Velimirović, direktorka ove ustanove, kaže da oni smatraju da je dom
zdravlja u obavezi da radi one usluge koje je država odredila i da niko nije
imao interesa da pruža dodatne usluge.
Dr Olivera Ćirković, pomoćnik direktora DZ „Zemun”, ističe da su u
njenoj ustanovi ranije neke zdravstvene usluge na odeljenju fizikalne medicine
naplaćivane, ali da to odavno nije slučaj.
– Tražićemo dozvolu da dopunski možemo da se bavimo akupunkturom – dodala je
naša sagovornica.
U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO) tumače da „u standardne
zdravstvene usluge spadaju one koje se finansiraju iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja, ukoliko se ostvaruju prema načinu i postupku kojim je
definisano ostvarivanje te usluge o trošku osiguranja”.
– U tom slučaju usluga ne sme biti naplaćena osiguraniku. Oni koji smatraju
da im je neosnovano naplaćena neka zdravstvena usluga imaju pravo da matičnoj
filijali RZZO podnesu zahtev za refundaciju, a neophodno je da uz zahtev prilože
svu medicinsku i računsku dokumentaciju – ističu u RZZO.
U ovoj instituciji dodaju da pružanje zdravstvene usluge na lični zahtev
pacijenata ne sme da bude obavljeno kao vanstandardna usluga i naplaćeno
pacijentu u redovno radno vreme zdravstvene ustanove, jer je to radno vreme
rezervisano za osiguranike RZZO.
