13.septembar, 2007.

 

 

Neophodna demonopolizacija

"Zdravstvo Srbije (ni)je crna rupa", 11.9.

 

 

U odličnom članku (Zdravstvo Srbije (ni)je crna rupa, 11.9.) otvoreno je u dijalogu narodne poslanice Jagode Jorge i ministra zdravlja Tomice Milosavljevića više bitnih pitanja oko stanja u srpskom zdravstvu. Jedno od kljucnih je svakako i pitanje monopola jednog zdravstvenog fonda u koji građani uplaćuju obavezni doprinos od 12,3% na bruto platu. A godišnji budžet zdravstvenog fonda dostiže vrtoglavih 1,8 milijardi evra.

Ministar se zalaže za postojeći monopolski model, argumentujući svoj stav siromaštvom zdravstvenog dinara. Međutim, treba podsetiti da brojne uspesne zemlje tranziciji kao što su Češka odnosno Slovačka, imaju više obaveznih zdravstvenih fondova. Ovaj model, inače preuzet iz naprednih evropskih zemalja  omogućava građanima da sami usmeravaju svoj obavezni doprinos prema osiguravajućem zavodu koji najbolje servisira njihove potrebe. Slično onome što građani Srbije poznaju kod obaveznog auto-osiguranje gde svake godine mogu da menjaju osiguravača u funkciji njihovog zadovoljstva uslugama i ažurnošću.

Uostalom, treba podsetiti da savremene tendencije u sektoru usluga idu u pravcu stvaranje regulisanog tržišta. To znači da je u zdravstvu građaninu-potrošaču omogućeno da slobodno bira lekara, iz državnog odnosno privatnog sektora za svoj obavezni doprinos po principu "novac prati pacijenta". Stvaranjem konkurencije, očigledno je da usluga dobija na kvalitetu uz smanjivanje vremena čekanja na pregled ili lečenja. Takođe, demonopolizacijom, i korupcija, u domaćem zdravstvu bolna tema, gubi svoje osnovo ekonomsko uporište jer pacijent ima mogućnost izbora.

U svakom slučaju, stav poslanice Jorge o neophodnosti demonopolizacije zdravstva, kako na nivou obaveznog osiguranja tako i na nivou davaoca usluga, to jest lekara i bolnica, otvara temu od najvećeg nacinalnog interesa i predstavlja pravi korak ka razmišljanju o modelu koji postoji u Evropi.

U 2007. godini srpsko zdravstvo ne sme robovati ideološkim klišejima iz doba jednopartijskog sistema a naši političari bi konačno morali da počnu da se bave, osim visokom politikom, i pitanjima koja svakodnevno životno tangiraju građane.

 

Dr Draško Karađinović

Novi Sad