Utorak, 7.april 2009.

Nezakonito naplaćivanje porođaja

Rekonstrukcija i modernizovanje porodilišta u bolnicama (Bezbolni porođaj-uskor besplatan, Politika 3.april) je još jedan dokaz koliko sredstava poreski obveznici ulažu u državno zdravstvo. Jasno je da se trudnicama moraju pružiti maksimalni uslovi kako bi se taj dragoceni trenutak za svaku porodicu i društvo u celini obavio u sigurnim, konfornim i dostojanstvenim uslovima.
Međutim zbunjuje najava direktora porodilišta na Dedinju oko formiranja cena za takozvani porođaj po izboru, odnosno za uslugu dolaska određenog lekara van radnog vremena da bi porodio trudnicu.
Treba podsetiti da  je plaćanje državnog lekara za usluge iz "osnovnog paketa usluga", a porođaj tu očigledno spada, nezakonito i da niti jedan član iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti ili Zakona o zdravstvenom osiguranju to ne dozvoljava. Ni spisak vanstandardnih usluga iz čl 61 Zakona o zdravstvenom osiguranju ne predviđa mogućnost pružanja zdravstvene usluge ili medicinskog postupka angažovanjem određenog državnog lekara na osnovu ličnog zahteva pacijenta.
To je potpuno razumljivo jer u suprotnom bismo imali diskriminaciju brojnih pacijenata koji plaćaju obavezno osiguranje ali ne mogu da dodatno plate dopunski rad državnog lekara. Time bi bili poništeni principi pravičnosti i jednake dostupnosti dobijanja zdravstvene usluge u državnim bolnicama za sve osigurnike. Čak čl 20 Zakona o zdravstvenoj zaštiti eksplicitno zabranjuje "diskriminaciju prilikom pružanja zdravstvene zaštite po osnovu...imovnog stanja...". Pitanje diskriminacije je još striktnije obuhvaćeno korpusom osnovnih ljudskih  prava i Ustavom Republike Srbije.
Posebno čudi objašnjenje direktora državnog porodilišta da se naplaćivanjem "otvara tržišna utakmica"! Nije potrebno biti pravnik ili ekononomista da bi se odmah shvatilo da je direktor-državni službenik pobrkao osnovne postulate na kojima počiva javni servis. Jer, ne samo da su obnovu zgrade i kupovinu savremene opreme platili poreski obveznici, već se i tekući troškovi bolnice gde su plate zaposlenih, pa i direktora, najveća stavka, redovno finansiraju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Prema tome, državna bolnica pripada građanima a ne zaposlenim službenicima kojima očigledno nisu jasni odnosi između vlasničkih prava i upravljačkih obaveza. Stoga ponovno plaćanje za ono za što RZZO već finansira u državnoj bolnici nije prihvatljivo. A državnim službenicima iz budžetskih ustanova koji se zalažu za tržišnu utakmicu ostaje da pređu u privatni sektor, sa svim rizicima investiranja sopstvenog kapitala u uslovima oštre konkurencije, kako bi otklonili senku sumnje da se zalažu za prikrivenu ali zbog toga ništa manje nezakonitu uzurpaciju državne imovine.

Dr Draško Karađinović
Novi Sad

Novi Sad