|
1. septembar 2005.
Pogrešna terapija
Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti
povećava mogućnost korupcije i drugih zloupotreba
Nedavna javna razmišljanja gospodina Božidara Đelića, bivšeg ministra finansija o problemima srpskog zdravstva su kontradiktorna. Analiza finansijskog i organizacionog stanja u našem zdravstvu je ispravna, ali su zato predložena rešenja pogrešna. Posebno čudi stav da treba usvojiti paket predloženih zakona koji su žestoko kritikovani od strane naše stručne javnosti. Tim pre što su nedavno stručnjaci Saveta Evrope, OEBS-a, Transparency Interanational i Saveta za borbu protiv korupcije ocenili da se pojedine odredbe ovih zakona baziraju na konfliktu interesa i otvaraju široko polje korupciji. Podsetimo na čl.199 Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti koji omogućava da lekar-državni službenik bude istovremeno kroz dopunski rad i privatnik. Radi se o tipičnom konfliktu javnog i privatnog interesa, pa ako ovakav zakon bude usvojen onda nema razloga da npr. sudija-državni službenik ne bude istovremeno i advokat. Uostalom, ne sećam se da je za vreme ministrovanja g. Đelić dozvoljavao svojim službenicima carinicima da budu istovremeno i špediteri. Isto tako nisam siguran da će sada kao direktor strane banke dozvoljavati svojim saradnicima da istovremeno dopunski rade u drugim bankama. Slično je i sa čl. 46. u Nacrtu zakona o zdravstvenom osiguranju gde se dozvoljava da onaj koji može da plati ide "mimo" liste čekanja. Time je ceo princip liste čekanja doveden do apsurda, jer se omogućava da samo bogatiji preskaču red iako svi finansiraju sistem. Koliko je to daleko od pravednosti i dostupnosti savremenog zdravstva ne treba naglašavati. O brojnim drugim koruptivnim i monopolskim odredbama g. Đelić se može obavestiti čitanjem predloga zakona. Ukratko,
u ovim predlozima zakonima, od principa "slobodan izbor
lekara" i "novac prati pacijenta"
na kojima se bazira reforma uspešnih tranzicionih zemalja,
nema ni reči. Vidimo
da odlični finansijski stručnjaci ne moraju uvek da budu i
stručnjaci za probleme u zdravstvu. Ovo posebno ističem ako
su nekritično prihvatili sugestije
onih zdravstvenih radnika iz državnog sektora za koje konflikt
interesa predstavlja prirodno stanje stvari. Predlažući da se državna zdravstvena infrastruktura rezerviše samo za državno zdravstvo i da se zdravstvenim radnicima olakša pokretanje privatne prakse kako se ne bi otvorila Pandorina kutija malverazcija, g. Đelić ispravno ukazuje na konflikt interesa i korupciju kao osnovne barijere u reformi zdravstva, a time se zapravo daje podrška stručnoj javnosti koja traži odbacivanje paketa zakona iz zdravstva. Dr Đurica Parabućski privatni stomatolog Subotica
|
||||||
