Strani
investitori negativno ocenili naše zakone
iz zdravstva
U
"Beloj knjizi" mrkli mrak
Prošlonedeljna
prezentacija "Bele knjige 2006", najvažnije
publikacije
Saveta
stranih
investitora
je
izazvala
neku vrstu zemljotresa u Ministarstvu zdravlja. Podsetimo
na to da
iza
Saveta
stranih
investitora
stoji
120
stranih
kompanija
koje
su
u
Srbiju
uložile
2,5 milijardi
evra
i
zaposlile
120 hiljada
radnika.
Stoga, preporuke iz "Bele knjige" imaju veliki uticaj kod odlučivanja
novih investitora gde će plasirati svoja sredstva ali i na Vladu RS
koja privlačenje stranih investicija stavlja na vrh svojih prioriteta.
Savet
stranih
investitora je
ove godine
prvi
put
analizirao
sektor
zdravstva
jer je zapaženo da neracionalnost tog sektora teško opterećuje javnu
potrošnju a time i konkurentnost privrede Srbije. Ukupni
troškovi zdravstva u Srbiji čine preko 10 % bruto domaćeg
proizvoda što je blizu 2
milijarde evra! To je
proporcionalno više nego što potroši 15 najrazvijenijih zemalja Evropske
unije koje u proseku troše 6,4 % BDP, a više je i od onoga što troše
Hrvatska, Makedonija, pa čak i Slovenija.
Nažalost,
a to građani svakodnevno osećaju na svojoj koži, ova eksplozija
troškova nije praćena odgovarajućim rastom kvaliteta, dostupnosti
i pravednosti zdravstvenih usluga.
Pre
nego prenesemo osnovne preporuke moramo konstatovati da se
stavovi
Društva
lekara
Vojvodine-SLD
o zakonima iz zdravstva u visokom
stepenu
poklapaju
sa analizama
ovog uticajnog i moćnog udruženja. Ta sličnost u ocenama ukazuje,
možemo reći bez lažne skromnosti, na
visok stručni kvalitet javnih rasprava koje su se vodile prošle godine
u lekarskim krugovima u Vojvodini.
U
zakonu o zdravstvenom osiguranju, strani investitori zapažaju da se
obavezno zdravstveno osiguranje sprovodi kroz jedan fond, to jest RZZO što
uslovljava monopolsku strukturu finansiranja zdravstva.Takođe, pacijent
ne može slobodno da bira lekara u državnom ili privatnom sektoru što
bitno utiče na produktivnost, efikasnost i kvalitet zdravstvene zaštite.
Osnovni princip demonopolizacije modernog zdravstva "slobodan izbor
lekara u državnom ili privatnom sektoru" u zakonu nije predviđen.
RZZO diskreciono odlučuje iako je javni a ne privatni fond i tako
diskriminiše osiguranike, poreske obveznike koji moraju imati pravo da
biraju lekare i tako da svoj doprinos usmeravaju tamo gde se leče.
Zbog
toga, strani investitori predlažu da osiguranici u okviru "osnovnog
paketa usluga" budu refundirani od RZZO, nezavisno da li se leče u
državnom ili privatnom sektoru. Razliku
u
ceni,
participaciju,
ako
je
ima,
pacijent plaća
sam
odnosno
iz
dobrovoljnog
osiguranja.
I
na zakon o zdravstvenoj zaštiti Savet stranih investitora ima brojne suštinske
primedbe. Od toga da građani duplo plaćaju lečenje, preko
besmislene licence-dozvole za samostalni rad koja zbog birokratizovanja
poskupljuje sistem, do konflikta interesa državnog lekara koji može da
bude istovremeno i privatnik, primedbe precizno definišu mnoge slabe tačke
zakona.
Strani
investitori preporučuju, radi otklanjanja restriktivnog duha zakona,
liberalniji pristup informisanju pacijenata o mogućnostima lečenja,
ukidanje licenci, uvoz strane medicinske tehnologije sa potrebnim
sertifikatima EZ bez činovničkih komplikacija, kao i neophodnost
da osiguranik samostalno po principu "novac prati pacijenta"
usmerava svoj doprinos u državni ili privatni sektor.
I
na zakon o komorama zdravstvenih radnika strani investitori imaju važne
primedbe jer konstatuju da je državno-privatnička komora privredno i
pravno apsurdna. Predloženo poboljšanje
podrazumeva osnivanja
komore samo za privatni sektor sobzirom da državni lekari imaju sindikate
za ostvarivanje svojih profesionalnih prava.
Samo
demopolizacija državnog zdravstva, pluralitet javnih i privatnih osiguranja
kroz razvoj regulisanog tržišta kao i slobodan izbor lekara mogu biti
temelji realne a ne kao što se nudi, simulirane reforme zdravstva.
Zbog
konkurencije,
kvalitet
usluga
i
komfor
pacijenata
bili
bi
neuporedivo
veći.
Takođe,
korupcija
bi
se
znatno
smanjila
pošto
je
monopol
najbolja
podloga
za
zloupotrebe.
Bazirajući
predloge na modelu zdravstva razvijenih zemalja iz kojih dolaze,
investitori na efikasan i koncizan način ukazuju na potreban pravac
refomi pa čitanje ovog dokumenta (na adresi http://www.fic.org.yu/ ) čini
školski primer toga kako se sa malo reči može mnogo toga kazati.
Ujedno, činjenica
da su autori ove studije uspeli da na četiri strane ponude koncept
reformi kakvo Ministarstvo zdravlja nije bilo u stanju da izradi za četiri
godine mandata mnogo govori o stručnoj arhaičnosti
lokalnih birokrata.
Šok
koji je izazvala "Bela knjiga" pokazuje neophodnost usaglašavanja
zdravstvenih funkcionera sa novim vremenom. Jer vreme skupih monopola i
nezasluženih privilegija pripada prošlom dobu kolektivističkih
ideologija i predstavlja osnovnu barijeru uspešnoj tranziciji.
Dr Jovan Rakić
iz
Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije i
član
Saveta za reformu Društva lekara Vojvodine