<<Nazad

 

Ponedeljak, 21.4.2008.
 
PRIVATNI LEKARI I STOMATOLOZI ZAHTEVAJU OD GRADSKIH POLITIČARA DA PONUDE DOBAR PROGRAM REFORME ZDRAVSTVA 
 
Pacijenti čak tri puta plaćaju za istu uslugu
 
Privatni sektor u novosadskom zdravstvu formirao je radnu grupu koju sačinjavaju dr Jovan Rakić, dr Branslav Kardašević, dr Sima Telarov i dr Draško Karađinović, privatni lekari, stomatolozi i farmaceuti okupljeni oko Udruženja privatnih lekara i stomatologa Južnobačkog okruga radi zaštite zdravstvenih i ekonomskih prava stotina hiljada građana pacijenata koje leče. Zato je predviđeno da se održi veliki sastanak (utorak, 22.aprila, 19h, ul. Vojvode Putnika 1., Novi Sad),  privatnog sektora zdravstva Novog Sada s pitanjima koja će biti postavljena političarima koji se bore za glasove građana na predstojećim izborima, najavio je za GL dr Karađinović.
 
    -Osim osim predizbornih stranačkih programa iz oblasti urbanizma, saobraćaja ili vodovoda neophodno je da kandidati Novosađanima ponude i konkretan projekat reforme zdravstva kako bi konačno prestalo rasipanje i duplo plaćanje. Jer iako plaćaju obavezni zdravstveni doprinos od 12,3% nači sugrađani ne mogu da refundiraju novac od Socijalnog kada se leče u privatnom sektoru. Drugim rečima, plaćaju ponovo ono što su već platili putem doprinosa- navodi naš sagovornik.
 
    Preko „vanstandardnih usluga“ (čl 61. Zakona o zdravstvenom osiguranju) često se u domovima zdravlja ili bolnicamai iz svog džepa  plaća za lečenje, što  godišnje na nivou republike iznosi 300 miliona evra. Tada građani čak tri puta plaćaju istu uslugu.
Dosta praznih obećanja
- Dosta nam je praznih obećanja, priča o krečenju domova zdravlja, kupovini skupe opreme, investicijama, inostranim kreditima. Vreme je za pravu kvalitetnu reformu promenu i napuštanje kolektivističkog modela zdravstva, nasleđenog anahronizma iz vremena jednopartijskog monopola - zaključio je naš sagovornik.
 
    Karađinović još kaže da snažan razvoj privatnog sektora pokazuje da građani žele mogućnost slobodnog izbora u lečenju između državnog doma zdravlja (primarna zdravstvena zaštita) i privatnika.
 
    -Srbija je poslednja zemlja u Evropi koja ne dozvoljava građanima da za sopstvene pare slobodno biraju hoće li privatnog ili državnog lekara, što pokazuje koliko, u stvari kasnimo za Evropom. Podsećam da Novi Sad ima snažnu privatnu praksu sa preko 400 lekarskih i stomatoloških ordinacija i apoteka u kojima dobijaju usluge stotine hiljade gradjana svake godine. S obizirom da su Zakonom o zdravstvenoj zaštiti lokalne samouprave preuzele ulogu osnivača u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, lokalna vlast može da uključi privatne ordinacije i apoteke u sistem finansiranja RZZO - navodi naš sagovornik i dodaje da je neodložno izjednačavanje obaju sektora preko mogućnosti da građanin sa zdravstvenom knjiđicom bira da li će ići u dom zdravlja ili kod privatnika.
 
Naš sagovornik je naveo i primer kako bi sve to izgledalo u praksi. Ako trudnica ima, recimo svog privatnog zubara kod koga je plomba 1200 dinara, ona će tu uslugu platiti zubaru i sa računom će ići u fililijalu RZZO, gde će biti refundirana u visini cene koju fond priznaje za plombu (osnovni paket usluga za trudnice) a to je 500 dinara. Tako zdravstveni fond plaća samo cenu koju je već predvideo za zdravstvenu uslugu iz  „osnovnog paketa usluga“, to jest usluga koje idu na teret obaveznog osiguranja. Građani bi dobili pravo da slobodno biraju gde će se lečiti za svoj doprinos. Ako ima razlike u ceni, pacijent plaća sam ili iz dopunskog zdravstvenog osiguranja - kaže Karađinović. 
    Prema njegovim rečima, ovakav model plaćanja  ima mnogo prednosti, jer se ukidaju gužve i liste čekanja u domovima zdravlja i povećava dostupnost za građane koji odluče da se leče u domovima zdravlja. Smanjuje se pritisak na opterećene lekare i omogućava im da više vremena posvete pacijentima, a ujedno smanjuje rasipanje zdravstvenog dinara jer se ista usluga plaća samo jedanput, i to lekaru kod koga se građanin leči. Ukinula bi se  se i dosadašnja praksu da se dupliraju kapaciteti u dijagnostici i terapiji, sobzirom da privatni sektor sam investira u svoju opremu.
 
Lj. Natošević
 

<<Nazad