UPOZORENJE
Ministar ne priznaje
vlasničke odnose
"Vlasnički
odnosi nisu presudni", "Glas javnosti", 14. april
2003. godine
Kako
je ministar Tomica Milosavljević nepravilno interpretirao
stavove Društva privatnih doktora stomatologije Srbije, neophodno
je najširoj javnosti ukazati na potencijalnu opasnost od brzopletih
i štetnih aktivnosti interesnih grupa i birokratskih struktura
Ministarstva zdravlja o nacrtu zakona o lekarskim komorama.
Podsetićemo
čitaoce da je model lekarske komore za koju se zalažu ove
grupe prepisan iz JUL-ovskog zakona iz 1996. i meša na apsurdan
privredni i pravni način lekare iz državnog i lekare iz
privatnog sektora. Ili drugim rečima, to je kao kada bi se u
jednu hibridnu komoru, koja ima obavezujuće privredne nadležnosti,
strpali advokati (privatni preduzetnici) i sudije i tužioci (državni
službenici) sa objašnjenjem da su svi po struci pravnici.
Što
ministar ne razlikuje pojam profesionalnog od stručnog ili što
ne zna da je komora po definiciji udruženje poslodavaca, nije
toliko strašno jer je ministar lekar; ali da to ne znaju pravni
savetnici ministarstva zdravlja već predstavlja ozbiljan
problem i jasan simptom nekompetentnosti i ideološke obojenosti
ovih službi. Ukratko ću navesti samo neke argumente koje
ukazuju na potpuno pogrešan koncept državno-privatničke
komore.
1.
Državno-privatnička komora lekara donosi veliki rizik za
zdravlje pacijenata u pogledu kvaliteta lečenja. Kako su
kvalitet lečenja i norme zaštite pacijenata od stručne
greške tesno povezani sa modelom profesionalnog organizovanja
lekara eksperiment sa hibridnom komorom će imati teške
posledice i predstavlja veliki korak u nazad i udaljavanje od
evropskih stručnih i profesionalnih tendencija. Jednostavno rečeno,
ako za naše pacijente želimo kvalitet lečenja koji postoji u
razvijenim evropskim zemljama, onda treba preuzeti model lekarske
komore koji postoji u EU. Uljuljkivati građanstvo i pacijente
praznim pričama o nebuloznim modelima komore koji ne postoje u
praksi predstavlja pogrešan pristup reformi srpskog zdravstva.
2.
Sa stanovišta ekonomske racionalizacije našeg zdravstvenog
sistema, državno-privatnička komora predstavlja veliku
avanturu čije nepotrebne ali ogromne troškove treba da platimo
svi, a da korist ima samo mala grupa odabranih lekara. Model
savremenog zdravstvenog osiguranja kome težimo (osnovno i dopunska,
privatna osiguranja) nije kompatibilan sa komorom u kojoj lekari
zaposleni u državnom sektoru diktiraju privrednu politiku svojim
kolegama -privatnicima. Da je tako, već bi i Nemačka ili
Švajcarska imale hibridnu komoru, a ne bi čekali nas da je
izmišljamo. Korist od ovakve komore će imati samo oni
pojedinci u državnom zdravstvu kojima sedenje na dve stolice omogućava
gazdovanje državnim resursima, bez ulaganja svoga kapitala, bez tržišnog
rizika, bez efikasne kontrole poslovanja, bez plaćanja
poreza...
Zvučno
najavljivane licence ili "centri za permanentnu edukaciju"
će biti faktor velikog skoka cena lečenja jer oni koji
budu imali monopol na (pro)davanje ovih dozvola za rad će
gledati da tu sinekuru maksimalno rentabilizuju uz otvaranja
prostora korupciji zbog stalnog konflikta interesa. A sve to će
morati da dodatno plate naši pacijenti, odnosno svi mi preko
zdravstvenog osiguranja i uz krajnje sumnjive efekte stručnog
usavršavanja.
3.
Pravnički posmatrano, zakon o mešanoj državno-privatničkoj
komori je već dva puta odbijen od Republičke Vlade kao
neusaglašen sa Ustavom Srbije. I laiku je jasno da su pravo na
privatnu svojinu i slobodu preduzetništva bitne ustavne kategorije
i da se ne mogu poništavati voljom uskih interesnih grupa pa ma
kakve oni pozicije zauzimali u srpskom zdravstvu. Logika ponašanja
"što je moje to moje, što je tvoje to je naše" ipak
pripada kleptokratskoj prošlosti a što neki nisu prepoznali epohu
u kojoj žive pa smatraju da razlika između državnog i
privatnog vlasništva "nije presudna" je problem lične
orijentacije u prostoru i vremenu.
Ipak,
najdragoceniji znak da smo mi privatni stomatolozi Srbije na dobrom
putu nam je stigao iz Evropske Agencije za obnovu, organa EU u našoj
zemlji, koja daje na stotine miliona evra za razne programe pomoći
i rekonstrukcije. Ova organizacija negativno ocenjuje nacrt
hibridne, državno-privatničke komore i nudi svoju pomoć u
pravljenju novog zakona koji će biti harmonizovan sa evropskom
regulativom.
I
ja, kao i brojne koleginice i kolege iz privatnog zdravstvenog
sektora smatramo, pre svega zbog osnovnog prava miliona naših
pacijenata - sugrađanina na kvalitetno lečenje, da ovu
ponudu iz Evrope treba što pre prihvatiti. Jer, prihvatanje
koncepta lekarske komore koji nam nudi Evropska Unija je obaveza
svih nas koji, i u državnom i u privatnom sektoru, svojim
pacijentima želimo da pružimo zdravstvene usluge dostojne vremena
u kome živimo.
Dr
Draško Karađinović,
portparol
Društva privatnih doktora stomatologije Srbije,
Novi Sad
