Privatni doktori kritikuju predložene zdravstvene zakone

Propisi za legalizovanje korupcije

BEOGRAD - Javna rasprava o nacrtima zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, koja traje poslednjih desetak dana, potpuno je besmislena, pošto ekipa koja je radila na njihovom donošenju mnoge stvari želi da provuče ispod žita, a koje su daleko od suštinskog pojma reforme zdravstva.

Ovo je izjavio dr stomatologije Darko Karadžinović, u ime Društva privatnih stomatologa Srbije, naglašavajući da je zbog mnogih spornih pitanja, u nacrtima potpuno nerazjašnjenih, javna rasprava u Novom sadu bila više nego burna, i da ministar zdravlja Tomica Milosavljević na mnoga od njih nije uspeo da da bilo kakvo objašnjenje.

Navodeći šta lekari iz privatnog sektora zameraju budućim zakonima, dr Karadžinović kaže:
- Zakoni su pravljeni na štetu pacijenata i uz direktnu mogućnost legalizovanja korupcije. Na to najviše ukazuje član 35 u poglavlju 2, u kojem se govori o drugim oblicima zdravstvene službe Nacrta zakon o zdravstvenoj zaštiti. Ovaj član praktično omogućava svakom zaposlenom u državnoj ustanovi da pod zakup uzme određeni prostor za svoju privatnu ordinaciju, u kojoj će raditi posle podne, dovodeći pacijente iz svoje prepodnevne smene, u kojoj će da radi kao državni lekar.

Praktično, zakon mu omogućava da obilato besplatno koristi usluge zdravstvene ustanove u kojoj radi (laboratorija, hirurške sale…) za potrebe "svojih" pacijenata, kojima će u popodnevnim satima preglede naplaćivati, po važećem cenovniku privatne lekarske prakse.

- Nasuprot tome, od privatizacije primarne zdravstvene zaštite za razliku od Evrope, na koju se sve vreme pozivaju - nema ništa. Čak i u Sloveniji i Hrvatskoj dom zdravlja kao kategorija potpuno je izbrisan, a ostale su samo zgrade. U tim institucijama rade lekari, pod određenim uslovima važećim za privatnu lekarsku praksu, gde ravnopravni tretman ima državno i dopunsko zdravstveno osiguranje, podvlači dr Karadžinović.

On takođe pita, šta uopšte znači obaveza lekara da pohađaju više puta u godini predavanja u Centru za kontinuiranu edukaciju pri Medicinskom fakultetu. Da li zato da bi sačuvali licencu, koja je po ovom zakonu obavezna svakih sedam godina.

- Pa to je smešno. U praksi, to znači da će svaki srpski lekar, a njih je 36.000, morati godišnje da izdvoji više stotina evra, ako hoće da se edukuje i sačuva licencu. Naravno, državnom doktoru edukaciju plaća ustanova, a privatnom on sam. Zar to, onda, nije i privredna diskriminacija, pita dr Karadžinović.

Z. Ostojić