28 Ekonomija i društvo BR. 431 | 25. avgust 2008 |

Večernje klinike u Srbiji

Većina, kako privatnih, tako i “državnih”lekara nije oduševljena namerom Ministarstva zdravlja da u državnim bolnicama oformi večernje klinike
za bolesnike koji su spremni da za lečenje plate tržišne cene. U ovom trenutku,
ne može se pouzdano reći koliko će državnih ustanova organizovati dopunski
rad, a u prvim anketama lekari se uglavnom opredeljuju za sigurnost
koju uliva “državna služba”.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže za Ekonomist da ne očekuje
da će 11. decembra “u stotinu ustanova”krenuti večernje klinike, uz obrazloženje da mnoge ustanove nisu spremne da ih organizuju. “To je pravi izazov za direktore, da budu mnogo bolji menadžeri nego što su bili dosad i da motivišu lekare na dopunski rad“, dodaje Milosavljević.

U Lekarskoj komori Srbije najavili su da će zatražiti mišljenje Ustavnog suda o
„spornoj“ uredbi Ministarstva. Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije naglašava da su lekari pre svega radnici, i da ni jedan radnik u Srbiji ne može dobiti otkaz zato što je zatečen da posle radnog vremena radi privatno.
„Komora ima primedbe na to što je pravo dopunskog rada u privatnim
ordinacijama oročeno na tri godine i što se to isključivo primenjuje na privatnu
praksu“, objašnjava Radosavljevićeva.
Od 11. decembra, po zakonu lekari u državnoj službi moraće da rade samo u
svojim ustanovama, uključujući i rad u večernjim klinikama. Ako to ne budu
poštovali, ispuniće uslove za prekid radnog odnosa, kategoričan je ministar
zdravlja. Vojkan Stanić, predsednik Srpskog lekarskog društva, kaže da se time diskriminiše lekarska profesija i upozorava da nemaju sve ustanove dovoljno kadra za večernje klinike. „U ustanovama koje mogu zahteve pacijenata da zadovolje u radno vreme, rad večernjih klinika bi se zasnivao na održavanju praznih kapaciteta“, dodaje Stanić.

Privući najbolje lekare

Ekonomski interes države da zabrani “državnim” lekarima da posle radnog
vremena rade kod privatnika, ministar Milosavljević objasnio je i procenom da
privatne ordinacije zarađuju milionske sume kroz dopunski rad lekara iz državnih ustanova.
“Ako bi u 1.000 ordinacija radio po jedan konsultant i dnevno obavio samo
jedan pregled, to bi na godišnjem nivou bila suma od 12.000.000 evra. Ovde se radi o takmičenju za onoga ko hoće da plati dodatnu uslugu, a privatnici smatraju da samo oni imaju pravo da budu na tom tržištu”, kaže Milosavljević.
Svakim formiranjem liste čekanja u državnim bolnicama, otvara se prostor da državni lekari zarade radeći privatno, kaže Draško Karađinović, predstavnik grupacije privatnih lekara i stomatologa
Novog Sada. “Hirurška operacija, zavisno od složenosti i imena konsultanta
kreće se od jedne do tri-četiri hiljade evra, a vlasnik ordinacije uzima od
30 do 50 odsto, u zavisnosti od troškova”, navodi Karađinović. Poređenja radi,
ovogodišnji budžet Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje je 167
milijardi dinara, odnosno blizu 2,2 milijarde evra.

..........................................................................

U Sloveniji su privatnici skoro bez izuzetka plaćeni sredstvima javnog
fonda, odnosno Zavoda za zdravstveno osiguranje. Dušan Keber, bivši
ministar zdravlja Slovenije, sada savetnik u reformama zdravstvene zaštite
u zemljama u tranziciji, kaže za Ekonomist da u toj zemlji od nedavno lekari
mogu uz redovni rad sklapati ugovore o dopunskom radu sa svojom ili
drugim bolnicama, kod kojih po primanjima ne podležu regulativi o državnim
činovnicima. „Ipak, radi se o javnom novcu za njihovo plaćanje. Mogućnost da
u državnoj bolnici doslovno svi lekari rade privatno za privatni novac, veoma
je radikalna. U Sloveniji je ona ograničena na zanemarljivi postotak takozvanih
„samoplačniških“ ambulanta, koje po broju pregleda i po prihodima bolnica
učestvuju sa manje od jedan odsto“, ocenjuje Keber.
......................................................................................................................................


Organizovanje dopunskog rada u večernjim klinikama, prema rečima Milosavljevića, trebalo bi da omogući da se deo novca sa tržišta zdravstvenih usluga vrati ustanovama u kojima su lekari stekli svoja znanja, kao i da državne klinike zadrže najbolje lekare. Prema njegovim rečima, najveći protivnici ovog rešenja su pojedine privatne ustanove, koje se najvećim delom baziraju na radu lekara-konsultanata iz državnih ustanova.
Draško Karađinović smatra da privatnicima koji nisu zavisni od državnih lekara ove mere neće škoditi, ali upozorava na problem sukoba interesa lekara koji u istoj ustanovi rade za platu i za novac pacijenata. On dodaje i da se od privatnika zahteva da kroz poreze finanisiraju direktnog konkurenta što, po njegovom mišljenju, govori o nepoznavanju kako funkciniše savremeno tržište zdravstvenih usluga.

Kada bi državna ustanova radila samo za Fond obaveznog zdravstvenog osiguranja, ne bi mogla da leči pacijente iz bilo kog drugog osiguranja, ili iz inostranstva, a od jeseni ni građane koji se dobrovoljno osiguraju za dodatne pakete usluga, kaže Milosavljević. Do polovine septembra, Vlada bi trebalo da
usvoji uredbu o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju i pozvaće osiguravače,
uključujući i RZZO, da ponude pakete dobrovoljnog osiguranja.
Karađinović, sa druge strane, smatra da su postojeći zakoni u zdravstvu kočnica razvoja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. “Eventualni privatni osiguravač za dobrovoljno dopunsko osiguranje u postojećem ambijentu ne može da kreira kvalitetan proizvod, jer potencijalniklijent ne može da bira davaoca usluga, s obzirom da RZZO finansira uglavnom državne ustanove”, tvrdi Karađinović.

Stevan  Veljovic  (stevan.veljovic@emg.rs)