VISKI, BOMBONJERE I PONEKI EVRIĆ
DA LI SU „BELI MANTILI" OPRAVDANO NA GLASU KAO JEDNA OD
NAJPODMITLJIVIJIH STRUKA
Po istraživanjima iz 2002. godine lekari su, odmah posle carinika,
najviše skloni podmićivanju. Kasnija istraživanja na ovu temu
nisu rađena, ali o korupciji u zdravstvu ne prestaje da se
govori. Najčešće pritužbe stižu od pacijenata, o mitu se
govori i među zdravstvenim radnicima, ali o svemu ovome više se
šapuće nego što je iko od spreman da javno iznese dokaze. U
zdravstvenim ustanovama uvedeni su i zastupnici pacijenata, koji treba
da štite njihova prava, ali među pritužbama koje stižu do njih
gotovo nema ni jedne koja se odnosi na mito.
To svakako ne znači da korupcije nema, niti da je ima manje nego
ranije. Ona je, kako se čini, duboko ukorenjena u gotovo svim
oblastima, pa i u zdravstvu, ali kako se radi o humanom poslu, u kojem
su u pitanju životi ljudi, javnost je na podmitljivost zdravstvenih
radnika posebno osetljiva.
Plava koverta najbolje rešenje?
Brojne su "kritične" tačke u zdravstvu u kojima se
javlja korupcija. Kapaciteti ustanova najčešće su
nedovoljni, pa se pojedini pacijenti opredeljuju za kraći put do
lekara, bolničkog kreveta ili do neophodne intervencije. Plava
koverta pokazala se, kao i u mnogim drugim delatnostima, kao najbolje
rešenje. Računi za dijagnostičke procedure trebalo bi da se
plaćaju na ovlašćenom šalteru zdravstvene ustanove uz
obaveznu priznanicu, ali često lekar od pacijenta uzima novac u
četiri oka, bez potvrde da je novac primio. Ima i onih lekara
koji će za uslugu tražiti novac, ili neku drugu materijalnu
vrednost, kao na primer frižider, nakit, servis, sanduk viskija... što
se prepričava među lekarima.
Javno svi kažu da "neko to radi", da se priča za
pojedine kolege da su podmitljivi, ali niko ne želi da kaže ko su
oni, niti o kakvim poklonima je reč. Generalno, svi lekari su
ogorčeni što se pod kapu korumpiranosti stavlja profesija, jer,
bez obzira što ima onih koji putem plavih koverti naplaćuju
svoje usluge, najveći deo zdravstvenih radnika pošteno radi svoj
posao. Lekari su pogođeni ovakvim izjavama pošto to shvataju kao
atak na dostojanstvo profesije. Naročito su pogođeni oni
koji skromno žive od svojih zarada, a koji se ovakvim generalnim
napadima stavljaju na stub srama. Ali, s druge strane, priča se
da ima i onih koji neće da se late skalpela ukoliko ne dobiju
novac, da pacijentu namerno predočavaju kako im je intervencija
neophodna, ali je lista čekanja duga... A pomeranje na listi košta.
Po rečima profesora etike dr Jovana Marića, najčešće
su korumpirane grane medicine u kojima se ne može odugovlačiti s
intervencijom, gotovo da pacijent mora pristati na ponuđene
uslove. Kao etičara ovakve priče ga pogađaju, ali one
su učestale u situaciji ispoljavanja neravnopravnosti u društvu
i kršenja društvenog morala.
Kako zahvaliti doktoru?
Darovanje doktora u narodu se često smatra kao vid zahvalnosti.
Zato nije čudo što u toku lečenja rodbina bolesnika skoro
svakodnevno časti medicinsko osoblje i lekara. Time se očekuje
da će sestra obratiti malo više pažnje na bolesnika, da će
lekar češće obilaziti pacijenta i učiniti sve da se on
najbolje leči. I
posle završenog lečenja vrlo često slede pokloni, a pod
njima se podrazumevaju
razne stvari različitih vrednosti.
U našoj sudskoj praksi vrlo retko se dešavalo da neko odgovara za
mito, a u oblasti zdravstva ovakvi primeri su izuzetno retki. Čak
i kada je pacijent tužio lekara za mito, pošto se ovakva
primopredaja obično odigrava u četiri zida, teško ga je
dokazati. Poznato je i to da kolege štite jedan drugog, pa i u slučajevima
kada se zna da neko od njih uzima mito, najčešće se iz
solidarnosti ćuti.
- Posebna priča su sami pacijenti. Duboko ukorenjeno shvatanje u
narodu da lekara treba dodatno darivati za njegov rad dovelo je do
stava da se u ordinaciju ne ide bez poklona i punog novčanika.
– Pacijenti moraju da znaju da je kažnjivo i primanje i davanje
mita – kaže profesor Medicinskog prava na Kragujevačkom
univerzitetu Jakov Radišić. –
Ukoliko pacijent putem plave koverte ili nekog drugog poklona želi da
za sebe pridobije veća prava od onih koje zakon garantuje može
da odgovara pred zakonom. Isto tako, ukoliko lekar traži ili primi
poklon ili njime uslovljava lečenje smatra se da krši zakon.
- U izjavi ministra zdravlja dr Tomice Milosavljevića koju je
jednom prilikom dao za naš list kaže se da korupcije u zdravstvu ima
više nego što lekari žele da priznaju, a manje nego što se priča
među građanima. U kriznom sistemu koji traje više od deset
godina ima različitih načina veće ili manje korupcije,
koje su kao voda, "koju ne možete zaustaviti".
– Građani moraju da shvate da ako hoćemo da se borimo
protiv korupcije, moraju da budu samosvesni i da se trude da ostvare
svoja prava – kaže dr Milosavljević.
Ovih dana se i sam ministar Milosavljević našao na udaru kritika
manje grupe privatnih lekara zbog nesklada između onoga što je
naše zdrastsvo dobilo od Evropske unije, a radi se o 90 miliona evra
bespovratne pomoći i efekata odobrenih projekata. Ovi udari stižu
od Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije, koji tvrde da je
mnogo dobijenih para pojela korupcija. Ministarstvo zdravlja tvrdi da
su svi projekti finansirani parama Evropske unije uspešno ugrađeni
u naš državni sistem lečenja. Gde je istina teško je reći,
ali je sigurno da je ovo još jedna senka koja je pala na zdravstvo.
– Korupcije u zdravstvu ima u svim zemljama, a što je ona siromašnija
korupcije je više – kaže za "Dnevnik" pomoćnik
ministra zdravlja dr Vasilije Antić. – Donošenjem zakona o
javnim nabavkama učinjen je veliki korak u borbi s korupcijom,
ali predstoji još uvek mnogo posla. Mislim da je konkurencija u
zdravstvu dobar način da se mitu preseče put. Kada
zdravstveni dinar bude pratio pacijenta i kada on bude mogao da bira
gde će da se leči, kada Zavod za zdravstveno osiguranje bude
plaćao lekara po broju pacijenata a ne paušalno, biće sasečeni
glavni oslonci korupcije.
ŠTA O KORUPCIJI U ZDRAVSTVU KAŽU LEKARI?
Korumpirani pojedinci, a ne profesija
Profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Jelena Mihaljev-
Martinov: – Za korupciju u zdravstvu bih rekla da je nema, sem tamo
gde je ima. A tamo gde je ima neka se već jednom jasno kaže ko,
gde i zašto uzima mito. Ne želim da budem deo grupice lekara koji su
korumpirani, jer to baca ljagu na celu profesiju i najveći broj
lekara koji savesno rade svoj posao. Znam za sebe i najbliže kolege
da ne uzimamo mito, ali ne mogu znati šta se događa u ostalim
ustanovama, pa zato lekarska komora mora da odigra ključnu ulogu.
Ali i država mora putem pravnih normi da se obračuna s
korupcijom.
Upravnik Instituta za interne bolesti Kliničkog centra u Novom
Sadu prof. dr Slobodan Čurić:
– Pravo je pitanje: šta je mito i korupcija? Smatram da je mito ako
lekar pre intervencije i lečenja traži od pacijenta
"poklon" i to je neka vrsta uslova za dalje lečenje. Da
li se jabuka koju pacijent pokloni lekaru može smatrati mitom? Vrlo
često posle završenog lečenja lekar i sestre dobiju flašu
pića ili bombonjeru kao vid zahvalnosti, ali da li je i to mito?
I ja sam lekaru koji je operisao moga sina poklonio flašu pića i
ne smatram da je to mito. Pretpostavljam da korupcije u zdravstvu ima.
Profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i
predsednik Lekarske komore Vojvodine dr Nikola Grujić:
– Ne može se očekivati da korupcije u zdravstvu nema, kada je
ima u svim drugim segmentima društva. Korupciju niko nije jasno
definisao i ona se tretira od beznačajne sitnice, pa do tarife, a
sve je stavljeno pod isti naziv. Kad bude donet zakon o lekarskim
komorama, i ako one budu definisane onako kako je to u zapadnim
zemljama, biće moguće da se deluje i preventivno na pojavu
korupcije. Komora ima svoj etički odbor, sud časti, izdavaće
i licence, a sve su to elementi kojima se može delovati protiv
korupcije.
Povodom optužbi Udruženja privatnih lekara i stomatologa o
korupciji u zdravstvu, ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević
ukazuje da je " korupcija bolest srpskog društva, kao i svakog
društva u tranziciji". Ali, smatra Milosavljević ne postoji
ni jedno dokumentovano istraživanje koje će govoriti o
podmitljivosti zdravstva.- Ukoliko pitate građane koja služba je
najkorumpiranija, zdravstvo je na trećem mestu, ali kada ih
pitate u koga imaju najveće poverenje, "beli mantili"
su opet na trećem mestu. To samo znači da te izveštaje
javnog mnjenja možete tumačiti ovako i onako, upozorava
Milosavljević.
Posledica niskih plata
Korupcija u zdravstvu je univerzalni fenomen. Postojanje korupcijske
prakse u javnim zdravstvenim ustanovama često se smatra
posledicom loših uslova rada ili niskih primanja i karakteristično
je za manje razvijene zemlje. U zdravstvenim sistemima razvijenih
zemalja, gde lekari uživaju u blagodetima visokog životnog
standarda, krupne zloupotrebe u radu privatne medicinske prakse, o
kojima sve češće izveštajavu mediji, očigledno nisu
povezane s materijalnim položajem zdravstvenih radnika.
Ko kumuje radu „na crno”?
Predsednik Privatne lekarske komore Višeslav Hadži Tanović optužuje
Ministarstvo zdravlja da je najviše krivo za rad "na crno"
u ovoj oblasti. On kaže da u Ministarstvu znaju za nezvanične
cenovnike za porođaje i operacije i da takav vid korupcije
predstavlja krađu državne imovine, odnosno direktno"keširanje
lekarima” pod patronatom Ministarstva.
– Korupcija je velika, jer kako drugačije objasniti rad lekara
koji pod državnim krovom obavlja usluge – on nije platio salu,
osoblje, materijal, struju, porez, dakle ništa, a novac stavlja
direktno u svoj džep – kaže Hadži-Tanović i zaključuje
da je katastrofa to što i sadašnje ministarstvo privatnu praksu drži
kao nužno zlo.
Za ilegalni porođaj do 500 evra
Na prošlogodišnjem okruglom stolu o korupciji u zdravstvu bilo je reči
i o cenovniku ilegalnih usluga. Tako se čulo da porođaj košta
od 150 do 500 evra, magnetna rezonanca 500, a cena bolničkog
kreveta dostiže i 250 evra. Učesnici okruglog stola naveli su,
između ostalog, i primer lekara koji je za samo godinu dana od
pacijenta “ dobio” više od 150.000 evra. Lekari, međutim,
navode da za korupciju nisu samo krivi medicinski radnici, nego i građani,
koji su, kako je rečeno, prihvatili kao normalno da treba nešto
da daju.
Visoki i niski napon
Prema proceni studije Svetske banke, naše zdravstvo se nalazi u samom
vrhu liste korumpiranih javnih službi, zajedno sa javnim radovima, a
po rangiranju organizacije "Transparetnost internešenel",
Srbija spada među najkorumpiranije zemlje u svetu.
– U srpskom zdravstvu korupcija ima sistemski karakter, jer je
veliki broj građana prisiljen da dva puta plaća za istu
zdravstvenu uslugu na koju ima zakonom zagarantovano pravo: prvi put
kroz obavezno zdravstveno osiguranje, a drugi put u državnoj ustanovi
mora da “tutne” koverat s evrima u hodniku
bolnice ili doma zdravlja – ukazao je portparol Društva
prihvatnih stomatologa Srbije Draško Karađinović. On kaže
da se korupcija deli na "visokonaponsku", koja podrazumeva
velike nabavke lekova, skupu oiremu ili investicione radove, a odvija
se u uskim krugovima onih koji upravljaju državnim ustanovama, i
"niskonaponsku", do koje dolazi kada građanin treba da
dobije zdravstvenu uslugu u zdravstvenoj ustanovi i koja je mnogo
češća. Takvih oblika korupcije ima više, smatra Karađinović,
od direktnog plaćanja lekaru, preko kvazilegalne liste čekanja,
gde se uplatom višemesečno čekanje za intervenciju skraćuje
na nekoliko dana, do "posebnih" lekova ili protetskih
nadoknada, koji se mogu kupiti samo preko određenih apoteka.
„Plavi koverat" kao običan poklon
Primarijus dr Đoko Jočić, direktor Interne klinike
Kliničkog centra u Podgorici i predsednik Lekarske komore Crne
Gore, tvrdi da ukoliko i ima korupcije u zdravstvu u pitanju su male
pare u odnosu na neke druge profesije koje su mnogo moćnije.
- Naravno da ne odobravam korupciju, bez obzira što se sa nekih
odgovornih mesta tvrdi da je plavi koverat u zdravstvu običan
poklon za obavljenu uslugu. Postavlja se pitanje zašto po toj logici
ne bi u istoj poziciji bio i opštinski činovnik, koji ljubazno i
ekspeditivno izda traženi dokument, prosvetni radnik koji je detetu
dao dobru ocenu, sudija koji je oslobodio sumnjivog optužbe i slično.
Očigledno je da se bilo koja profesija ne može abolirati od
ovog, posebno ne ona koja pretenduje da bude na vrhu lestvice
profesionalnih zanimanja. Mi tražimo mesto koje nam pripada i legalnu
nadoknadu za svoj visokostručni i odgovorni rad i ništa više.
Sve ostalo je ispod dostojanstva profesije. Korupcija je prisutna tamo
gde postoji mogućnost da ljudi dođu do velikih para bez
muke, a u toj prilici nisu obični građani - rekao je dr Jočić.
Prijavljeno 29 lekara za godinu dana
Za godinu dana, od 15. januara 2002. do 3. februara 2003. godine,
podneto je 140 krivičnih prijava na osnovu kojih je lišeno
slobode 177 lica - rezultat je rada antikorupcijskih timova pri
Ministarstvu finansija. Među onima koji su, zbog zloupotrebe službenog
položaja, optuženi za korupciju nalazi se i 29
lekara.
Pokušaj legalizacije
Pre dva meseca direktor Zdravstvenog centra u Kraljevu dr Dragan Arsić
naložio
je da je pacijent, ukoliko želi da angažuje lekara koji nije u
procesu rada prema rasporedu, niti je dežuran, dužan da takvu uslugu
na lični zahtev plati po cenovniku. U naredbi koju je izdao svom
osoblju o radu van radnog vremena rečeno je da će lekar koji
dođe na intervenciju kada ne mora biti stimulisan s 25 odsto cene
pružene usluge. Po ovoj uredbi, ukoliko trudnica hoće da je
porodi baš lekar koji je vodio trudnoću, a on tog dana nije dežuran,
niti na poslu, treba da plati od 2.400 do 8.000 dinara, a za carski
rez od 14.000 do
16.000 dinara.
Doktor Arsić tvrdi da je inspekcija ukinula ovu njegovu naredbu,
jer nije bila u skladu sa zakonom, kao i to da niko nije platio uslugu
po tom "internom" cenovniku. Međutim, on i dalje smatra
da lekare koji dolaze na zahtev
pacijenata i onda kada im nije redovno radno vreme ili sa godišnjeg
odmora treba posebno platiti, pošto oni ne dolaze na lepe oči,
već zato što imaju neki interes.
- Znači, njima sigurno pacijenti plate da bi došli i to se najviše
odnosi na ginekologe. Sumnjamo da su korumpirani, ali da bismo sprečili
ovakvu korupciju možemo samo da zabranimo njihov rad na odeljenju van
radnog vremena. I sada lekari samo uz dozvolu direktora i načelnika
službe mogu van radnog vremena da dođu u ustanovu i obave neku
uslugu, ali se to teško sprovodi kaže dr
Arsić.
Lj. M.
