17

Prema proceni nedavno urađene studije Svetske banke naše zdravstvo se nalazi u samom vrhu liste korumpiranih javnih službi, zajedno sa javnim radovima, a prema rangiranju Transparency International, Srbija spada među najkorumpiranije zemlje u svetu. Na ove porazne činjenice ukazuje portparol Društva privatnih stomatologa Srbije Draško Karađinović ističući da korupcija umanjuje prihode države i narušava njen ugled u svetu, što ima direktne ekonomske posledice. Takođe, posledicu toga osećaju i građani na svojoj koži.
- Zdravstvo je velika javna služba sa 130.000 zaposlenih i sa godišnjim budžetom od preko jedne milijarde evra, koji se puni iz obaveznog doprinosa građana Srbije, tako da je i šteta po zdravlje i moral nacije proporcionalna veličini ovog servisa. U srpskom zdravstvu korupcija ima sistemski karakter, jer je veliki broj građana prisiljen da dva puta plaća za istu zdravstvenu uslugu na koju ima zakonom zagarantovano pravo: prvi put kroz obavezno zdravstveno osiguranje, a drugi put u državnoj ustanovi mora da ‘’tutne" kovertu sa evrima u hodniku bolnice ili doma zdravlja- objašnjava Karađinović. On kaže da se korupcija deli na "visokonaponsku", koja podrazumeva velike nabavke lekova, skupe oprema ili investicione radove na infrastrukturnim objektima, a odvija se u uskim krugovima onih koji upravljaju državnim ustanovama i "niskonaponsku" do koje dolazi kada građanin treba da dobije zdravstvenu uslugu u zdravstvenoj ustanovi i koja je mnogo češća. - Takvih drugih oblika korupcije ima više, smatra Karađinović, od direktnog plaćanja lekaru, preko kvazilegalne liste čekanja gde se uplatom višemesečno čekanje za intervenciju skraćuje na par dana, do "posebnih" lekova ili protetskih nadoknada, koji se mogu kupiti samo preko određenih apoteka...
- Nedavno je jedan hirurg ortoped, javno opisao jedan od korupcionih mehanizama preko primera ugradnje veštačkog kuka, koji u Srbiji košta 1.500 evra skuplje nego u Evropi. Čest je i primer da u državnoj ustanovi ne radi rendgen ili neki drugi dijagnostički aparat pa pacijentu samo preostaje da ode na adresu sa vizit karte koju mu je dao zaposleni lekar. Otuda je rad u nekim specijalnostima državnog zdravstva jedan od najisplativijih, uprkos platama koje nominalno nisu previsoke - smatra Karađinović i dodaje da pojedini rukovodioci otvoreno pričaju o "komercijalizaciji" i naplaćivanju usluga građanima, nesvesni da time podrivaju i sam princip solidarnosti i dostupnosti javnog zdravstva. Drugi uvode "nestandardne usluge", gde onaj ko plati dobije poseban tretman u apartamanu, dok "obični" građani leže u veoma lošim uslovima i sve to u državnim bolnicama. Koliko je to pogodan ambijent za malverzacije ne treba posebno naglašavati, kaže Karađinović, s obzirom na diskrecioni manir odlučivanja u našem zdravstvu.
Deo rešenja problema korupcije, smatra on, leži u osavremenjivanju zakona i etičkih pravila ponašanja koja se odnose na ceo javni sektor i zaposlene, jer tranzicija postavlja nove izazove. Drugi deo rešenja mora da bude inkorporiran u predstojeću reformu javnog zdravstva i kroz set novih pravila ponašanja zaposlenih i prema poslodavcu, odnosno državi i prema pacijentima, po uzoru na pravila u EU.
- Osim moralnih i etičkih principa koji vode javnu službu, potrebno je i definisati i zakonske mehanizme za proporcionalno sankcionisanje malverzacija. Ali suština je u promeni mentaliteta zaposlenih i nomenklature koja svesno ili nesvesno zamenjuje ulogu službenika sa ulogom vlasnika državnog resursa pa, na primer, smatra za prirodno pravo da od pacijenta traži nadoknadu za svoje usluge mimo plate- kaže Karađinović.
Osvrćući se na konkretne reformske mere u zdravstvu, koje bi mogle biti efikasne u borbi protiv korupcije, Karađinović ističe da bi antikorupcijska strategija trebalo da bude usmerena na sistem, a ne samo na moralno i krivično sankcionisanje korumpiranih pojedinaca. Kada je korupcija sistemska, uklanjanje korumpiranog lekara neće sprečiti ostale da uzimaju mito od pacijenta, a onaj ko ga zameni biće podložan istom obrascu ponašanja. Daleko efikasnija bi, prema Karađinovićevom mišljenju, bila prevencija kroz implementaciju zakonskih rešenja, koja precizno eliminišu potencijalne koruptivne situacije. Takođe, privatizacija delova zdravstva bi dovela do smanjenja korupcije, jer se smanjuje javni sektor kao izvor korupcije dok se pacijentu, kroz reformu zdravstvenog fonda, omogućava da slobodno bira lekara.
- Podsticanje zdrave konkurencije između lekara ne samo da podiže kvalitet i dostupnost usluge, kako se to pokazalo u zemljama koje su obavile privatizaciju primarne zdravstvene zaštite, već i na vrlo efikasan način suzbija korupciju. Ove mere bi vratile poverenje građana u sistem, eliminisale komercijalne dijagnoze ili indikacije, koje se često postavljaju u korumpiranom zdravstvu i podigle kvalitet lečenja. Takođe, bili bi uočljivi i drugi pozitivni finansijski efekti- objašnjava Karađinović i dodaje da je i privatni sektor u zdravstvu takođe dužan da prihvati poštovanje zajedničkih etičkih i vrednosti i zakonskih rešenja, jer se korupcija najčešće javlja na liniji kontakta javnog i privatnog sektora.