Danas11032003

Zakon produbio jaz među državnim i privatnim lekarima

Dopunski rad samo u "večernjim klinikama"

Beograda - Lekari i drugi zdravstveni radnici zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama, od 11. decembra moći će da dopunski rade isključivo u "večernjoj klinici" i da na taj način uvećaju svoja primanja. Kako je juče objasnio dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, reč je o primeni zakonskog okvira, usvojenog decembra 2005, kojim je predviđeno da posle tri godine prestane dopunski rad državnih lekara u privatnoj praksi. Sada se, međutim, ostavlja mogućnost dopunskog rada do trećine radnog vremena u matičnoj ili drugoj državnoj ustanovi. Lekari treba da se opredele da li žele da rade puno radno vreme u državnoj ustanovi ili pola u državnoj, a pola u privatnoj. Poslednju reč imaće, u svakom slučaju, direktori.

Neophodno "zeleno svetlo" Ministarstva zdravlja

Pre nego što počne da pruža zdravstvene usluge na osnovu dopunskog rada, ustanova mora da dobije saglasnost Ministarstva zdravlja. Svaka kuća podnosi zahtev sa detaljnim opisom načina i postupka organizacije dopunskog rada, vrste usluga, broj medicinara koji će biti angažovani za pojedine vrste zdravstvenih usluga, podatke o listama čekanja, vremenu zakazivanja, cenama i radnom vremenu, kao i imenima i specijalnostima lekara.

- To je zakonski regulisano rešenje koje, s jedne strane, dovodi do veće bezbednosti pacijenta, a s druge, opredeljenjem jednog broja lekara za podelu radnog vremena sa privatnom praksom, otvara mogućnost novih radnih mesta. Ovo je mehanizam da se najbolji zadrže u državnom sistemu, ali i da taj sistem bude konkurentan privatnom - objasnio je ministar Milosavljević.
Deo zarade od dopunskog rada dobijaće i ustanove u kojima su lekari "pekli zanat". U Ministarstvu i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje očekuju da ovo rešenje doprinese boljoj evidenciji, striktnijoj kontroli i legalizaciji tokova novca. Cene usluga biće tržišne i obavezno istaknute u ustanovama, a odnose se na vanstandardne usluge, bez čekanja ili uz izbor određenog lekara. Ukoliko lekar sa punim radnim vremenom u državnoj kući nastavi da dopunski radi kod privatnog vlasnika, dobiće otkaz.
Iako su po zakonu uslovi za formiranje ustanova izjednačeni, bez obzira na to o kojoj se vlasničkoj strukturi radi, čini se da ovakvo rešenje ipak favorizuje državne lekare. Dr Draško Karađinović, iz Društva privatnih lekara i stomatologa južnobačkog okruga, kaže da su stručni krugovi još pre tri godine ukazivali na štetne posledice konflikta javnog i privatnog interesa u zdravstvu i na koruptivnost nekih zakonskih rešenja.
Formiranje večernje klinike u kojoj bi državni doktori posle radnog vremena lečili za novac, otvara, smatra Karađinović, mnoga pitanja. Tako bi istovremeno postojanje i liste čekanja i večernje klinike značilo da postoje neiskorišćeni kapaciteti. Privatni lekari smatraju da se time uzurpira državna imovina u korist nekolicine zaposlenih.
- Nedopustivo je da zaposleni službenici javni resurs koriste za ostvarivanje lične zarade. Ako se prihvati takav princip konflikta interesa, onda bi on mogao da važi i za sudije, carinike, opštinske službenike, poreznike, upozorava Karađinović.
Privatni lekari smatraju da bi i oni, pod olakšanim uslovima, trebalo da imaju pristup kapacitetima večernjih klinika i zalažu se za ukidanje mogućnosti da državni lekari sede "na dve stolice".
J. Tomašević