.Reportaže
.Slobodno vreme
.H-umor
.Ukrštenica NOVO
.Arhiva

Najnovije vesti

Povodom odlaganja rasprave u Skupštini Srbije o zakonu o lekovima i agenciji za lekove

Beli papir za sivu zonu

Od četiri nacrta zakona u paketu ze reformu zdravstva, koje je godinu dana pripremalo Ministarstvo zdravlja, Odbor za zdravstvo Skupštine Srbije samo je jedan ocenio kao prihvatljiv i propustio ga u dalju proceduru-Nacrt o zakonu o lekovima i agenciji za lekove, koji je početkom jula trebalo da se nađe na dnevnom redu skupštinskog zasedanja. Međutim, Nataša Mićić, predsednik paralmenta, uoči samog zasedanja skinula je i taj zakon sa dnevnog reda.

Istog tog dana ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević obavio je svečani prijem objekta u kojem će biti smeštena agencija za lekove. Nova zgada u isčekivanju da se zakon o lekovima usvoji, do daljeg ne radi.

Ni o lekovima: Zakon o lekovima, koji je pripremila Evropska agencija za rekonstrukciju, u skladu sa evropskim iskustvima, svakako će kad-tad stići na dnevni red parlamenta. Da li je baš zakon o lekovima, nakon haosa i konfuzije proteklih godina na tržištu lekova, nestašica, uvoza svega i svačega, manjka kontrole, zakon koji može da čeka, dakle ne svrstava se u one koji idu po hitnom postupku, očigledno, stvar je procene predsednice paralmenta.

Koliko ima istine u nezavničnim informacijama da je za Nacrt ovog zakona stigao izuzetno veliki broj amandmana, teško je reći.

Preostala tri zakonska predloga, koji čine "reformski paket"-zakon o zdravstvenoj zaštiti, zakon o komorama, zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, moraće na doradu, preradu ili kako se već to zove. A šta to u ponuđenim predlozima toliko škripi, to ni stručna, ni šira javnost ne znaju.

-Koncept državno-privatnog modela lekarske komore, koji je predložilo Ministarstvo dobio je loše ocene pravne službe Vlade, a najveće kritike uputila su udruženja privatnih lekara i stomatologa-kaže za ,,Blic nedelje" dr Draško Karađinović, portparol Društva privatnih stomatologa Srbije.

Privatni sektor se i u novim zakonskim rešenjima, ukazuje naš sagovornik, i dalje sumnjičavo posmatra kroz ,, ideološke naočare " birokrata, pri čemu je licemerje utoliko veće, jer je opšte poznato da dve trećine lekara koji pre podne zarađuju platu u državnom sektoru, popodne je dopunjavaju radeći u privatnom.

-Da li ti isti lekari pre podne rade dobro i profesionalno, a njihov privatni popodnevni angažman je pod sumnjom-pita dr Karađinović.

SUKOB INTERESA: Glavna primedba odnosi se na mogući sukob interesa, na šta je u svom pismu od 27.marta ove godine, upućenom ministru zdravlja dr Milosavljeviću, ukazao i Nikola Marku iz Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj. Jedna zajednička komora lekara u državnom i privatnom sektoru, prema viđenju privatnika, u koliziji je sa Ustavom Srbije, koji različito tretira privatno preduzetništvo (čl. 34) od radnog odnosa (čl. 35-40).

Sudije drugog opštinskog suda u Beogradu Gordana Mihajlović takođe smatra da je sukob interesa evidentan, jer, kako kaže, ako pravnik ne može pre podne da bude sudija, a popodne advokat, dakle istovremeno i državni službenik i privatnik, zašto bi to bila privilegija jedne, lekarske profesije. Pritom, ta problematika svuda u svetu se reguliše radnim zakonodavstvom, a ne reformom zdravstva.

Primedbi na ponuđene nacrte zakona ima i s drugih strana, ne samo iz udruženja privatnih lekara i stomatologa.

Dr Karađinović posebno ukazuje na ocenu koja se mogla čuti na javnoj raspravi u sali Skupštine Vojvodine, dan uoči rasprave na skupštinskom Odboru za zdravstvo, prema kojoj se sastavljanju nacrta zakona prišlo površno, bez sistemske koncepcije i u raskoraku sa savremenim evropskim iskustvima.

-Mesto i razvoj privatnog zdravstva, od ukupno 139 strana teksta, pominju se samo u nekoliko uopštenih rečenica. Stiče se utisak da je za ekspertski tim, koji je sastavljao Nacrt zakona, privatni sektor nužno zlo, na koje i ne treba obraćati pažnju-kaže dr Karađinović uz opasku da to nije u saglasnosti sa izjavama ministra da se trećina novca u zdravstvu kreće u sivoj zoni.

Prmedbi na ponuđene nacrte zakona ima i s drugih strana, ne samo iz udruženja privatnih lekara i stomatologa.

Izmene i dopune zakona o zdravstvenom osiguranju koji je sastavljen, prema opštoj oceni, iskorak je u dobrom pravcu, ali je to tek prva stepenica do donošenja radikalno drugačijeg novog zakona o zdravstvenom osiguranju. I dok se ne ozakone i drugi oblici osiguranja, od privatnog, preko dopunskog do posebnih oblika, teško da se uopšte može govoriti o reformi zdravstva.