Izveštaj Evropske komisije za 2026. godinu ukazuje na probleme u funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, a posebno na potrebu borbe protiv korupcije i izmene zakonskih odredbi koje se odnose na sukob interesa i primanje poklona od pacijenata, saopštila je NVO „Doktori protiv korupcije“. OVDE
U
saopštenju ove organizacije navodi se da preporuke Evropske komisije iz
Poglavlja 28 potvrđuju dugogodišnja upozorenja o sistemskim problemima
u srpskom zdravstvu, među kojima su korupcija, neefikasno upravljanje
javnim sredstvima i nedovoljna dostupnost zdravstvenih usluga.
Posebno se ukazuje na potrebu izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, odnosno članova 60. i 234. Prvi se odnosi na pitanja sukoba interesa, dok drugi uređuje mogućnost primanja poklona od pacijenata, čija ukupna vrednost, prema navodima organizacije, može dostići iznos prosečne mesečne zarade.
„Doktori protiv korupcije“ smatraju da su ove zakonske odredbe problematične i da stvaraju prostor za koruptivne prakse u zdravstvenom sistemu. Zbog toga, kako navode, preporuke Evropske komisije predstavljaju potvrdu stavova iz pisma koje su ranije uputili ambasadoru Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreasu fon Bekeratu. OVDE
Organizacija upozorava i na nesrazmeru između izdvajanja za zdravstvo i rezultata koji se ostvaruju. Prema podacima navedenim u saopštenju, ukupna potrošnja za zdravstvo iznosi oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno približno 10 milijardi evra, dok su pokazatelji zdravstvenih ishoda, posebno kada je reč o kardiovaskularnim i malignim oboljenjima, i dalje zabrinjavajući. OVDE
Kao dodatni pokazatelj problema navodi se maternalni mortalitet, za koji organizacija tvrdi da je među najvišima u Evropi.OVDE
U
saopštenju se kritikuje i model organizacije zdravstvenog sistema, čiji
su temelji, kako se navodi, postavljeni strateškim dokumentom „Bolje
zdravlje za sve u trećem milenijumu“ iz 2003. godine, a potom razrađeni
sistemskim zakonima iz 2005. godine. OVDE
Prema oceni ove organizacije, postojeći model zadržao je elemente centralizovane i kolektivističke organizacije zdravstvene zaštite, umesto da se više oslanja na principe slobodnog izbora lekara i finansiranja koje prati potrebe pacijenta.
Kao jedan od primera neefikasnosti navodi se organizacija primarne zdravstvene zaštite, za koju „Doktori protiv korupcije“ smatraju da ne uspeva da odgovori na potrebe građana, što dovodi do nepotrebnog upućivanja pacijenata u bolnice i povećanog oslanjanja na privatni zdravstveni sektor.
Na
kraju saopštenja, organizacija ocenjuje da je identifikovanje zakonskih
odredbi koje omogućavaju sukob interesa i koruptivne prakse jedan od
ključnih preduslova za reformu zdravstva. Ističe se i da dosadašnji
pokušaji promena nailaze na otpor interesnih grupa, OVDE zbog čega se očekuje da preporuke Evropske komisije daju dodatni podsticaj reformskim procesima.
Saopštenje je potpisao dr Draško Karađinović, koordinator NVO „Doktori protiv korupcije“.