Dr Milić: Dvojni radni odnos - rak rana srpskog zdravstva
BEOGRAD -
Direktor
Klinike za kardiohirurgiju Niš Dragan Milić ocenio je danas da je
suština problema korupcije u zdravstvu - dvojni radni odnos lekara i
poručio da će u zdravstvu biti korupcije dokle god doktori imaju
mogućnost da rade i privatno i državno.
Milić
je, na konferenciji "Korupcija u zdravstvu Republike Srbije" ( OVDE ) objasnio
da problem korupcije u zdravstvu dobro ilustruje to što je Klinika za
kardiologija u Nišu uspela da nakon 100 dana neprekidnog rada "očisti
liste čekanja pacijenata" i dokazala da je to moguće.
Prema
njegovim rečima, to je narušilo koruptivni sistem u Srbiji, jer su
pokazali da liste čekanja ne moraju da postoje, već da postoje samo da
bi se pacijenti upućivali u privatne prakse, a ne radi pomoći građanima.
Govoreći
o korumptivnosti lekara, on je ukazao na praksu koju se često dešava, a
to je da lekari svojim pacijentima preporučuju da ih posete privatno,
navodeći da ako neko ima aritmiju, na primer, i javi se 15. maja,
zakaže mu se termin tek za oktobar, a lekar mu preporuči da ode
privatno u njegovu kliniku.
"Kako
to da kapaciteti u privatnoj praksi nikad nisu zauzeti, uvek sve imate
slobodno i dostupno. Da li je moguće da se aparati neprekidno kvare u
državnim, a u privatnim klinikama ne", upitao je Milić i naglasio da bi
ukidanje dvojnog radnog odnosa omogućilo i nezaposlenim zdravstvenim
radnicima da pronađu posao, a ne da odlaze iz zemlje.
"Dvojni
radni odnos je rak rana srpskog zdravstva", poručio je Milić i dodao da
se često dešava da lekari imaju i čak četiri radna odnosa, dodatno kao
profesori na fakultetu i kroz obavljanje kliničkih studija za
farmaceutske kompanije, kada su pacijenti na nekom eksperimentalnom
leku.
Kada
je reč o opoziciji, on je naveo da ga opozicionari često optužuju da
sarađuje sa vlašću jer je direktor, ali to nije istina i nije smenjen
jedino iz razloga što nema ko da ga zameni.
Doktor
Draško Karađinović iz NVO Doktori protiv korupcije naveo je da sva
ispitivanja javnog mnjenja o percepciji korupcije u Srbiji pokazuju da
smatraju da su institucije zdravstva najkorumptivnije u Srbiji.
Prema
podacima Eurostata, kako je naveo, od kardiovaskularnih bolesti u
Srbiji godišnje umre 50.000 ljudi, odnosno 50 odsto od ukupnog broja
umrlih u Srbiji.
On
je naveo da u Evropskoj uniji na 100.000 stanovnika umre 413 obolelih,
u Srbiji njih 815, ocenivši da ti rezultati pokazuju da bi sa prosekom
umrlih kao u EU godišnje spasili "grad veličine Pirota ili Kikinde".
Dodao
je da nema uspeha u borbi protiv korupcije zbog stalnog medijskog
"spinovanja", jer se često kreiraju pozitivne medijske naracije o
ukidanju lista čekanja i o inovativnim lekovima za retke bolesti, dok
se zanemaruje masovno umiranje od čestih bolesti.
