Tribina o zdravstvu: Liste čekanja podstiču korupciju

Direktor Klinike za kardiohirurgiju u Nišu Dragan Milić ocenio je da je veliki problem srpskog zdravstva što lekari mogu da rade istovremeno u privatnoj i državnoj praksi.

„Svi hoće da rade privatno, a državne bolnice koriste kao mesto za regrutaciju pacijenata. Bogatiji ljudi neće ni da idu u državne bolnice, ali siromašniji nemaju drugi izbor. Nikada nećemo saznati koliko je ljudi platilo glavom uzaludno čekajući na operaciju koju prvatno mogu da obave bilo kad, ali nemaju novca“, rekao je Milić.

Snežana Simić sa Intituta za socijalnu medicinu kazala je da su liste čekanja transparentnije nego ranije, ali da preveliki broj ljudi čeka na medicinsku intervenciju u Srbiji.

„Liste čekanja su kompleksno pitanje. Potrebno je opredeliti dosta novca da bi taj problem bio rešen. Jedno od rešenja je povećanje dela plate odnosno doprinosa koji se odvaja za zdravstveni sistem. Ljudi bi se sigurno protiv toga pobunili. Drugi izvor može da bude povećanje izdvajanja iz budžeta, ali su male šanse da će se u našem društvu to desiti“, izjavila je Simić.

Po njenim rečima, kada je društvo nepravedno i sistem zdravstvene zaštite je nepravedan.

Draško Karađinović iz Udruženja „Doktori protiv korupcije“ rekao je da je 2005. godine usvojen niz zakona o zdravstvu koji su podstakli korupciju i da je jedan od prvih efekata primene tih propisa bilo stvaranje lista čekanja.

Poslanica Zeleno-levog fronta i advokatica Marina Mijatović kazala je da su pacijenti neinformisani i da nisu upućeni u to koja su njihova prava.

„Kad čitate Zakon o zaštiti prava pacijenata deluje kao da vam je sve dostupno, ali u realnosti nije tako. Ljudi zapravo ni ne znaju kome mogu da se požale na zdravstvene radnike, a kad pogledate zvaničnu statistiku pritužbi nema. Neko bi pomislio da su svi pacijenti zadovoljni, a daleko smo od toga“, kazala je Mijatović.