https://www.danas.rs/vesti/drustvo/liste-cekanja-vucic-lekari/

24.10.2024.

Radmila Briza

„Čišćenje liste čekanja nije brojanje ovaca na livadi“: Lekari za Danas o „Vučićevom modelu“ rešavanja najvećeg problema u zdravstvu

„Sramota za sve nas“

“Želim da ljudi u Srbiji znaju da mi na godišnjem nivou trošimo 5,3 milijardi evra na zdravstvo”, kazao je on i dodao:  “Što se tiče liste čekanja, ja mislim da je to sramota za sve nas. Za mene kao predsednika, pre svega”.  “Mi imamo ukupno 62.000 ljudi koji su na takozvanim listama čekanja. Najveći deo su kuk i koleno. Već imamo 6.314 lica manje u odnosu na 10. Biće dvostruko rešenje, koje je komplikovano. Po nalogu ministra zdravlja, od 30. septembra su napravljene norme za operaciju kuka i kolena u redovnom radu i to 433 nedeljno. I ukupno je u tom prvom delu, od planiranih 1.2 77, urađeno 1.177, što je bilo 92,7 odsto ispunjenja. Do kraja godine biće još 4. 600 operacija . Međutim, mi ćemo uvesti dopunski rad subotom, u dve smene. To u brojevima znači dodatnih 680 operacija mesečno, odnosno između 1.500 i 1.700 do kraja godine. Računamo da do oktobra 2026, možda i ranije, više ne postoji niko na listama čekanja. Kataraktu ćemo da rešimo do kraja januara iduće godine”, naveo je predsednik Srbije.

Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije, koja se već dve decenije bavi problemom lista čekanja, priznaje da ga je to izlaganje prilično zabrinulo i primećuje: “Očigledno da je zdravstvo, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, bitna i primarna preokupacija građana Srbije. Oni su vrlo nezadovoljni stanjem u zdravstvu. Prema svim anketama o korupciji, zdravstvo je na prvom mestu. Kada se upare ta dva stava građana, svima je jasno da je zdravstvo vrlo bitno pitanje. To postaje sad primarna tema. I politička. I vrlo je objašnjivo uplitanje predsednika države u rešavanje problema u tom sektoru, iako mu to nije posao po Ustavu. Sa druge strane, jako me je zabrinuo podatak koji je on izrekao o potrošnji 5,3 milijarde evra u zdravstvu. Ona je za oko dve milijarde veća – 7,4 milijardi.”

Karađinović: Zabrinuo me je predsednik

Na pitanje otkud podatak predsedniku države i otkud „Doktorima protiv korupcije“ drugačija brojka za istu stvar, Karađinović kaže da pretpostavlja da je predsednik države dobio podatak od Ministarstva zdravlja i RFZO, dok je ukupna potrošnja za zdravstvo u Srbiji, ono što građani plaćaju tokom jedne godine – obavezni doprinosi i plaćanje u privatnom sektoru, prema analizama međunarodnih organizacija, Svetske banke, SZO, 10,6 odsto BDP.

“Ako je BDP 70 milijardi evra, kako navode nadležni u državi, onda je 7,4 milijardi evra ukupna potrošnja u zdravstvu. Uvek se posmatra ukupna potrošnja jer je to bitna kategorija u svakom proračunu BDP. Zbog toga mi je Vučićev podatak zabrinjavajući i alarmantan . To je pitanje od najveće važnosti jer pomera i prioritete u zdravstvu”, ocenjuje on.

Komentarišući konkretan plan za smanjenje listi čekanja koje je izneo Vučić i dinamiku rada lekara, Karađinović kaže:

“To je voluntaristički koncept jer nemamo sistemsko rešenje. Malo sam rezervisan jer je problem lista čekanja eksplodirao 2005. godine otkako je zakonom dozvoljen dopunski rad lekara, odnosno da lekar u državnom sektoru može istovremeno da radi i privatno. Potpuno je jasno da je ta koruptivna odredba uticala na rast problema lista čekanja. Koliko vidim, niko ne priča o ukidanju te odredbe. Sve što je dr Dragan Milić uradio u Nišu, kada je očistio liste čekanja na kardiohirurgiji, što je bilo jako kritikovano, odjednom vidimo da zdravstvene vlasti i predsednik države prepisuju, jer Vučićev plan neodoljivo podseća na ono što se dešavalo u Nišu. Lončar je u prethodnom periodu nekoliko puta pokušao da reši liste čekanja, ali bezuspešno”, objasnio je on.

Milić: Nisam slušao predsednika Srbije

Istovremeno, Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš, dodaje da “nije uopšte slušao Vučića u ponedeljak jer ne stiže od posla” i dodaje da ne može da komentariše da li „Vučićev model“ rešavanja tog problema podseća na “niški”, kao što to primećuje Karađinović.

“Ograđujem, se ne mogu da komentarišem ono što nisam čuo. Ali, da bi se liste čekanja očistile mora više da se radi. Ako imate normalan dotok pacijenata, na primer, 50 nedeljno, da biste čistili liste čekanja morate da radite 60 ili više operacija. To je sada pitanje kapaciteta same ustanove, broja zdravstvenog osoblja, broja operacionih sala, i naravno, da li imate dovoljno potrošnog materijala. Kod nas, kada smo čistili listu čekanja 25 vikenda, nismo mogli da radimo po četiri operacije u dve operacione sale jer se stvara ozbiljan problem – mogućnost infekcija. Ako imate prezauzetost sala neophodno je da imate osoblje koje će da ih čisti, a činjenica je, statistika je takva, da što više dižete broj operacija tog trenutka povećavate mogućnost infekcije”, objašnjava on.

Dodaje da u čitavoj priči ima mnogo pitanja, a jako malo odgovora jer čišćenje lista čekanja nije brojanje ovaca na livadi, već su u pitanju ozbiljne stvari.

“Ne može da bude kao na pokretnoj traci”.

Milić ističe da pozdravlja uključivanje predsenika države u rešavanje problem koji traje 25 godina.

“Zato što mislim da je najveća bruka i sramota ove, a i prethodnih vlasti, ali i ponižavanje naših građana. Zaista sam zahvalan predseniku što je prepoznao ogroman značaj problema. Meni je samo žao što se to radi sada. I to nije pitanje za predsenika niti je njegova krivica, već zdravstvenih vlasti u prethodnih 25 godina. Zašto oni to nisu rešili? To je sistemsko pitanje. Sistem je taj koji ne valja, moraju da se menjaju zakoni, jer ove liste čekanja su problem običnih ljudi, sirotinje. Onaj ko ima para platiće da se operiše u privatnoj klinici. Liste čekanja, ujedno, su postale i politčko pitanje jer je ogroman broj građana nezadovoljan zdravstvenim sistemom u Srbiji”, ocenio je Milić za Danas.

Delić: Da sam ministar zdravlja, podneo bih ostavku

Predsednik Odbora stranke Srbija centar (Srce) za zdravstvo i narodni poslanik Dragan Delić dodaje za Danas da je predsednik Vučić rekao da će ministar Zlatibor Lončar da izađe ovih dana u javnost s objašnjenjem načina ukidanja listi čekanja.

“Definitivan stav o tome imaću posle tog obraćanja. Ovde je predsednik ušao u oblast koja mu ne pripada. On je tako obesmislio postojanje Ministarstva zdravlja, instituta za javno zdravlje, nadležnih institucija… Organizacija posla je nešto što pripada zdravstvenim radnicma i institucijama. Postoje institucije koje moraju da brinu o tome. Pošto se predsednik umešao u nešto što mu ne pripada po Ustavu i na neki način obesmislio postojanje institucija, recimo, da sam ja ministar zdravlja, podneo bih ostavku. Zanči, ja sam nesposoban da rešim problem, nego čekam predsednika države da ga reši”, naveo je, između ostalog, Delić.