https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vucic-liste-cekanja-obecanje/

04.10.2024.

Kasni Vučićev program za smanjenje listi čekanja: 13. septembra obećao „za 12 dana“, probio rok za osam

Radmila Briza

Šokiranost Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, dužinom listi čekanja građana na operacije i dijagnostičke procedure, koju je iskazao 13. septembra u direktnom obraćanju naciji, izgleda da je pomogla da brojka na listi od 68.657, koliko je bila u trenutku predsednikovog obraćanja, spadne na 63.589, koliko je bila juče, prema zvaničnim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Tačno 5.068 građana u tom periodu, odnosno za 20 dana, dobilo je zdravstvene usluge na koje su čekali.

A, obećanje programa?

Za prethodne tri nedelje, ipak, nismo čuli realizaciju obećanja koje je Vučić u istom obraćanju dao naciji – da će najkasnije za „12 dana biti predstavljen kompletan program kako da se smanje liste čekanja u zdravstvenim ustanovama.“

Taj plan kasni osam dana. Do danas, kako je obećao Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, jeste drastično smanjena, ali ne i ukinuta lista za snimanje CT skenerom.

Pre tri nedelje na toj listi bilo je oko 3.000 građana, dok ih je sada 249.

Devet dana posle Vučićevog obećanja…

Istovremeno, devet dana posle Vučićevog obećanja programa za smanjenje lista čekanja, Lončar je, 22. septembra, izjavio da čeka da se Vučić vrati iz Amerike, kako bi se dogovorili o načinu elimenisanja lista čekanja u zdravstvenim ustanovama.

„Neophodna mi je njegova (Vučićeva) pomoć. Zajedničkim snagama napravićemo plan. Rezultat će biti da nemamo liste čekanja, ili da one budu minimalne. Voleo bih da nas građani Srbije podrže u tome“, izjavio je Lončar.

Naravno da su usledile reakcije viđenih srpskih lekara na takvu izjavu, posebno uzevši u obzir da je Vučić obećao program do 25. septembra (12 dana), što je ulilo nadu svim ljudima koji čekaju i godinama na spasonosnu dijagnostiku i operacije.

Zanimljivo je što je Lončar kazao i da je potrebno odvojiti dodatni novac kako bi problem sa listama čekanja bio rešen.

„Kad se rade operacije kuka i kolena, treba nabaviti materijal koji nije jeftin“, naveo je Lončar i apelovao na građane da idu redovno na preventivne preglede.

Dakako da je hvatanje u koštac sa rak – ranom srpskom zdravstva, starom oko dve i po decenije, teška rabota, probali su mnogi pre Vučića, Lončar nekoliko puta, ali je ta „zmija duga oko 70.000 građana“ izdržala sve napade, živela i preživela sve koji su ušli u borbu sa njom.

Praksa pokazuje, a realnost ne demantuje

Jer, praksa pokazuje, a realnost ne demantuje, da se lista čekanja dosad nije ukidala jednostavnim radom lekara vikendima, noćima, jutrima, preventivnim pregledima niti šokiranošću predsednika države.

Potvrđujući to, Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije, koja se tim listama bavi oko dve decenije, kaže da suštinu problema vidi u sasvim drugoj stvari koju Vučić i Lončar ili malo pominju ili uopšte ne vide.

Kako on za Danas ocenjuje, najava Vučićevog programa brzog smanjenja lista čekanja u zdravstvu je neobična i ujedno nerealna.

Karađinović: Nerealno iz više razloga

„Iz više razloga. Prvo, neobična izjava ostavlja utisak da predsednik od svojih saradnika ne dobija realne i pouzdane informacije o stanju i kapacitetima u zdravstvu“, ocenjuje Karađinović.

Prema njegovim rečima, trebalo bi podsetiti da građani za zdravstvo godišnje troše oko 11 odsto BDP ili oko sedam milijardi evra, što je preko 1.000 evra po stanovniku, o čemu je Danas već pisao.

„Po broju lekara, Srbija je znatno iznad proseka EU jer kod nas `dolazi` preko 450 lekara na 100.000 dok ih u EU ima 350 na 100.000 stanovnika. Slično je i sa fondom bolničkih kreveta. U EU na 1.000 stanovnika dolazi 5,4 kreveta, dok je u Srbiji na 1.000 stanovnika 5,6 kreveta, ne računajući kapacitete u privatnim bolnicama. Znači, za dugačke liste čekanja nema ni kadrovskog, ni infrastrukturnog niti finansijskog opravdanja, pa se postavlja pitanje kvaliteta podataka kojim predsednik raspolaže. Drugo, liste čekanja opterećuju državno zdravstvo već decenijama i uprkos najavama brojnih rukovodstava nisu rešene jer imaju sistemski uzrok koji se očigledno ne želi reštiti“, procenjuje Karađinović.

Dodaje da je najčešće pominjani uzrok tog problema privatni rad državnih lekara koji je legalizovan kroz Zakon o zdravstvenoj zaštiti i koji bitno smanjuje produktivnost.

A, promena zakona?

„Za ukidanje lista čekanja je potrebna promena sistemskih zakona, a to nije brz postupak koji se može uraditi za nekoliko dana. Treće, stepen i sistemske i institucionalne korupcije u zdravstvu je izrazito visok, a na to ukazuju brojna ispitivanja javnog mnjenja, ali i mnoge dokazane, a pravno nesankcionisane koruptivne afere sa teškim posledicama po život i zdravlje velikog broja građana. Uostalom, i ministar Lončar je nedavno pomenuo „brojne kombinacije“ kao uzrok dugačkih lista čekanja, a to nije ništa drugo nego eufemizam za reč korupcija“, naglašava naš sagovornik.

Iz navedenog, dodaje, jasno je da se liste čekanja ne mogu rešiti bez temeljne izmene zdravstvenih sistemskih zakona, ukidanja legalizovanog konflikta interesa i integracija privatnog sektora sa svojim kapacitetima u sistem finanasiranja od strane RFZO.

„Time bi se završilo sa anahronim i štetnim monopolom koji decenijama blokira reformu a time i podizanje efikasnosti zdravstva. Svaki drugi pristup je ponavljanje već viđenog i dokazano neuspešnog i pre je u funkciji političkog marketinga, a ne u cilju rešavanja teškog problema koji muči stotine hiljada građana“, kaže Karađinović.