https://www.danas.rs/vesti/drustvo/zubi-stomatologija/

Radmila Briza28.03.2024.

U Srbiji čak 700.000 građana nema nijedan zub: Da li postoji plomba koja bi pokrila problem u srpskoj stomatologiji?

Samo 16,5 odsto stanovnika Srbije ima svoje zube, a čak 700.000 njih nema nijedan zub. Ovo su poslednji podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i to nakon 18 godina otkako uz knjižicu kod stomatologa mogu da idu samo deca, studenti, trudnice i socijalno ugroženi, a ostali ne.

Batutovo istraživanje, prema objavljenim informacijama, pokazuje da se zdravlje zuba značajno pogoršalo.

Rešenje se vidi u promeni Zakon o zdravstvenom osiguranju, ali to je u ovom času još apstraktna zamisao. Kao što je ista takva ideja da su zubi samo estetski momenat na licu, a ne važni delovi organizma bez kojih može da se naruši ukupno zdravlje pojedinca.

Draško Karađinović, stomatolog iz NVO Doktori protiv korupcije, komentarišući poslednje podatke, kaže za Danas:

Oralno zdravlja nacije

„Stanje oralnog zdravlja nacije je vrlo loše i za to ima više uzroka. Prvi je svakako finansijske prirode jer stomatološke usluge su lako dostupne, ali samo u privatnom sektoru gde ih pacijent plaća ponovo iz svog džepa, uprokos već plaćenom obaveznom zdravstvenom doprinosu od 10,3 odsto na bruto platu. U državnom sektoru, niska produktivnost i liste čekanja obeshrabruju građane, čak i one koji bi imali pravo na besplatnu stomatološku uslugu, to jest, decu, trudnice, studente, starije od 65 godina“.

Na pitanje zašto se, ukoliko je takva statistika, problem ne rešava, on odgovara da „razne grupe u zdravstvu i oko njega su skrojile zdravstvene zakone po svojim interesima i time blokiraju reformu“.

„Ozakonjeni dopunski privatni rad državnog lekara/stomatologa je tipičan primer legalizovanog konflikta interesa koji sprečava svaku reformu. U državnoj stomatologiji se to drastično manifestuje: stomatolog u toku dana uradi 1,4 plombe, godišnje manje od 20 mobilnih proteza… Državni stomatolog je sa ovakvom produktivnošću više zarađuje od švajcarskog stomatologa, to mogu da kažem iz sopstvenog iskustva. A, RFZO za državnu stomatologiju izdvaja oko 60 miliona evra godišnje. Na taj iznos treba dodati i subvencije 160 lokalnih samouprava svojim stomatološkim službama pa tako besplatna državna stomatolgija ispada vrlo skupa. I naravno vrlo neproduktivna: jer kad će ogromna većina građana starosti preko 65 godina, a koji su ostali bez svojih zuba, ostvariti pravo na proteze ako državni stomatolog uradi godišnje 20 proteza? A, gubitak zuba je vrsta invaliditeta koja snažno utiče na ukupno zdravlje čoveka“, tvrdi sagovoirnik Danasa koji nepostojanje inicijative za promenu ovakvog stanja u stomatologiji objašnjava:

Stanje zuba ili koliko košta stomatologija?

„Procena je da ukupna potrošnja za zdravstvo Srbije iznosi oko 11 odsto BDP ili oko sedam milijardi evra i po tom procentu je među najvišim u Evropi. Po međunarodnim standardima, od ukupne potrošnje za zdravstvo za stomatološke usluge odlazi oko pet odsto što bi konkretno u Srbiji iznosilo 350 miliona evra. Stoga ne treba očekivati da će politički činioci, poslovni krugovi, interesne grupe u zdravstvu i prosveti, birokratske stukture u Ministarstvu zdravlja i Fondu pokrenuti inicijativu koja bi ugrozila njihove finanisjske interese. To je pitanje od javnog značaja za opoziciju i medije. A ideja koju promoviše Ministarstvo zdravlja da bi zapošljavanje većeg broja stomatologa u državnoj službi rešilo problem je apsurdna, činjenice to pokazuju. Mene stalno zbunjuje uporno verovanje naše zdravstvene nomenklature da je moguće novim greškama popraviti postojeću“.

Upitan da li smatra da u Srbiji imamo dovoljan broj stomatologa za potrebe lečenja svih građana, on navodi da Srbija sa 6,6 miliona stanovnika ima oko 9.500 stomatologa sa licencom.

„U državnom sektoru radi oko 1.700 stomatologa i još 3.300 njih u privatnim ordinacijama. U EU na 100.000 stanovnika dođe 89 stomatologa, dok u Srbiji ima, a ovi podaci to pokazuju, mnogo više stomatologa na 100.000 stanovnika. Jasno je da je model stomatološke zaštite pogrešno postavljen i potpuno se uklapa u zastareli model primarne zdravstvene zaštite organizovane oko državnog doma zdravlja iz vremena socijalističkog državnog uređenja“, ocenjuje Karađinović.

Šta je rešenje?

On rešenje problema vidi u tome da bi trebalo da se ugledamo na uspešne tranzicione zemlje sa sličnim demografskim pokazateljima i preuzeti njihova iskustva.

„Stoga, primer Slovačke može biti vrlo poučan. U toj državi stomatologija se bazira na privatnom sektoru, pacijenti slobodno biraju privatnog stomatologa koji može, ali ne mora imati ugovor sa obaveznim zdravstvenim osiguranjem. U zavisnosti od vrste usluge, troškovi lečenja su u velikoj meri pokriveni od obaveznog osiguranja, dok su druge grupe usluga plaćene od dobrovoljnih zdravstvenih osiguranja, odnosno od strane pacijenta. I da podsetim, pre izvesnog vremena je i Crna Gora ukinula državnu stomatologiju i preuzela model privatne stomatološke zaštite kakav postoji u Evropi. Može se reći da je Srbija ostala jedina država u Evropi koja tvrdoglavo nastavlja sa neuspešnim hibridnim stomatološkim modelom“, ukazao je Karađinović.

Sa druge strane, dekan Stomatološkog fakulteta Aleksa Marković pre nekoliko dana rekao je za RTS da nigde u svetu, pa ni u regionu nije kao kod nas i da Srbiji treba povratak državne stomatologije.

On je podsetio da je 2006. godine donet zakon da zdravstveno osiguranje pokriva stomatološke usluge do 25. godine i posle 65 godina starosti.

„Tada je i veliki broj naših kolega dobio otkaz u domovima zdravlja i prema njima je učinjena velika nepravda. Danas imate u Srbiji oko 5.600 privatnih stomatologa i oko 2.400 stomatologa koji rade u državnoj službi. To je nedovoljno. Svakako da treba vratiti stomatologiju u domove zdravlja, ali treba napraviti određene pakete. Jednostavno, stomatološke usluge su dosta skupe, ali osnovne usluge ili paket usluga kao što su popravke zuba, vađenje zuba, lečenje zuba treba omogućiti“, naveo je on i ocenio da „nigde u svetu, pa ni u regionu nije kao što je kod nas“.

Kad zub zaboli noću bio je tu Mažestik

Nekada smo u Beogradu imali “Mažestik” i zdravstvenu stanicu „Ivan Milutinović“ koje su radile 24 sata i gde se odlazilo ako vas u toku noći zaboli zub. Međutim, one su prestale sa radom. Ni Stomatološki fakultet nema dežurstva.

„Mislim da bi prijemom novih stomatologa to brzo moglo da se pokrene, ali ne bi moglo da se reši brzo, jer je potrebno i vreme za obnovu opreme. Ali jedno od rešenja je da za određeni paket usluga RFZO potpiše ugovor sa privatnim ordinacijama, što je rešenje za početak“, poručio je, između ostalog, Marković.