Odgovor
na ovo pitanje, prema mišljenju poverenika za zaštitu podataka o
ličnosti Milana Marinovića zavisi od okolnosti koje su prethodile tim
telefonskim pozivima.
–
Broj telefona svakako predstavlja podatak o ličnosti koji je zaštićen
zakonom. Međutim, ključno je pitanje kako su osobe koje su te brojeve
prosledili do njih došli. Ukoliko su pacijenti izričito dozvolili da se
njihov broj prosledi nadležnim organima kako bi sa njima predsednik
stupio u kontakt, onda ne možemo da kažemo da je zakon prekršen.
Takođe, u hipotetičkom scenariju, broj pacijenata mogli su da daju i
članovi njegove ili njene najuže porodice, kaže Marinović.
Ipak,
kako dodaje, ukoliko ne postoji izričit pristanak pacijenata onda bi
moglo da se iznese pretpostavka da su povređene odredbe Zakona o
zaštiti podataka o ličnosti.
Upitan
da li će kancelarija Poverenika izvršiti nadzor kako bi se ustanovilo
da li je u konkretnom slučaju prekršen zakon, Marinović naglašava da je
kancelarija za vreme trajanja epidemije suspendovala sve aktivnosti
koje bi mogli da doprinesu širenju zaraze.
–
Mi smo već javno objavili da se, za vreme trajanja vanrednog stanja,
sve obuke i redovne, unapred zakazane kontrole, odlažu do okončanja
vanrednog stanja. Isto važi i za slučajeve koji dođu do nas tokom
trajanja vanrednog stanja. Da bismo efektno proverili da li je u ovom
slučaju povređen zakon, naši službenici bi morali da odu u kovid
bolnice, što bi u datim okolnostima predstavljao rizik po širenje
zaraze. Nakon okončanja vanrednog stanja ćemo razmotriti u kojim sve
slučajevima treba sprovesti nadzor, kaže Marinović.
Pravo
na zaštitu podataka o ličnosti, pored zakona, štiti i Ustav Srbije koji
navodi da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan
svrhe za koju su prikupljeni.
Prema
mišljenju Bojane Selaković, programske direktorke Građanskih
inicijativa, prosleđivanje brojeva telefona pacijenata koji su zaraženi
virusom korona, svakako spada u povredu prava koje garantuje Ustav.
–
Moj utisak je da se trenutno uopšte ne vodi računa o zaštiti ljudskih
prava. To što nešto deluje da služi svrsi ohrabrenja u daljoj borbi
protiv bolesti, nikako ne može da bude izgovor za nepoštovanje ljudskih
prava. Problem je što se ta lestvica poštovanja prava konstantno
spušta, a jednom kada se spusti, jako teško se vraća nazad, navodi
Selaković.
Podsetimo,
slučaj sa pozivanjem pacijenata nije prvi put da se predsednik Vučić
našao na meti kritike zbog odnosa prema osobama koje se nalaze na
lečenju.
U
februaru prošle godine predsednik Srbije je na svojim profilima na
društvenim mrežama objavio fotografiju sa dečakom koji se lečio na
Odeljenju onkologije u Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Većina kritika odnosila se na to što je Vučiću dozvoljeno da uđe u sobu
dečaka, iako su u tom trenutku bile zabranjene posete zbog epidemije
gripa, kao i činjenice da na fotografiji ne nosi zaštitnu masku.
Očinska figura i izlivi patetike
Draško
Karađinović, iz organizacije „Doktori protiv korupcije“ naglašava da se
nacija trenutno nalazi u stanju kolektivne psihoze i da se u tim
okolnostima traži vođa, očinska figura koja će da brine o svemu i za
svakoga. „Predsednik Vučić na toj činjenici kreira emocionalni narativ
koji odgovara zahtevima većine, pa odatle izlivi patetike,
zabrinutosti, ljutnje, dramatičnosti“, kaže Karađinović, uz opasku da
su, s obzirom na strukturnu nesređenost našeg zdravstva, dosadašnji
rezultati u suzbijanju epidemije kovid-19 pozitivni.
