https://www.danas.rs/drustvo/istrazivanje-prevencija-i-borba-protiv-korupcije-lekari-i-policajci-su-najkorumpiraniji/

Istraživanje građana: Lekari i policajci su najkorumpiraniji

Srpski lekari i policajci su najkorumpiraniji, a prate ih službenici državne administracije i carinici, smatraju građani Srbije koji su tokom prošle godine za mito u proseku izdvajali 74 evra. Pokazalo se i da su mišljenja da je korupcija ušla u sve pore života, kao i da je iskustvo sa korupcijom poraslo u odnosu na 2015. godinu.

3Piše: Danas Online22. septembra 2019. 22.39 Izmenjeno: 22.44

Sa tvrdnjom da su mito i korupcija rak-rana srpskog zdravstva, slaže se čak 70 odsto njih, a kao najkorumpiranije u zdravstvu vide lekare, pa radnike Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Skoro dve trećine građana, odnosno 63 odsto, veruje da piće, kafa ili bombonjera za lekara i medicinsku sestru nisu mito, pokazalo je istraživanje u sklopu projekta „Prevencija i borba protiv korupcije“ koji finansira Evropska unija, a prenosi „Politika“. OVDE

Omogućavanjem državnim lekarima da po zakonu rade popodne i privatno, prema rečima koordinatora organizacije Doktori protiv korupcije dr Draška Karađinovića, legalizovana je korupcija.

Kao epicentar korupcije vidi Ministarstvo zdravlja, a bitku protiv korupcije samo kao „borbu na rečima“.

– Velike afere poput trgovine listama čekanja na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici i trgovina smrću u beogradskoj Hitnoj pomoći, jasan su dokaz da nema volje da se korupcija kao problem rešava – kaže ovaj lekar i ističe da je neophodno da država udari u srce korupcije – u Ministarstvo zdravlja.

Posledica takvog odnosa prema zdravstvu, zakonodavstva i nerešavanja problema je da građani vide medicinske radnike kao najkorumpiranije, a čitav mehanizam kao koruptivni.

– Građanin plati jednom zdravstvene usluge, pa mora još jednom kod privatnog lekara i naravno da prepozna šta nije u redu. Ovo istraživanje je percepcija građana, ali ta potrošnja za zdravstvo od 11 odsto bruto društvenog proizvoda je objektivni pokazatelj sistemske korupcije – zaključuje dr Karađinović.

Što je medicinska usluga složenija, veće je uverenje građana u korumpiranost. Tako blizu polovine ispitanih, 45 odsto smatra da su u velikoj i veoma velikoj meri korumpirani u kliničkim centrima, slede opšte bolnice i rehabilitacioni centri.

Porazna percepcija građana, prema rečima dr Miroslava Petrovića iz udruženja za zaštitu pacijenata Pravo na zdravlje, posledica je činjenice da zdravstvo nije sistemski regulisano.

– Zakon se ne primenjuje ili se selektivno primenjuje, a inače su nam zakonska rešenja loša i kontradiktorna. Iz Evrope smo čuli da je dopunski rad lekara, posle državnog posla u privatnoj praksi, konflikt interesa, a to vam je kao da sudija pre podne sudi strankama, a popodne ih podučava kako da izigraju zakon i sud.