Kako smanjiti navalu pacijenata

Preciznije, nenovčani poklon lekarima i drugim medicinskim radnicima ukupne vrednosti jedne neto prosečne plate u Srbiji (koja je u januaru ove godine iznosila 426 evra), više se ne smatra korupcijom. Tako kaže odredba nedavno usvojenog Zakona o zdravstvenoj zaštiti. 

U pojašnjenju se navodi da se „iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, odnosno reklamnog materijala i uzoraka, koji nije izražen u novcu ili hartijama od vrednosti i čija pojedinačna vrednost ne prelazi pet  odsto, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ne smatra korupcijom, sukobom interesa, odnosno privatnim interesom, u skladu sa zakonom".

„Ako mi sa jedne strane težimo Evropskoj uniji, a sa druge strane dajemo bakšiš ljudima koji primaju platu iz budžeta, onda se vidi u kakvom smo raskoraku i kulturnom i mentalnom zakašnjenju. Ta stvar je apsolutno neprihvatljiva i predstavlja legalizaciju korupcije", navodi Karađinović, jedan od onih za koje su nova zakonska rešenja legalizacija korupcije. 

Novina sa neizvesnim ishodom je i najava jedinstvene „liste čekanja" za operacije i dijagnostičke procedure koju će ubuduće voditi Republički fond za zdravstveno osiguranje. Prema očekivanju Ministarstva, trebalo bi da smanji liste na kojima se, prema podacima za 2018. godinu, nalazi više od 72.000 pacijenata. 

U cilju uvećavanja prihoda lekarima i zaustavljanja odliva kadrova, zbog kojih pored ostalog i liste čekanja broje toliko ljudi, najavljeno je da će lekari ubuduće moći da imaju najviše tri ugovora o dopunskom radu, do trećine radnog vremena. U okviru domova zdravlja organizovaće se „popodnevne" i „večernje" klinike, kako bi građani bez čekanja mogli da odu kod lekara, ali će to opet plaćati iz svog džepa.

Statistika govori da u državnom zdravstvu u Srbiji trenutno radi preko 120 hiljada ljudi. Skoro trećinu od tog broja čini nemedicinski kadar, na šta Srbiju upozorava i Svetska banka, ukazujući da je to indikator neefikasnosti sistema. 

Novi zakon kada je o ovome reč, ne donosi nikakve izmene. Uprkos brojnim preporukama (po ugledu na evropske zemlje), privatni sektor nije integrisan u javno zdravstvo, a građani će, uz obavezno zdravstveno osiguranje koje plaćaju državi, nastaviti da plaćaju i kod privatnika.

 

„Prema nekim procenama, u privatnom sektoru se leči 30 posto ljudi, koji plaćaju iz svog džepa. Ako je doktorima omogućeno da jednom nogom budu u državnom, a drugom u privatnom sektoru, da rade i ovamo i onamo, ne vidim zašto i pacijentima nije omogućeno da ih prati njihov novac, pa da li će se lečiti u privatnom ili državnom sektoru ne bi trebalo da bude problem. To je već rešeno na vrlo pozitivan način u mnogim zemljama Evropske unije, pa je trebalo pogledati te modele", kaže Zorica Marković,  novinarka koja je godinama pratila sektor zdravstva.

„Sve mere koje Vlada propagira na sav glas u smislu da se bave natalitetom, podrškom rađanju i tako dalje, padaju u vodu zato što ovo pokazuje da im je namera da se što više smanjuju socijalna izdvajanja", kaže predstavnica Inicijative „Mame su zakon" i poslanica Stranke moderne Srbije Tatjana Macura. 

Osvrće se na još jednu od zakonskih izmena koja je ispraćena kritikama i koja je otvorila nove diskusije.

Zakon ne prati pozitivna načela kada je reč o položaju majki za vreme trudničkog i porodiljskog bolovanja. Serija protesta koji su početkom godine na inicijativu udruženja „Mame su zakon" organizovani u Beogradu i drugim gradovima Srbije, te primedbe i sugestije na ponuđena rešenja u oblasti zdravstvenog osiguranja, nisu dali rezultate. Prema izmenama Zakona, naknada za bolovanje nakon tri meseca obračunaće se tako što se zaradi buduće majke dodaje devetomesečna minimalna zarada, a onda se taj iznos deli na 12 meseci.

Kao rešenje za umanjenje obima administrativnih i tehničkih službi, novi Zakon predviđa objedinjavanje domova zdravlja i bolnica na lokalnom i regionalnom nivou u „zdravstvene centre". Nadležnost će biti centralizovana i sa lokalne samouprave biće preneta na Ministarstvo zdravlja. Ovakvo rešenje predviđao je i raniji zakon. 

„Praksa je pokazala da vrlo često imamo dom zdravlja i opštu bolnicu pod istim krovom, a kada su razdvojene u dve zdravstvene ustanove, svaka od njih mora da obezbedi svoju radnu snagu. U situaciji kada već šest godina imamo Uredbu o zabrani zapošljavanja, često te ustanove nisu u mogućnosti da obezbede pojedine specijalističke kadrove", rekla je Radica Pejčinović Bulajić, pomoćnica ministra zdravlja za zdravstvenu zaštitu. 

Kako će se ovo sprovoditi u praksi nije poznato, jer Uredba o planu mreže centara nije završena. Tako ostaje pitanje kako će se spajanje, koje će se rukovoditi brojem stanovnika, odraziti na manje sredine.

„Radili smo neke analize koje pokazuju da skoro 40 posto stanovništva u Srbiji nije pokriveno hitnom medicinskom pomoći. To su sve ove male opštine koje nemaju organizovanu hitnu medicinsku pomoć, i ako to prenesete na teren, znači da stanovnici, pogotovo u ruralnim područjima, nemaju dostupnu zdravstvenu zaštitu koja je Ustavom garantovana", ukazuje Vladica Dimitrov, predsednik Odbora za zdravlje Stalne konferencije gradova i opština. 

Posledica je to hroničnih boljki državnog zdravstva, položaja zdravstvenih radnika i uslova u kojima rade. Zato novinarka Zorica Marković ocenjuje da nijedna od novina u zakonima neće doprineti smanjenju odliva kadrova, niti će unaprediti zdravstvenu zaštitu. 

„Nismo rešili pitanje državnog monopola u finansiranju zdravstva. Mora se zdravstvo osloboditi velikog broja nemedicinskog kadra. Predstoje krupni organizacioni i ekonomsko-finansijski potezi koji bi morali da se naprave da bismo suštinski osetili boljitak. Zakon je ovakav kakav je, ali čini mi se da ćemo sačekati malo da to bude veći iskorak", navodi Zorica Marković.

Kako dodaje, Srbija za lečenje po glavi stanovnika na godišnjem nivou raspolaže sa samo 250 evra. U Hrvatskoj je ta suma 700 evra, a u Nemačkoj 3.750. 

Iako izmene zakona nisu donele suštinske promene koje bi vodile ka rešavanju ovog i drugih problema u zdravstvu, neke od novina pozdravljene su kao korak ka poboljšanju položaja i podrška pacijentima i njihovim porodicama.

Kako bi se građani pozvali na odgovornost, novim zakonom je predviđeno da oni koji se nakon tri poziva ne odazovu na preventivni pregled, a za to nemaju opravdanje, sami plaćaju troškove lečenja u visini od 35 odsto ukoliko se razbole. 

„Polemike je izazvalo pitanje šta znači opravdati izostanak. Nije to neko formalno opravdanje i dovoljno će biti da se osigurano lice javi svom lekaru da se razlozi izostanka negde notiraju i da se sa izabranim lekarom zakaže sledeći termin", navodi pomoćnica ministra zdravlja za zdravstveno osiguranje Slađana Đukić.

Iako su u delu javnosti ovakve vrste „sankcija" ocenjene kao drastične, Zorica Marković smatra da je reč o jednoj od korisnijih mera.

„Nekada smo imali sistematske preglede, sada toga nema i bolest se otkriva u kasnim fazama kada je lečenje krajnje neizvesno ili je uglavnom loša prognoza, a mnogo košta", kaže ona.

Žene koje su se lečile od raka imaće pravo na rekonstrukciju dojke na teret zdravstvenog osiguranja. Hronični bolesnici više neće morati svakog meseca da idu po recepte, već će njihov lekar moći da ga prepiše na šest meseci.

U skladu sa proklamovanom populacionom politikom, čiji je prioritet povećanje nataliteta, preventivni i ostali pregledi u vezi sa planiranjem porodice ubuduće će, uz žene, uključivati i muškarce. 

Takođe, prihvaćena je inicijativa Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR) da za vreme odsustva sa posla zbog lečenja deteta primaju 100 odsto plate, za razliku od dosadašnjih 65 posto, te da to pravo mogu da koriste do navršene 18. godine bolesnog deteta. Bolovanje će moći da obnavljaju na svakih šest meseci, umesto na mesec dana, kako je do sada bio slučaj i zbog čega su mnogi roditelji bili primorani da napuštaju posao ili su zbog odsustva dobijali otkaze. 

Izmenama Zakona predviđeno je i da izabrani lekar u domovima zdravlja može da otvori bolovanje za pacijenta do 60 dana umesto dosadašnjih 30, te da će na bolničko lečenje ubuduće pacijenta moći da uputi i lekar specijalista, a ne samo izabrani lekar. Cilj ovih izmena je smanjenje gužvi i čekanja u domovima zdravlja.