Prema
ovogodišnjem izveštaju EHCI, Srbija zauzima 24. poziciju, sa 116 bodova
više nego prošle godine, kada je bila na 30. mestu.
Srbija je ovakav uspeh zaslužila
pre svega efektima uvođenja novog informacionog sistema u zdravstvo,
koji je uticao na bolju dostupnost zdravstvene zaštite, ali i na
smanjenje lista i vremena čekanja.
Ministarstvo
zdravlja Srbije saopštilo je da su ocenjivači EHCI konstatovali da ovaj
sistem još nije implementiran u potpunosti, pa da zato očekuju još
bolje rezultate do kraja 2017, kada novi integrisani zdravstveni
informacioni sistem treba da počne da radi u punom kapacitetu.
Kako
prenosi Dnevnik, koordinator udruženja "Doktori protiv korupcije"
Draško Karađinović rekao je da je napredak opravdan s aspekta komfora
pacijenta, odnosno veće dostupnosti lekara u primarnoj zdravstvenoj
zaštiti, jer IZIS dovodi do lakšeg i komfornijeg zakazivanja pregleda
kod lekara.
Problemi
nastaju kad pacijent dobije uput za bolnički nivo, jer tu još postoje
snažne opstrukcije, s obzirom na kontradiktorne interese.
Ipak,
ova dobra vest ne sme da potisne u zaborav da takozvani "tvrdi"
pokazatelji zdravlja nacije imaju trend pogoršanja, kaže Karađinović i
objašnjava da je među njima i stopa opšteg mortliteta koja je sa 14,2
promila porasla na 14,6 promila, što je sa Bugarskom, najgore u regionu.
Karađinović smatra da je posebno zabrinjavajuće što je došlo do skraćenja očekivane dužine života sa 75,48 na 74,8 godina.
Ovo
smanjenje je potpuno neprihvatljivo za jednu evropsku zemlju i ukazuje
na postojanje teških anomalija u funkcionisanju zdravstvenog sistema,
navodi Karađinović.
On
podseća na to da je sve ovo praćeno ogromnom potrošnjom za zdravstvo od
blizu 11 procenata BDP, odnosno tri i po milijarde evra, ubedljivo
najvećom u regionu.
Smatra
da ovolika potrošnja ukazuje na duboku ukorenjenost institicionalne
korupcije, jer u Srbiji građani plaćaju više 40 odsto iz džepa, odnosno
doprinosa od 10,2 procenta, od ukupne potrošnje za zdravstvo.
I
EHCI konstatuje kako nema objektivnog pokazatelja smanjenja korupcije u
zdravstvu, uprkos anegdotskim tvrdnjama nadležnih koji se baziraju na
impresiji.
Na
žalost, smanjenju korupcije, a time i rasipanju i poboljšanju lečenja,
neće doprineti ni novi nacrti sistemskih zdravstvenih zakona, pošto i
dalje legalizuju koruptivne mehanizme, pa se stiče utisak da su
koruptivni interesi sprečili reformisanje sistema - zaključuje
Karađinović.
Kompanija Health Consumer Ponjerhouse (HCP) Ltd. sprovodi istraživanje Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa
(EHCI)
od 2005. i ono predstavlja vodeće poređenje za procenu funkcionisanja
nacionalnih sistema zdravstvene zaštite u 35 zemalja.
