25.01.2017. | 08:46 > 12:51
Piše: Živan Lazić
U
Velikoj sali Skupštine Vojvodine nedavno su se sakupili doktori i
farmaceuti i razmatrali nacrte najvažnijih zakona iz oblasti zdravstva
- o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju i o apotekama. Šira javnost nije bila obaveštena, niti je na sajtu Skupštine, odnosno Vlade Vojvodine, bilo navedeno da se važna rasprava uopšte održava.
Prisutni su za manje od dva sata prešli preko 600 zakonskih članova i do neukusa hvalisali ponuđena rešenja. Argumentovanu analizu stomatologa dr Draška Karađinovića,
dugogodišnjeg zagovornika korenitih promena u zdravstvenoj regulativi,
velika većina doktora, dobitnika u sadašnjoj situaciji, nije ni mogla,
niti je pokušavala, da razume.
Privatni državni doktor
Rezultat
totalnog ignorisanja običnog puka je da će i ubuduće biti dopušteno ono
što je izrazito sporno i na šta se bolesnici i građani najviše žale,
dopunski rad državnih doktora u privatnim ambulantama, odnosno u
večernijim terminima i unutar javnih klinika i bolnica uz plaćanje iz
ličnog džepa pacijenta.
Jedina novost je gotovo karikaturalna; dopunski rad se svakom lekaru ograničava na najviše tri privatne ambulante.
Zaista bi trebalo raspolagati nadljudskim sposobnostima, pa, nakon
redovnih osam sati odgovornog i napornog lekarskog posla u državnoj
službi, raditi na više "tezgi".
Dva puta plaćamo isto lečenje
Od
kako je pre dvanaest godina uvedena, mogućnost dopunskog privatnog rada
je stalno u fokusu javnosti. Razlog je jednostavan, ali bitan:
bolesnici se žale da lekari dok rade u državnoj bolnici otaljavaju
posao, te beskrajno dugo šetaju pacijente po neophodnim dijagnostičkim
postupcima, kakva su brojna snimanja, analiza krvi i urina, mišljenja
kolega drugih specijalnosti…
Kako
se svuda čeka nedeljama, pa i mesecima, pacijent se odluči da
doktora-specijalistu, istog kod koga se leči u državnoj bolnici, poseti
u ambulanti u kojoj tezgari, gde mu "liječnik" brzo postavi dijagnozu i
započne terapiju. Naravno, bolesnik, mada redovno uplaćuje kod
Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ovu uslugu plaća iz džepa.
Time su građani prinuđeni da dva puta plaćaju isto lečenje,
prilikom obavezne uplate državnoj osiguravajućoj kući i kešom,
neposredno nakon svakog, umnogome iznuđenog, pregleda kod privatnika.
Praktično, ovakvom solucijom lekari se podstiču da pacijente iz državnih bolnica "prevode" u privatnu tezga-kliniku gde dopunski rade.
Praksa
je posebno izražena u slučajevima kada se koristi složena medicinska
aparatura i velika većina od 7.000 lekara koji dopunski rade su iz
državnih bolnica. Mnogo manje privatno rade specijalisti iz domova
zdravlja, još manje lekari opšte prakse.
Suština
je da se privatno rade i privatno naplaćuju skupe usluge dijagnostike,
analiza i specifične intervencije. Dakle, platu u državnoj bolnici,
doktor prima redovno i manje-više nezavisno od obima i kvaliteta rada,
pa mu nije teško da na svoju privatnu tezgu usmerava upravo one
bolesnike čije lečenje zahteva skuplje lekarske usluge.
Ciljna proizvodnja gužvi
Prozvodnja
gužvi za lečenje u bolnicama i sledstveno formiranje listi čekanja je
logična posledica drastične podeljenosti državnog i privatnog sektora
zdravstva u Srbiji. Tako trenutno oko 30.000 pacijenta čeka operaciju
katarkte u nadi da neće morati privatno plaćati, a veliki su redovi i
za operacije zamene kuka, kolena, brojne operacije na srcu, kao i na
onkološke intervencije.
Mogućnost
da rade na više mesta se osladila lekarima, pa su dugo vremena uticali
da se broj odobrenih specijalizacija minimalizuje. Došlo se dotle da je prosečna starost lekara-specijaliste dostigla čak 56 godina.
Kada
je dara prevršila meru, odnosno postalo vidljivo da će u relativno
kratkom vremenu doći do kolapsa specijalističkih usluga, država je
unazad dve godine znatno uvećala broj odobrenih specijalizacija.
Tokovi zdravstvenog novca
Kakvi
su posledice ovakve regulacije zdravstva? Suprotno mišljenju, u Srbiji
se na zdravstvo izdvaja dosta, blizu 11 odsto, istina jadnog, bruto
nacionalnog dohotka, ali su usluge skromnije i teško dostupne
pacijentima.
Zemlje
u okruženju izdvajaju od pet (Makedonija) do osam (Rumunija) odsto, a
po kvalitetu pruženih usluga na listi Svetske zdravstvene organizacije
su ili ispred Srbije ili u rangu naše zemlje. Premijer Vučić je 8.
avgusta prošle godine, prilikom inaguracionog govora, otvoreno rekao da
kvalitet našeg zdravstvenog sistema ne zadovoljava, posebno
naglašavajući da "ne zna kuda odlazi milijarda evra".
Računica
je pokazavala da se na zdravstvo godišnje utroši 3,6 milijardi evra, od
čega 2,35 miljardi pređe preko računa RFZO. Ostalo su plaćanja ličnim
novcem pacijenata, ali ne tako što su osiguranici uplaćivali neko od
dobrovoljnih zdravstvenih osiguranja, već što su, lošom organizacijom
zdravstvene službe, lekari podstaknuti da pacijente obaveznog sistema
osiguranja teraju da i po drugi put plaćaju.
Srbin živi sve kraće
Time
je bolesnik stavljen pred svršen čin i, mada osiguranik, zavlači ruku u
svoj džep. Što se tiče dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, ono je kod
nas simbolično; pretprošle godine ukupna premija dobrovoljnih
osiguranja bila je beznačajnih 120.000 evra.
Šta je posledica smišljene neorganizavanosti,
kako naš zdravstveni sistem ocenjuju stručnjaci Svetske banke, koja
često prati stanje u penzionim, socijalnim i zdravstvenim sistemima
pojedinačnih država? Parametri stanja zdravlja ovdašnjeg stanovništva
se poslednjih godina pogoršavaju.
Tako
je opšta stopa mortaliteta za dve godine sa 14,2 skočila na 14,6 na
1.000 stanovnika, dok je očekivani životni vek sa 75,48 snižen na 74,8
godina.
Lekar sve nedostupniji
Umesto
da pogoršani parametri budu lekarima, još više političarima koji vode
zdravstvo Srbije, signal za temeljnijim promenama, a o slabostima
aktuelnog stanja čuju i viđenje građana, potencijalnih klijenata, naši
doktori-političari odlučiše da javnu raspravu o tri ključna zakona
zdravstvene politike provuku kroz stručno ćaskanje, a građane potpuno
ignorišu.
Ovakav
tok događaja nagoveštava ne da će biti podignut nivo zdravstvene
usluge, kako u predizborno vreme vole da govore političari i vlasti i
opozicije, već, baš suprotno, da će najširim slojevima stanovništva
usluge lekara biti sve nedostupnije.
| 