Srbija
je za unapređenje zdravstvenog sistema u procesu pristupanja EU dobila
najviše novca po glavi stanovnika od svih ostalih zemalja, a dobijeni
efekti su poražavajući, zaključili su predstavnici nevladine
organizacije Doktori protiv korupcije.
Prema
medicinskim pokazateljima zdravstveni sistem je i dalje među poslednjim
u Evropi (stopa opšte smrtnosti je 14,2 odsto) a među prvima po ukupnoj
potrošnji (10,6 odsto BDP-a) i korupciji. To stanje ističe potrebu za
ocenom korisnosti postojećeg modela sprovođenja međunarodnih projekata
u zdravstvu Srbije.
Efekti lečenja
poražavajući su iako Srbija izdvaja oko 11 odsto bruto domaćeg
proizvoda za zdravstvenu zaštitu, što je ubedljivo najviše u regionu,
rekao je Draško Karađinović iz NVO "Doktori protiv korupcije". On je
podsetio da pacijenti za lečenje takođe plaćaju najviše.
Prema njegovim rečima, u Srbiji od raka u prvih pet godina umre dve trećine obolelih dok ih u regionu i Evropi toliko preživi.
"Standardizovana stopa smrtnosti u Srbiji užasavajuća je i iznosi 236
dok je u Grčkoj 137 i Albaniji 168", naveo je Karađinović.
Projekti
za unapređenje tercijalne zažtite neuspešni su, te ustanove i dalje
služe kao domovi zdravlja, a slično je stanje i sa projektima
unapređenja kapaciteta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Prema
zaključcima istraživanja, milioni su uloženi i u oblasti lečenja od
zavisnosti, razvoja menadžmenta, integrisanog zdravstvenog
informacionog sistema, a rezultata i dalje nema. "Nijedna od 272 zdravstvene ustanove nema kompletan informacioni sistem neophodan za svakodnevni rad", kazao je Karađinović i dodao da se upotrebljavaju i nelicencirani i nekompatibilni softveri.
EU je za obnovu 20 zdravstvenih ustanova u Srbiji i Torlaka izdvojila 50 miliona evra, a za četri kliničko-bolnička centra 200 miliona,
rekao je on i dodao da je od 2006. godine, kada je novac dobijen do
danas, samo KC Niš ušao u fazu građevnskih radova, dok se u ostala tri
nije odmaklo dalje od projekata na koje je otišlo 11 mliona evra.
Doktor Borko Josifovski upozorio je da je situacija u Torlaku i na Transfuziologiji
alarmantna, da su te dve ustanove od strateških oslonaca i pored više
od deset miliona evra opredeljenih za projekte razvoja postale kritičke
slabosti domaćeg zdravstvenog sistema. Zbog tih neuspelih projekata
danas se između ostalog, oko 45 tona krvne plazme baca, dok se za uvoz
krvnih derivata daje godišnje 25 miliona evra što bi bilo dovoljno da
se izgradi i opremi jedan regionalni zdravstveni centar.
