On je,
međutim, istakao da su nadležne institucije EU istraživale pojedine
navode nevladinih organizacija iz Srbije o malverzacijama i korupciji u
određenim segmentima zdravstvenog sistema, ali da njihove istrage nisu
potvrdile ovdašnja saznanja lekara. Devenport je istakao da dalja
reforma zavisi pre svega od napora domaćih vlasti, te da EU kao ni
njena dlegacija u Srbiji ne mogu biti odgovorne za stanje u srpskom
zdravstvu.
Šef
delegacije EU naveo je i da je projekat osnivanja i podrške Nacionalne
službe za transfuziju krvi u Srbiji, koji je podržan sa više od pet
miliona evra donacija iz EU 2002. godine, bio „opsežno pregledan i bio
predmet ispitivanja Evropskog suda revizora i OLAF-a“, ali da su se
navodi o nepravilnostima u sprovođenju i lošim rezultatima projekta
pokazali kao neosnovani. On je to isto naveo i za projekat hitne
rekonstrukcije 20 plus jedna bolnica, koji je dinasiran iz kredita
Evropske investicione banke u iznosu os 50 miliona evra 2003. godine.
EU POMOĆ SPASAVA ŽIVOTE
Iz
Delegacije EU ukazali su i na ostale projekte podrške koje EU pruža
Srbiji. „Važni projekti nastavljaju se kroz poboljšavanja pristupa
problemima ugroženih grupa, kao što su marginalizovane romske porodice,
zatim kroz sistem zdravstvene zaštite – uvođenje palijativnog
zbrinjavanja i razvijanja bolničkog informacionog sistema, a s ciljem
da se poveća efikasnost i efektivnost nege pacijenata“, navodi
Devenport i podseća da su 21 mamograf i 28 mamografskih punktova, 18
kolonoskopa i 252 potpuno opremljenih sanitetskih vozila, koje je EU
donirala, svakodnevno vidljivi na ulicama Srbije i spasavaju živote
svakog dana već pet godina.
„Zaključeno je da
nema dokaza za malverzacije. Istovrmeno smo, iz predostrožnosti,
preduzeli korake ojačavanja praćenja projekta zdravstvene zaštite
(stalni spoljni monitoring, provere na licu mesta, procene uticaja na
donatorske investicije...)“, ukazao je Devenport u saopštenju. Jedan pd
najvećih problema, propadanje Instituta za virusologiju i vakcine
„Torlak“, na koje su NVO takođe ukazivale, nije bio predmet istrage
nadležnih institucija u EU, jer projekat rekonstrukcije „Torlaka“ nije
finansirala EU, već Svetska banka.
„Ućešće
EU je ograničeno na obavljanje procene Evropske investicione banke da
li da finansira razvoj vakcine protiv gripa u ovom institutu“, navodi
Devenport i dodaje da deli mišljenje NVO da postoje „značajni problemi
i izazovi u zdravstvenom sektoru Srbije“, kao i da je primećena borba
da se neki od projekata uspešno zavše.
„Dalja
posvećenost, finansiranje i podrška nacionalnih vlasti potrebni su za
uspešan završetak reforme zdravstvenog sektora. Isto važi i za druge
sektore u Srbiji, što se ogleda u godišnjem izveštaju Komisije o
napretku. Međutim, ni podrška EU niti osoblje Delegacije EU ne može
biti smatrano odgovornim za situaciju u zdravstvu“, zaključio je
Devenport i naglasio da je upravo podrška EU doprinela, fundamentalno,
reformi zdravstva.
