Prema odredbama Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama i pretvaranju tih obaveza u javni dug, preuzimanje dugova zdravstvenog sektora moguće je samo za nabavljene lekove i medicinski materijal, i to iznad visine ugovorene refundacije sa RFZO. Međutim, iako ITK nije imao ugovor sa RFZO za lekove ili medicinski materijal, nadleženi iz Ministarstva su dugovanja ITK ukalkulisali u javni dug države.

Inače, problem spornih dugovanja pojavio se u novembru prošle godine, kada je direktorka ITK Snežana Jovanović Srzentić uputila „oštro“ pismo ministarki zdravlja i tadašnjem direktoru RFZO. Ona je apelovala da se dugovi Instituta, koji su zaključno sa 30. 9. 2012. godine iznosili 328.608.079 dinara, „nađu u prioritetu Vlade i uključe u zajedničko rešavanje duga zdravstvenih ustanova“.
 - S obzirom na to da sa Institutom nije ugovorena naknada za lekove i medicinska sredstva, u prilogu dopisa vraća se dostavljena dokumentacija koja se odnosi na obaveze Instituta prema dobavljačima - piše u odgovoru RFZO koji je upućen direktorki ITK.

Iako je RFZO to odbio da učini, samo tri meseca kasnije Ministarstvo zdravlja prihvatilo je da preuzme dugove ITK. Na pitanje „Alo!“ kako je došlo do ovakve odluke, u RFZO kažu da su i oni naknadno dobili mišljenje Ministarstva u kom se navodi da je Institut u Planu zdravstvenih ustanova i da će zbog toga njegov dug biti preuzet i pretvoren u javni dug.

- Iznenađeni smo odlukom vrha Ministarstva da država tako olako po drugi put plati ono što je već plaćeno. Mi sa ITK nemamo klasičan ugovor o finansiranju materijalnih troškova, već finansiramo obradu krvi koja podrazumeva sve troškove. Sva obrađena i isporučena krv Institutu je uredno plaćena i od tog novca trebalo je dalje da plaćaju testove i druge potrošne materijale, ali su oni novac trošili bahato i nenamenski. Zato je stručni stav pravnika u RFZO bio da nema zakonskog osnova da se preuzme dug ITK - kaže za „Alo!“ izvor iz RFZO.
Naš izvor objašnjava da je zbog čestih blokada računa direktorka ITK od RFZO tražila da joj vrši avansno plaćanje krvi i produkata od krvi i da su takvi „kontinuirani zahtevi postali nepodnošljivi“.

Osim nenamenskog trošenja novca u ITK, posledica astronomskih dugova te ustanove su, kako saznajemo, i kamate zbog kašnjenja u plaćanju dobavljača, neracionalne javne nabavke, ali i enormni troškovi za plate radnika koji su u Institutu zaposleni po nalogu visokih funkcionera Ministarstva zdravlja. Inače, u ITK su odbili da nam kažu kome i koliko novca tačno duguju, ali su u svom šturom odgovoru istakli da „strukturu dugovanja čini osnovni potrošni medicinski materijal potreban za obavljanje delatnosti Instituta”. 

- U ITK postoje tri-četiri privilegovana dobavljača, kojima se potraživanja redovno plaćaju, a ostali čekaju po godinu ili dve. Kod potraživanja neprivilegovanih dobavljača ubijaju nas kamate, koje u nekim slučajevima dostižu i do 13 miliona dinara. Onda nas oni utuže za dugove od 10 do 40 miliona dinara i logično je da usledi blokada računa. U tom trenutku dolazi do angažovanja svih raspoloživih sredstava sa računa, kao i novca koji nam RFZO avansno uplati za krv i sve tako ukrug, dok država ne preuzme naš dug - objašnjava izvor „Alo!“ iz sindikata ITK.

- Dok se istovremeno u domovima zdravlja maltretiraju lekari koji su prepisali nekoliko kutija leka preko norme i od njih se traži da vrate pare, ovde niko ne odgvora za milione evra koje je progutao mrak. Nekome odgovara princip neodgovornosti i unapred dogovoreno gomilanja dugova u zdravstvenom sektoru, jer se naplatom tih dugova finansiraju pojedinci i političke stranke - kaže za „Alo!“ dr Draško Karađinović iz NVO „Doktori protiv korupcije“.
On smatra da „svoju ulogu u sunovratu Instituta za transfuziju treba da objasne državni sekretar Periša Simonović i pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović“.