Kombinacija konfuzije i
neznanja u „reformskim sistemskim zdravstvenim zakonima“ iz 2005.
godine, kroz ozakonjenje konflikta interesa, omogućila je državnim
zdravstvenim radnicima (lekari, stomatolozi), i to samo njima - ne i
sudijama, policajcima, carinicima, da istovremeno rade kao državni
službenici i kao privatnici. Legalizaciju konflikta interesa i njenog
obaveznog pratioca, korupciju enormnih razmera, osećaju godinama svi
građani na svojoj koži. Dopunski rad lekara doveo je do haosa, o čemu
svedoče beskrajni redovi u čekaonicama, liste čekanja, nepoštovanje
procedure, nezadovoljstva građana često na granici incidenta...
Umesto
usluge u državnoj bolnici mnogi pacijenti dobijaju vizitkartu - putokaz
za privatni sektor. Osiguranik RFZO dva puta plaća istu uslugu, jednom
kroz obavezni doprinos, drugi put iz džepa kada ga lekar kod koga je
već bio prepodne u državnoj ustanovi, sačeka posle podne kao privatnik.
Time smo dobili pacijente prvog i drugog reda; manjinu onih koji mogu
da plate i većinu onih drugih koji moraju da čekaju. Osim što
obesmišljava instituciju obaveznog, zdravstvenog osiguranja, konflikt
interesa uzrokuje i ogromno rasipanje. U privatnom sektoru konflikt
interesa ugrožava veliku većinu ordinacija koje se baziraju na ličnom
radu privatnog lekara. Ali je zato otvorio vrata za stvaranje
kvaziprivatnih zdravstvenih ustanove koje okupljaju veliki broj
konsultanata iz državnog sektora, u žargonu nazvanih „klinike renta
doktor“. Od produktivne konkurencije ni traga. Od evropskih standarda,
takođe.
Tu velikim delom leži i objašnjenje za afričku stopu
opšte smrtnosti od 14 promila i visoko mesto na neslavnim listama
umiranja od preventabilnih bolesti, infarkta, šloga, raka, dijabetesa.
Sistemska korupcija je i uzrok što je naše zdravstvo poslednje, 34. na
rang-listi kvaliteta evropskih zdravstvenih sistema. Rešenje se
godinama samo nameće - ukidanje dopunskog rada državnih lekara, a time
i konflikta interesa, kao što je to uređeno u Sloveniji, Republici
Srpskoj, Crnoj Gori...
Ujedno, najava o ukidanju dopunskog rada
kao jednog od generatora sistemske korupcije u zdravstvu ukazuje da
politička volja za borbom protiv korupcije u Vladi RS ispoljena i kroz
izradu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije pod rukovodstvom
Ministarstva pravde već počinje da daje prve rezultate. Sada je
odgovornost na ministarki prof. Slavici Đukić Dejanović da izađe u
javnost sa predlogom izmene koruptivnih zakona čime ćemo konačno
započeti realnu, a ne verbalnu borbu protiv korupcije u zdravstvu.
Dr Draško Karađinović, koordninator NVO Doktori protiv korupcije
