Ko je odgovoran za nestašicu lekova

Nestašice lekova u državnim apotekama u Srbiji mogle bi da budu ublažene tek početkom juna, kada bi trebalo da budu nabavljene odredjene količine deficitarnih medikamenata koji se izdaju na recept. Uprava za javne nabavke odobrila je Apoteci Beograd hitnu nabavku lekova u pregovaračkom postupku koji počinje 22. maja. 

Milana Dučić, iz Apotekarske ustanove Beograd, rekla je za RSE da je od nedavno dupliran broj poziva pacijenata koji traže deficitarne lekove.

„Nestašica lekova postoji, i mi to ne možemo da negiramo. Zalihe koje imamo dosta se brzo troše. Pretpostavljam da bi jedan od razloga za to mogao da bude i to što su pacijenti koji su na hroničnim terapijama pravili zalihe lekova jer su se uplašili da će biti još večih nestašica. To jeste razumljivo, ali na taj način drugi ljudi možda ostaju i pre roka bez lekova“, kaže Dučić. 

U državnim apotekama pacijenti sve teže pronalaze insulin, neke antibiotike, diuretike, lekove za astmu, srčane smetnje, leukemiju, artritis, oboljenja jetre i bubrega. Centar za informacije o lekovima Apoteke Beograd u poslednje vreme primi i po 450 poziva dnevno, dok ih je pre velike nestašice bilo oko 200 u proseku. 

Beograđani, sa kojima smo razgovarali ispred jedne apoteke u centru grada, kažu da sve teže podnose nestašicu.

Beograđani o nestašici lekovaNajviše lekova fali iz proizvodnje „Srboleka“, „Jugoremedije“ i „Galenike“, ali su te nestašice posledica problema u radu ovih proizvođača. Za razliku od državnih, privatne apoteke snabdevaju se redovno jer za njih Zakon o javnim nabavkama ne važi.

Draško Karađinović, iz NVO Doktori protiv korupcije, kaže za RSE da su nestašice posledica neodgovornosti vlasti, i da je krajnje vreme da se promeni sistem nabavke lekova.

“Prazni rafovi u apotekama su neverovatna slika i nedopustivo stanje u evropskoj zemlji u 21. veku. To samo pokazuje zbog čega je Srbija poslednja zemlja u Evropi po kvalitetu zdravstva. To traje godinama, i godinama se ništa ne rešava. Na nivou menadžmenta i organizacije imamo ogromne sistemske probleme, ali je još gore što ne postoji volja političkih faktora da poprave zdravstveni sistem.”   

Nestašice pojedinih lekova u Srbiji poslednjih godina nisu retkost ali je do većeg deficita medikamenata, pored ostalih problema, došlo i zbog zahteva državnih apotekarskih ustanova, kojih ima 35, da se izuzmu iz procedure centralizovanih javnih nabavki, kako je predviđeno zakonom koji je nedavno stupio na snagu.

Privatne apoteke koje imaju ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje saopštile su da će pokušati da obezbede redovno snabdevanje pacijenata lekovima koji se teško nalaze u državnim apotekama. Lekovi do kojih građani trenutno najteže dolaze su “farin”, “forteo”, “jurineks”, “niripan”, “salofalk”, “aminofilin”,”durofilin”, “litijum karbonat”, ”arava”, “spironolakton”…