Ministarstvo zdravlja usvojilo je neke primedbe na tekst nacrta zakona o zaštiti prava pacijenata, medju kojima je i ona da zaštitnika treba nazvati savetnikom za prava pacijenta, rečeno je 13. marta u Beogradu na javnoj raspravi. Najveću buru je izazvalo zadržavanje odredbe po kojoj deca od 15 godine imaju pravo na hiruršku interevenciju bez odobrenja roditelja, što je prema oceni učesnika uvod u prodaju organa. Predstavnici udruženja pacijenata, sindikata lekara i organizacija za borbu protiv korupcije smatraju da je zakon neprimenjiv u praksi sve dok se ne izmene suštinski zakoni o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju.

Javnu raspravu je organizovala Balkanska mreža za istraživačko izveštavanje (BIRN).

Predstavnici ministartva su takođe naveli da je zadržana odredba po kojoj deca starija od 15 godina imaju pravo na hiruršku intervenciju jer je to bio “zahtev UNICEFA i centara za zaštitu dece koji žele što više prava za decu preko 15 godina".

Damjan Damjanović iz udruženja Plavi krug ocenio je to skandalozan član i da je uvod za "žute hotele u Srbiji, ne žute kuće".

“Zanima me da li će neko mom detetu da ponudi 10.000 evra za bubreg a da ja to ne znam”, upitao je Damjanović predstavnike Ministarstva.

Na debadi se moglo čuti da je naziv zaštitnika pacijenata promenjen na inicijativu Zaštitnika građana kako bi se izbegle zabune građana oko nadležnosti.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Periša Simonović izrazio je očekivanje da će Vlada Srbije najkasnije do marta ili početkom aprila usvojiti predlog zakona i proslediti ga u skupštinu koja bi trebalo da ga usvoji u prolećnom zasedanju.

On je najavio da će na sajtu Ministarstva uskoro biti postavljena verzija teksta sa usvojenim primedbama.

Kao najkontroverznija pitanja u javnoj raspravi su se izdvojila ona vezana za zaštitnike prava pacijenata i formiranje saveta za zdravlje pri lokalnim samoupravama, naveo je Simonović.

On je ocenio da je uvođenje saveta mera ka putu decentralizacije zdravstva budući da je Srbija jedina zemlja u regionu u kojoj primarna zaštita i bolnično lečenje nisu u nadležnosti lokalnih samouprava.

Specijalna savetnica u Ministarstvu Milanka Ivanek je istakla je da zakon predviđa 11 prava za pacijente, od kojih je osam novih među kojima su  pravo na preventivne mere, na kvalitet pružanja zdravstvenih usluga, a pacijent ima pravo i na drugo stručno mišljenje pre nego što se odluči o daljem toku lečenja.

Novo je pravo na bezbednost pacijenta, kao i pravo pacijenta da na sopstvenu odgovornost, uz prethodno potpisanu izjavu, napusti zdravstvenu ustanovu.

Garantuje se i pravo na olaksavanje patnje i bola, navela je ona dodajući da je u Ministarstvu nedavno obrazovana grupa za palijativno zbrinjavanje koja će ponuditi neka rešenja za taj problem.

Ona je takdoje istakla da je izmeštanjem savetnika za zaštitu prava pacijenta u lokalnu samoupravu koja će odlučivati o organizovanju i finansiranju njegovog rada omogućeno da on izađe iz kruga uticaja  direktora ustanova.

Prema njenim recicma, biće edukovani svi diplomirani pravnici koji će se baviti poslovima zaštite pacijenata.

Žalbe i kritike nevladinog sektora

Gordana Stevanović, pomoćnik Generalnog sekretara Stručne službe Zaštitnika građana Republike Srbije, navela je da je ta institucija predlagala da u zakon uđu odredbe koje se tiču disciplinskih mera za zaštitnike koji ne rade svoj posao.

Ona je takođe navela da je jako važno da se tim poslom bavi osoba kojoj je to primarni posao, a ne samo jedan od nizu iz delokruga pravničkih poslova u zdravstvenoj ustanovi.

Zaštitnik građana je takođe predlagao da mora biti uređen način rada savetnika jer je “praksa pokazala da se građanin žali, a on ništa ne uradi”.

Direktorka nevladine organizacije Pravni skener Marina Mijatović protiv je naziva “savetnik” budući da mu savetovanje nije isključiva uloga.

“Mi smo najviše komentara uputili za postupak pred zaštitnikom. Protiv toga smo da se to definiše podzakonskim aktima, već samo zakonom”, navela je ona.

Prema njenim rečima, dosad je samo jedna doktorka u Mionici dobila otkaz jer je bilo 15 pritužbi na njen rad.

Pravni skener je takođe predlagao da se zakonom predvidi odgovornost sestre na šalteru ili lekara u slučaju nepoštovanja prava pacijenta na svoje vreme koja se često krši tako što hitni pacijenti i oni koji su zakasnili ulaze u termin zakazanog pacijenta.

Prvo krovni zakoni

Predstavnici udruženja za zaštitu prava građana i sindikata naveli su da je zakon neprimenjilv dok se ne izmene sistemski zakoni o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju i ne reši pitanje korupcije.

Draško Karađinović  iz organizacije Doktori protiv korupcije naveo je da je Agencija za borbu rptiv korupcije dala primedbe na koruptivne rizike ovog zakona, ali da nije čuo da se o tome govorilo.

On takođe tvrdi da je zakon neprimenjiv jer 170 lokalnih samouprava nema ni finansijske ni kadrovske potencijale da poštuje zakon.

“Namera je da se izbegne debata o osnovim zakonima (zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju). Umesto da se Ministarvstvo bavi krupnim pitanjima, mi se bavimo zakonima koji su neprimenljivi”, ocenio je Karađinović.

Ne štite se prava pacijenta tako što se donese zakon. Pravo pacijenta se štiti dobrom organiyacijom zdravstvenih službi i zdravstva, ocenio je Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

"Zakon predviđa pravo na dostojanstveo lečenje,  a nemate pacijenta gde da ga stavite i nemate lek da mu date", naveo je Cvetić kao primer neusklađenosti budćheg zakona i postojećih krovnih zakona.

Predstavnici udruženja pacijenata su takođe istakli da niko iz ministarstva u protela tri meseca koliko traje rasprava nije odgovorio na primedbe. Zamera se i što su udruženja pacijenata koja su učestvovala na javnoj raspravi selektivno zvana tako da 90% njih se finansira iz budžeta.

Kritikovana je i odredba zakona po kojoj nisu poredviđena posebna sredstva iz budžeta iako je predviđen široki krug prava za pacijente.

Donka Banović, narodna poslanica Demokratske stanke Srbije rekla je da narodni poslanici  prepoznaju značaj narodnih inicijavita i pozvala udruženja građana da se obrate njoj i drugim poslanicima u vezi sa rešenjima zakona kojima nisu zadovoljni.

“Narodni poslanici Vam stoje na zakonu da se u vidu amandmana bore za vaša rešenja”.

Značaj uloge lokala

Predstavnica Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Jasmina Tasić  iznela je podatke istraživanja koje je SKGO sproveo u šumadijskom okrugu na uzorku od 1.850 ljudi.

Ona je navela da su građani kao najveći problem u zdravstvenom sistemu navela organizaciju rada, a a na drugom mestu su prava iz zdravstvenog osiguranja.

Prema njenom tumačenju, rezultati govore da lokalna samouprava kao osnivač primarne zaštite mora imati veću odgovornost za kvalitet rada zdravstvenih službi.

Manje od 10% građana zna za postojanje udruženja za prava pacijenata. Ako bi im zatrebala zaštita
32% je reklo da bi otišli kod zaštitnika pacijenata u domu zdravlja, oko 11% bi se obratilo lokalnoj samoupravi, a 14,8%  ministarsto, dok se 25% se ne  bi nikome obratilo.

Uslov za sprovođenje zakona je depolitizacija u izboru menadžmenta direktora domova zdravlja jer će loklane samouprave morati da vode više računa o kvalitetu usluge, navela je ona.

Izvor: Ivana Pavlović

Foto: Beta