Vodite
je kući, nema mesta na internom. Šta da radimo mi sa ženom od 89
godina, nedavno je bezdušno kazala doktorka Hitne pomoći u Zdravstvenom
centru u Negotinu porodici čija je baka trpela bolove u predsmrtnom
stanju. Šokiran tom rečenicom, bračni par je pozvao ćerku koja je preko
poznanika našla vezu pa se za istu tu ženu posle nekoliko sati našlo
mesto u bolnici. Izgubljeni sati su, nažalost, samo ubrzali njenu smrt.
To
nije usamljen slučaj. Koliko puta ste čuli da su baku ili deku vratili
iz bolnice samo zato što su stari? Koliko puta vam se neko čiji bližnji
umire od raka požalio da su ga otpustili iz bolnice i poslali kući da
dočeka večni počinak?
Pravila i praksa
Pomenuta
baka je bila jedna od nekoliko desetina hiljada ljudi koji u
zdravstvenim ustanovama ne dobiju pomoć kada im je potrebna. Godišnje u
Srbiji samo od karcinoma umre 21.000 ljudi. Od toga samo trećina
poslednje sate dočeka u bolničkom krevetu, a palijativno zbrinjavanje
potrebno je po medicinskim standardima i pacijentima obolelim od
kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, opstruktivne bolesti pluća,
side...
Šaranović Racićeva: Nisu bolnice azili za umiranje
Pomoćnica
ministarke zdravlja Dubravka Šaranović Racić, i pre nego što je Press
objavio tekst, iskoristila je priliku da nas napadne i demantuje. Ona
tvrdi da bolnice nisu azili za umiranje i da je stvar procene lekara da
li će pacijent ostati u bolnici ili ne.
-
Vi na osnovu prijateljskih događaja donosite zaključke o zdravstvenom
sistemu Srbije, i to mene brine. Nije tačno da palijativna nega postoji
samo na papiru. Odmah ću da vas demantujem. Cela Srbija ima službe
kućnog lečenja u 88 domova zdravlja, a u 77 gde je manji broj
stanovnika, o njima brinu izabrani lekari. Uspostavljeno je i slanje
pacijenata u Jedinice za palijativno zbrinjavanje u bolnicama u kojima
pacijenti ostaju do 15 dana. Da li mislite da bolnice u Srbiji treba da budu za umiranje? - rekla je Šaranović Racićeva.
Zdravstveni
radnici i kritičari tog sistema ističu za Press da je ta priča postala
standard našeg zdravstva. Doktor Nevenka Dimitrijević, specijalista
opšte medicine u Domu zdravlja „Voždovac", potvrđuje da su ovakve
situacije česte.
-
Ne kaže im se bukvalno „idite kući i umrite", ali doktor koji pregleda
pacijenta može da oceni da mu bolnica ne može pružiti nikakvu pomoć.
Zavisi dosta i od toga koliko je lekar spreman da se angažuje
emocionalno i moralno - kaže dr Dimitrijević.
Srpskom zdravstvu, prema njenim rečima, nedostaje kućno lečenje i palijativno zbrinjavanje pacijenata.
-Palijativna
nega podrazumeva pružanje usluga pacijentu koji ne može sam da brine o
sebi u smislu da mu se pomogne da održava higijenske uslove, jede, na
vreme popije lekove, dobije terapiju, da mu se ti lekovi nabave,
promene pelene... Takvi pacijenti su, međutim, prepušteni samo
izabranom lekaru - objašnjava dr Dimitrijević.
Briga do kraja
U
strategiji za palijativno zbrinjavanje doslovce piše da ona obuhvata
period od dijagnoze bolesti do kraja perioda žalosti zbog gubitka člana
porodice, a neki od vodećih principa palijativnog zbrinjavanja na
papiru su:
- otklanjanje bola i drugih simptoma
- afirmacija života i gledanje na smrt kao na normalan proces
- pomoć i podrška pacijentima i članovima porodice za vreme bolesti i u periodu žalosti zbog gubitka člana porodice
- poboljšanje kvalitet života i pozitivno uticanje na tok bolesti
Teško stanje
Dr
Draško Karađinović iz Nevladine organizacije „Doktori protiv korupcije"
naglašava da su u zapadnim sistemima hitni prijemi palijativne medicine
sastavni deo svakog zdravstvenog sistema i ima ga čak i Albanija.
-
Vraćanje umirućih pacijenata nije učestala, već standardna priča. Mi
uopšte nemamo palijativnu medicinu, a godišnje nam umre oko 100.000
građana, od toga 75.000 od kardiovaskularnih i malignih bolesti, a
koliko tek umre od starosti. Neomogućavanje palijativnog zbrinjavanja
enormi je problem našeg zdravstva - ocenjuje Karađinović.
Urednica
portala Zdravoskop Zorica Marković primećuje da nadležni u ovoj zemlji
zaboravljaju da smo mi jedna od najstarijih nacija u Evropi.
-Nepružanje
određene nege i olakšanje bola pacijentima u terminalnoj fazi bolesti
predstavlja diskriminaciju i kršenje ljudskih prava. Svako ima pravo na
lečenje do poslednjeg trenutka - jasna je Markovićeva.
Podsetimo,
sa 15,7 odsto Srbija zauzima četvrto mesto u svetu po broju broju
stanovnika starijih od 65 godina. I mada je upravo zbog starenja
stanovništva i sve većeg broja obolelih od bolesti koji imaju
progresivni tok doneta Stretegija o palijativnom zbrinjavanju, za sada
za pacijente u poslednjoj fazi bolesti postoji samo 140 kreveta u 14
bolnica.
U
Ministarstvu zdravlja kažu da će u okviru iste strategije u neredne tri
godine biti obezbeđeno još 160 postelja, pa bi do 2015. Srbija u 28
zdravstvenih ustanova trebalo da ima ukupno 300 kreveta za te pacijente.
-
U dve faze do 2015. biće formirane Jedinice za palijativno zbrinjavanje
u ukupno 28 bolnica sa ukupno 300 postelja - kažu u Ministarstvu
zdravlja.