Poražavajući rezultati Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa

Poslednji u Evropi po kvalitetu zdravstvene zaštite

AUTOR: K. ŽIVANOVIĆ, M. D. MILIKIĆ

Beograd - Svakako da kao ministar zdravlja ne mogu biti zadovoljan time što smo svrstani na poslednje mesto u Evropi od ukupno 34 zemlje po kvalitetu pružanja zdravstvene zaštite, istakao je za Danas ministar zdravlja Zoran Stanković, konstatujući da su rezultati koji su predstavljeni u izveštaju merenja Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa „delimično poznati i jasni našoj javnosti i odražavaju materijalnu situaciju u kojoj se zdravstveni sistem Srbije nalazi“. 

- Ministarstvo zdravlja je više puta ukazivalo na: dugovanja po osnovu neuplaćenih doprinosa za zdravstveno osiguranje, koja su dostigla iznos od oko 840 miliona evra, dugovanja zdravstvenih ustanova koja iznose oko 300 miliona evra, isplatu zarada za oko 13.600 neugovorenih zdravstvenih radnika sa RFZO iz sredstava za redovnu delatnost zdravstvenih ustanova, godišnje umiranje oko 5.500 ljudi samo od tri najčešća karcinoma, što je sve doprinelo da zauzmemo poslednje mesto u Evropi na osnovu ovog istraživanja - rekao je Stanković. On je dodao da ako se uzme u obzir da je 1,25 miliona ljudi u Srbiji bez ikakvih prihoda koristilo usluge zdravstvene zaštite, za koje je država odredila 670 miliona dinara iz budžeta, a da su troškovi njihovog lečenja u 2011. godini iznosili 22 milijarde dinara, „onda je jasno sa kakvim se sve problemima zdravstveni sistem Srbije suočava“.

- Iako je Srbija prvi put ove godine bila uključena u merenje Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, nadamo se da ćemo u narednim godinama beležiti pozitivne pomake, a u tom pravcu treba prihvatiti predloge kratkoročnih i dugoročnih rešenja problema funkcionisanja zdravstvene službe, koje je Ministarstvo zdravlja predlagalo nadležnim državnim organima - naglasio je Stanković dodajući da stvari koje su loše treba menjati, „a tamo gde smo pokazali zadovoljavajući nivo, treba dalje da unapređujemo uz angažovanje svih relevantnih činilaca društva“.

U izveštaju merenja Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, koji je predstavljen u Evropskom parlamentu u Briselu, Srbija je poslednja na listi 34 evropske zemlje po kvalitetu zdravstvene zaštite. Prema indeksu EHCI, kojim se meri standard evropske zdravstvene zaštite na osnovu 42 indikatora, Srbija je dobila 451 poen od maksimalnih 1.000, a Holandija koja je prva na listi, ima 872 poena. Direktor organizacije HCP koja sprovodi ovo istraživanje Arne Bjorberg rekao je da Srbiju ne bi trebalo porediti sa bogatim članicama EU, ali da „u celini, rezultat lečenja, kao i pristup pacijentima, moraju da se poprave“.

Zorica Marković, urednica portala Zdravoskop, za Danas kao najveće probleme u zdravstvenom sistemu Srbije navodi obimnu administraciju, liste čekanja, korupciju, ali i nedostatak medicinskog kadra.

- Zdravstveni sistem je postao poslednji Berlinski zid u Evropi. Mi u Srbiji još imamo državni monopol u zdravstvu, a čim imamo monopol, imamo i kršenje prava. Lekari i dalje istovremeno rade i u privatnim i u državnim ustanovama, a pacijenti u ambulantama na pregled čekaju satima. O listama čekanja koje su najčešći predmet korupcije da ne govorimo. Na primer, za operaciju katarakte se čeka i po dve godine i mnogi se odlučuju da plate sumu od oko 2.000 evra i da tu operaciju obave u privatnoj ustanovi, kod istog lekara, koji je trebao da ih operiše u državnoj, napominje Markovićeva.

Iako pojedini stručnjaci ističu da je naša zemlja loše ocenjena jer su joj izdvajanja u zdravstvu najmanja u Evropi, naša sagovornica negira ove tvrdnje i objašnjava da se ukupno 11,3 odsto bruto društvenog proizvoda izdvaja za zdravstvo.

- Među zaposlenima u zdravstvu se nalazi 30 odsto onih koji nisu zdravstveni radnici, već se bave nekim drugim poslovima, a nedostaju nam medicinske sestre i tehničari. Takođe, imamo problem sa nedovoljnim brojem anesteziologa, kardiohirurga, radiologa, a poslednjih godina primećuje se i nedostatak školovanih pedijatara, naglašava Markovićeva.

Lideri po smrtnosti u regionu

Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije, kaže da sa legalizovanom korupcijom u zdravstvu i potpunom dominacijom politike nad strukom, drugačiji ishod od poslednjeg mesta u Evropi i nije bio moguć. „Posle 10 godina pogrešnog reformisanja i potrošenih 15 milijardi evra u javnom sektoru, najvažniji zdravstveni pokazatelji su pogoršani: preventabilne nezarazne bolesti, infarkt, šlog, dijabet, poprimaju oblik epidemije. Kod malignih oboljenja, stanje je poražavajuće, svake godine od raka oboli 37.000 ljudi. I dok u razvijenim zemljama dve trećine obolelih preživi, u Srbiji dve trećine obolelih umre. Između dva popisa stanovništva, Srbija je izgubila 300.000 građana. Natalitet jeste nizak, ali je veći problem u porastu stope opšte smrtnosti gde smo sa 14,2 odsto tragični lider mortaliteta u regionu - navodi Karađinović, dodajući da se zdravstveni dinar rasipa bez kontrole.