Oni
su zaposleni u Ginekološko-akušerskoj klinici (GAK) "Narodni front" u
Beogradu, a po osnovu ugovora o delu angažovani u privatnoj
ginekološkoj ordinaciji u Beogradu.
Kada
je u pitanju kontrola privatnih zdravstvenih ustanova, Panajotović je
kazao da inspekcija redovno kontroliše ustanove privatne prakse bez
obzira na organizacionu strukturu, odnosno, nezavisno od toga da li je
reč o specijalnoj bolnici, ordinaciji lekara opšte medicine ili
specijalištičkoj ordinaciji.
Redovni
nadzor, kako je kazao, obuhvata kontrolu najmanje jednom godišnje kada
se obavlja kompletan pregled celog objekta, prostorija, delatnosti, a
potom se proveravaju zaposleni, odnosno, da li lekari imaju
odgovarajuću licencu, stručnu spremu.
Karađinović: Dopunski rad lekara generator korupcije
Takođe
se proverava da li se koristi odgovarajuća oprema i, u skladu sa
delatnošću koja se obavlja, da li postoji atest ovlašćenog proizvođača
ili servisera.
"Kontrola u privatnim
ustanovama, međutim, obavlja se nešto češće, bar tri ili četiri puta
godišnje zbog čestih prigovora i zahteva stranaka i državnih organa na
njihov rad", kazao je Panajotović.
Higijenske
uslove proverava sanitarna inspekcija, a kontrola zdravstvene
inspekcije u državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama obavljaju se
na isti način.
Govoreći o tome ko
sve može da zatraži kontrolu, Panajotović je kazao da mogu da je
zatraže svi državni organi, pacijenti koji su se tu lečili, a može da
je naloži i Ministarstvo zdravlja.
Takođe,
kako je objasnio Panajotović, mediji mogu da utiču na to, pa inspekcija
može po službenoj dužnosti da obavi kontrolu neke ustanove ako se u
medijima pojave informacije o određenim propustima.
On je dodao da su za najnoviji slučaj nezakonitog prekida trudnoće u zdravstvenoj inspekciji saznali iz medija.
Inspekcija
je, kako je kazao, dobila "neke podatke o tome" ,ne navodeći o kojoj
ordinaciji je reč i zato je uputila inspektora da proveri o čemu se
radi.
Na pitanje da li su dva lekara
mogla tu da rade iako su zaposleni u GAK "Narodni front", Panajotović
je kazao da su oni svakako morali da imaju odobrenje i jedne i druge
ustanove da bi tu radili.
Direktor
GAK "Narodni front" dr Dušan Stanojević za današnji "Pres" nije mogao
da komentariše hapšenje lekara, jer, kako je rekao, to krivično delo se
nije dogodilo u njegovoj zdravstvenoj ustanovi i on ne zna gde ti
lekari rade privatno, niti im je dozvolio da tamo rade.
"Njihova privatna stvar je šta će da rade popodne", kazao je Stanojević.
Kada
je reč o dopunskom radu lekara, koordinator Udruženja "Doktori protiv
korupcije" Draško Karađinović kazao je da je prema Zakonu o
zdravstvenoj zaštiti dozvoljen dopunski rad lekara, odnosno, da oni
koji rade u državnoj ustanovi popodne mogu da rade i u privatnoj
klinici.
On je naveo da ta organizacija neprestano ukazuje da je reč o "generatoru korupcije i legalizaciji konflikta interesa".
Podsećajući
da dopunski rad može biti izvor korupcije, on je naveo da je u Crnoj
Gori i Republici Srpskoj takva vrsta rada ukinuta.
Govoreći
o jučerašnjem slučaju, Karađinović je kazao da zakon praktično ne bi ni
bio prekršen da žena kojoj je obavljen prekid trudnoće u 13. ili 14.
nedelji nije prijavila šta se desilo.
Zakon: Abortus do 10. nedelje trudnoće
Prema njegovom mišljenju, odredbe zakona u kojima se predviđa dopunski rad trebalo bi izmeniti.
Takođe
je podsetio da je ranije bilo više slučajeva sa smrtnim ishodnom u
privatnim klinikama prilikom intervencija koje su obavljane u okviru
dopunskog rada.
Ministar zdravlja
Zoran Stanković izjavio je danas da "ovakvi nemili događaji pokazuju
slabosti koje postoje u zdravstvenom sistemu".
Komentarišući
hapšenje dvojice lekara iz GAK "Narodni front" u Beogradu, Stanković je
rekao je, prema njegovim saznanjima, hapšenje usledilo zbog prekida
trudnoće protivno odredbama zakona.
"To
je osnovni razlog, a iznos novca koji se pominje je privatna stvar
zdravstvene ustanove u kojoj je intervencija obavljena", kazao je on.
Prema
zakonu, abortus se može obaviti do 10. nedelje trudnoće, a kasnije je
to moguće učiniti samo ako lekar konstatuje anomalije ili teška stanja
ploda, ali je za to neophodna saglasnost konzilijuma.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u 2010. godini bilo je 22.092prekida trudnoće u Srbiji.
Kada
je reč o ranijim hapšenjima lekara zbog mita, u 2009. godini uhapšen je
Eugen Slavik, dečiji hirurg KCS, zbog traženja novca za operaciju
dečaka koji je imao tumor. Osuđen je na tri godine i četiri meseca
zatvora.
Iste godine uhapšen je
načelnik hirurgije Opšte bolnice u Šapcu, zbog sumnje da je primio mito
od 150 evra od pacijenta za operaciju, kao i načelnik Prve hirurške
klinike KCS, pod sumnjom da je primio mito od 300 evra.
Te
godine uhapšen je i jedan lekar u Nišu zbog traženja mita, a 2010.
godine i jedan hirurg odeljenja abdominalne hirurgije KCS, zbog
traženja 500 evra od pacijenta.
Prošle
godine, uhapšena su dva neurohirurga KCS, pod sumnjom da su od jedne
pacijentkinje tražili 6.000 za operativno i postoperativno lečenje.
