http://www.pravda.rs/2012/01/18/pacijenti-bez-zastite/
БЕОГРАД – Због неуређеног стања у здравству пацијенти у Србији су потпуно незаштићени, па често два пута плаћају лечење. Једном кроз обавезне доприносе у државном сектору, када не могу да остваре своја права, а онда из свог џепа код истог лекара у приватној амбуланти или кроз допунски рад у „вечерњим клиникама“ под државном капом – упозорава Јасмина Лајхлајтнер из Удружења за права пацијената „Ре-акција“.
- Европска повеља о правима пацијената постала је темељни документ за реформу здравства у земљама Европске уније. Нејасно је зашто још није ратификована код нас иако је потписана далеке 2002. године – каже Јасмина Лајхлајтнер и упозорава да је неопходно усагласити наше унутрашње законодавство са европским зато што би грађани Србије требало да имају иста права као и остали грађани Европе и окружења. А окружење нас је давно превазишло. Хрватска 2004, Македонија 2008. и Црна Гора 2009. године донеле су овај закон.
- Нерешен однос између државног и приватног сектора представља посебан проблем. Лекари који раде у државној установи не би требало да раде у приватној, јер то је то један од начина и простора који дозвољава корупцију – упозорава Лајхлајтнер.
- Ту има уплива политике, а једино улазак приватног сектора у систем здравствене заштите, као и дефинисање цене основне здравствене услуге јесте предуслов за квалитетну здравствену услугу и брана корупцији и криминалу у овој сфери – сматра проф. др Драгана Јовановић, члан организације „Лекари против корупције“.
У Министарству здравља сматрају да нема потребе за доношењем посебног закона који би ову област уређивао, пошто су права пацијената регулисана делом у актуелном Закону о здравственој заштити.
- Права пацијената дефинисана су Законом о здравственој заштити, члановима 26. до 40а, а заснована су на Универзалној декларацији о људским правима, Европској повељи о правима пацијената из 2002. године и другим међународним документима која се односе на ову област – каже Небојша Јокић из Сектора за организацију здравствене службе и здравствену инспекцију при Министарству здравља.
„Римска повеља“ презирала је 14 права пацијената
1. Право на превентивне мере
2. Право на приступ здравственим услугама
3. Право на информисаност о здравственом стању
4. Право на пристанак у одлукама које се тичу здравља
5. Право на слободу избора третмана
6. Право на приватност и поверљивост
7. Право поштовања пацијентовог времена
8. Право на приступ стандардима квалитета
9. Право на сигурност и заштита од медицинске грешке
10. Право на иновацију
11. Право на избегавање непотребне патње и бола
12. Право на персонализовање третмана
13. Право на жалбу и одговор
14. Право на компензацију