TRAGOM
AUTOR: M. D. MILIKIĆ
Beograd -
Agenciji za borbu protiv korupcije u 2010. i 2011. godini stiglo je 812
predstavki, a do kraja prethodne godine završeno je i arhivirano oko
500 predstavki, dok su ostale i dalje u proceduri.
U
prethodnoj godini, najveći broj predstavki, njih 92, odnosio se na
organe javne uprave, a zatim slede žalbe na račun sudova, zloupotrebe
službenog položaja, rada inspekcijskih službi, tužilaštva, zdravstva i
policije. Takođe, u 2011. godini podnet je i veliki broj predstavki u
oblasti privatizacija.
Dragana
Jovanović, predsednica organizacije Doktori protiv korupcije, kaže za
Danas da je korupcija u zdravstvu najčešće izražena u oblasti malignih
oboljenja, jer su pacijenti zbog kratkog vremenskog perioda prinuđeni
da daju mito kako bi obavili neke preglede, analize i operacije.
-
Kod pojedinih teških oboljenja, pacijenti imaju jako malo vremena da
obave neke analize. Da bi se problem korupcije rešio neophodna je
promena zdravstvenog sistema i određenih zakona, jer samo u Srbiji
postoje korumpirajući članovi zakona. Tako na primer, direktori domova
zdravlja mogu sami da naprave spisak dopunskih usluga i umesto da se na
njemu nalaze neke kozmetičke intervencije i slične intervencije, na
ovom spisku su i neke intervencije poput ultrazvuka i slično, ukazuje
Jovanovićeva.
Prema
njenim rečima, borba protiv korupcije u zdravstvu ne može se rešavati
samo na pojedinačnim slučajevima, jer to samo liči na paradiranje, a ne
na rešavanje problema.
Dragana
Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, kaže za naš list da je
povećanje broja žalbi na rad sudova u Srbiji pred Agencijom za borbu
protiv korupcije dokaz da reforma pravosuđa nije donela željene
rezultate i da pravosuđe u našoj zemlji ne funkcioniše.
-
Sudije su opterećene, mnoge istražne sudije više nemaju 250, već 1.000
predmeta, a sudije koje obrađuju krivične predmete suočavaju se sa više
od 500 sporova i često se dešava da zbog toga slučajevi zastarevaju.
Nije ni svaki put reč o korupciji, već o nemoći sudija da obave sve
svoje obaveze u adekvatnom vremenskom periodu, naglašava
Boljevićeva.
Predstavke za 2010.
policija 1
tužilaštvo 3
zdravstvo 5
Kosovo 4
uprava 15
sud 24
stečaj 7
radni odnos 2
privatizacija 3
PIO 3
javne nabavke 5
inspekcija 2
katastar 0
Predstavke za 2011.
zdravstvo 17
sud 60
tužilaštvo 20
policija 15
inspekcija 18
katastar 7
uprava 92
PIO 3
političke partije 1
zloupotreba služ. položaja 29
stečaj 15
privatizacija 42
javne nabavke 13
Neujednačeno shvatanje korupcije
Beograd
- Na Indeksu percepcije korupcije Transparensi internešenala zemlje
Zapadnog Balkana imaju prosečnu ocenu 3,5, na skali od jedan do 10, po
čemu se region svrstava u visoko korumpirane. Vlasnici i menadžeri
preduzeća na Balkanu uglavnom smatraju da je borba protiv korupcije
zadatak države, pokazalo je istraživanje Ekonomskog instituta Zagreb.
„Mišljenje o ulozi pojedinaca u borbi protiv korupcije, ali i
tolerancija prema toj pojavi u velikoj meri zavisi od zemlje porekla,
što ukazuje da borba protiv korupcije ne može biti istovetna u svim
zemljama ovog visoko korumpiranog regiona“, prenosi portal Euraktiv
Srbija (www.euractiv.rs). Ekonomski institut Zagreb uradio je
telefonsko istraživanje o odnosu prema korupciji na uzorku od 1.849
vlasnika preduzeća i menadžera u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Albaniji,
Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu. Njihov stav prema korupciji
uglavnom je negativan i očekuju da država odigra glavnu ulogu u borbi
protiv korupcije, ali smatraju i da pojedinci i organizacije mogu da
daju značajan doprinos borbi protiv korupcije.
Stav
prema korupciji nije ujednačen, jer je analiza pokazala znatne razlike
u shvatanju te pojave, a jedan od zaključaka zagrebačkog javnog
instituta je da su stavovi vezani za zemlju porekla i da rezultatima
treba prilagoditi i mere za borbu protiv korupcije. Shvatanje korupcije
kao „podmazivanja“, što podrazumeva stavove da su kompanije te koje
iniciraju korupciju, ali i da je nizak nivo korupcije koristan za
biznis i da je korupcija ukorenjena u kulturi Balkana, lideri kompanija
podržali su sa ocenom 4,9, na skali od nula do 10. Takvo shvatanje je
najmanje ukorenjeno na Kosovu (3,1), a najviše u BiH (5,6) i Srbiji
(5,3). Beta
