*
Arsić: Osnovno pitanje jeste ko zapravo upravlja zdravstvenim sistemom
* Vukajlović: Promena načina finansiranja bila predmet rasprave, ali je
inicijativu RZZO zaustavilo Ministarstvo finansija * Karađinović:
Sistemska korupcija u najvišim ešalonima zdravstva blokirala svaku
mogućnost reforme
AUTOR: BOBAN KAROVIĆ
Beograd, Kraljevo -
Iako bez reforme zdravstvenog sistema Srbija neće stići nigde, a
ponajmanje u Evropu, niko se ne otima za taj sektor. Slučajno ili ne,
ali reforma ovog sektora se već godinama odlaže i niko se ne usuđuje da
se uhvati u koštac s problemima. S razlogom, jer nije lako reformisati
tako složeni, i tako važni sistem kao što je zdravstveni. Upućeni tvrde
da, pre svega, treba promeniti način finansiranja u zdravstvu.
To
je, kada se pre nešto više od godinu dana kandidovao za mesto direktora
Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO), u svom programu
predložio i dr Dragan Arsić, direktor ZC Studenica u Kraljevu. On kaže
da trenutni sistem finansiranja ne samo da nije dobar, već nije ni
održiv. Kao glavnog kočničara, kada su promene u pitanju, navodi RZZO,
uz objašnjenje da ne misli direktno na novog direktora Vuksanovića, s
kojim se još uvek nije susreo i kog poziva na dijalog sa svim
direktorima zdravstvenih centara u Srbiji.
Arsić
tvrdi da je upravo zbog zagovaranja ideje o promeni načina finansiranja
često na meti određenih interesnih grupa, koje preko jednog tabloida
iznose neistine, kao što je ona da pacijenti u ZC Studenica moraju sami
da nabavljaju lekove, gaze i citostatike.
-
Suma koja se trenutno izdvaja za potrebe pacijenata nije dovoljna: U
zdravstvenom sistemu ima 260-270 evra po glavi stanovnika i svi vrlo
dobro znaju da to nije dovoljno za sve potrebe građana. Na pitanje
zašto finansijski plan i plan zdravstvene zaštite nisu usaglašeni
odgovor treba da da RZZO. Kao član komisije za izradu Pravilnika o
merilima i kriterijumima za ugovaranje, ispred Komore zdravstvenih
ustanova, podneo sam sedam amandmana usaglašavajući ih sa svim
menadžerima zdravstvenih ustanova. Takođe, tražili smo usaglašavanje
plana, ali RZZO tu vrstu odgovornosti nije želeo da prihvati i obzirom
da ima većinu u toj komisiji, izglasali su ga bez glasa Komore
zdravstvenih ustanova, bez glasa Lekarske komore, čak i bez
predstavnika Ministarstva zdravlja, kaže za Danas dr Arsić koji, zbog
takvog sleda događaja ima nedoumicu ko zapravo upravlja zdravstvenim
sistemom?
-
Da li su to oni koji raspolažu i dele novac na način kao do sada, dakle
na linearan način, koji je jedan od najgorih načina finansiranja, ili
Ministarstvo zdravlja, odnosno menadžeri zdravstvenih ustanova. Inače,
Ministarstvo samo snosi odgovornost za zdravstveni sistem, a sistemom
upravljaju oni koji drže novac, raspoređujući ga na osnovu tog
pravilnika koji su doneli bez saglasnosti i koji je usvojio upravni
odbor. Da bi neko bio član tog upravnog odbora, on mora biti ili
penzioner ili sindikalac. Tako je bilo sve vreme dok je na čelu RZZO
bila Svetlana Vukajlović - tvrdi Arsić i dodaje da je nju upravo
retrogradna administracija, koja sebi mora da obezbedi opstanak i koja
želi da se oseća moćnom, sprečavala da bilo šta uradi. Zdravstvenim
ustanovama, tvrdi Arsić, novac se deli po principu - uzmi ili ostavi.
-
Prvog januara, na osnovu pomenutog pravilnika, oni podele ugovore po
zdravstvenim ustanovama baš po tom sistemu, bez da u bilo čemu mi
učestvujemo i podelimo novac po potrebama. Recimo, ZC Studenica je za
citostatike prošle godine fakturisao naše potrebe na 23 - 24 miliona
dinara, a onda su nam oni dali 12 miliona. I šta sad da radimo?
Rezultat svega jeste činjenica da se veliki broj ustanova zadužio prema
dobavljačima za lekove i potrošni materijal, a oni duguju
proizvođačima, i na kraju se taj sistem zatvara i dovodi u pitanju
održivost sistema. Zbog toga je moj program bila hitna promena načina
finansiranja - po principu da novac prati pacijenta, a ne da se
finansiraju kapaciteti - i da se odrede prioriteti, a prioritet je
primarna zdravstvena zaštita. Daleko je jeftinije i bolji je kvalitet
života nacije ako se ulaže u primarnu zdravstvenu zaštitu, napominje
direktor ZC Studenica.
Inicijativa,
kako navodi sagovornik Danasa, mora da krene od RZZO i Ministarstva
zdravlja, koje bi trebalo da utiče na Vladu, jer bez temeljne reforme
sistema nema pridruženja EU. On se, takođe, zalaže za izjednačavanje
privatne i državne prakse:
-
U mnogim sistemima je državna i privatna praksa izjednačena. Reforma u
primarnoj zaštiti znači jako veću odgovornost za lekara, ali ga i
podstiče da se više trudi oko pacijenata. Sada imamo domove zdravlja u
kojima je plata zagarantovana i u kojima lekar koji ima 2.000
pacijenata prima istu platu kao i onaj koji ima 1.000 pacijenata,
navodi dr Arsić.
On
smatra da je sprovođenje reformi bolan proces, i da to neće biti
najpovoljnije za ustanove koje imaju mali broj pacijenata i koje nisu
kvalitetne, ali da je to mala cena u poređenju sa mogućnošću da se
sistem uruši. On smatra da se dr Tomica Milosavljević nije upustio u
reforme jer nije jednostavno obezbediti konsenzus, kao i da, verovatno,
nije bilo saglasnosti iz RZZO. Ali isto tako veruje da će DS, koja je,
kako kaže, u potpunosti orijentisana ka EU, uskoro pokrenuti pitanje
reforme zdravstvenog sistema.
Svetlana
Vukajlović, bivša direktorka RZZO, nije želela da komentariše Arsićeve
navode. Međutim, ona tvrdi da je, tokom 2009. godine, promena načina
finansiranja bila predmet rasprave između RZZO i Ministarstva
finansija, kada je inicijativu RZZO podržalo Ministarstvo zdravlja , a
zaustavilo Ministarstvo finansija. Ona dalje navodi da je u to vreme
upozoravala da ne može da se promeni način finansiranja sa sadašnjeg
plaćanja kapaciteta na plaćanje zdravstvenih ustanova po učinku (novac
prati pacijenta) sve dok su sadašnjim zakonima svim zaposlenima u
državnom zdravstvu garantovani radno mesto i zarada, bez obzira na
rezultate rada.
Draško
Karađinović, iz udruženja Doktori protiv korupcije, ključ problema vidi
u nepromenjenom monopolskom finansiranju zdravstva.
-
I dalje građani plaćaju obavezni doprinos jednom državnom osiguranju, i
ne mogu da biraju lekara, bolnicu ili osiguranje, kako je to u zemljama
EU. Sa novim izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju monopol državnih
davaoca usluga na nivo primarne zdravstvene zaštite jača, a elementarno
pravo pacijenata na slobodni izbor lekara se definitivno ukida pod
pretnjom sankcija redukovanja prava na zdravstvenu zaštitu, ističe
Karađinović i navodi da je jako bitan član 199. Zakona o zdravstvenoj
zaštiti, koji legalizuje konflikt interesa kroz dopunski rad državnog
lekara, jer onemogućava svaku reformu finansiranja kroz eventualno
uključenje 7.000 privatnih lekara, stomatologa i apotekara u sistem.
Problemi u zdravstvu su, prema Karađinoviću, posledica potpune
partijske dominacije u zdravstvenom sistemu.
-
To je bitna kočnica svake reforme jer je zdravstvo, koje dobija iz
javnih finansija dve milijarde evra godišnje, a još 300 miliona uzme u
kešu od građana kroz lažne „vanstandardne usluge“ i u kome radi 110.000
ljudi, neiscrpan resurs za namirivanje stranačke infrastrukture. Stoga
se može reći da je sistemska korupcija, ukorenjena pre svega u najvišim
ešalonima zdravstva, u Ministarstvu zdravlja i RZZO, blokirala svaku
mogućnost reforme, i da bez realne, a ne propagandne departizacije nije
moguće očekivati reformski pomak, navodi Karađinović.
Za prevenciju neophodno više novca
Dragan
Arsić kaže da je prevencija jako važna i da za nju treba izdvajati
znatno više novca. „Treba dosta ulagati na rano otkrivanje malignih
bolesti, kao na primer raka grlića materice, dojke ili debelog creva.
ZC Studenica je u tome pokazao izvanredne rezultate, ali smo nažalost
samo šest meseci bili finansirani za program ranog otkrivanja, jer je
RZZO prekinuo taj vid finansiranja. Sa druge strane, imamo veliki broj
bolesnih od malignih bolesti, a zračenje i citostatici su veoma skupi.
Zbog toga se treba reformisati primarna zdravstvena zaštita i tako bi
lekari bili motivisani da učine maksimum za svog pacijenta, jer će biti
plaćeni po tome koliko se pacijenata za njih opredeli. A na sekundarnom
i tercijalnom, dakle bolničkom, nivou treba finansirati usluge, kaže dr
Arsić i zaključuje da bi se promenom načina finansiranja uštedelo 10
-15 odsto i pravilno raspodelila ionako nevelika sredstva, jer bi se
plaćala usluga, a ne troškovi i kapaciteti, kako se to sada čini.
Šizofrena taktika
Draško
Karađinović navodi da su primer šizofrenog diskursa izjave političara
koji predlažu ukidanje upravnih odbora u javnim preduzećima, ali da to
isto ne predlažu za 350 ustanova u sektoru zdravstva koji njihova
stranka vodi neprekidno od 2002. godine i gde je potrošnja ovih godina
bila preko 15 milijardi evra.
