Драшко Карађиновић: Пиромани гасе пожар

Већ ме­се­ци­ма Европ­ска уни­ја по­на­вља да бор­ба про­тив ко­руп­ци­је за Ср­би­ју мо­ра би­ти при­о­ри­тет у про­це­су евро­ин­те­гра­ци­ја. Тај зах­тев се по­себ­но од­но­си на сек­тор здрав­ства, ко­ји је, чак и по зва­нич­ној оце­ни Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, на пр­вом ме­сту по ко­руп­ци­ји.

Сто­га је про­шло­не­дељ­на рад­на по­се­та По­ла Вин­кеа, пр­вог чо­ве­ка спе­ци­ја­ли­зо­ва­не ор­га­ни­за­ци­је Европ­ске уни­је за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је и пре­ва­ре у здрав­ству, иза­зва­ла ве­ли­ку па­жњу струч­них кру­го­ва, јер је ука­за­ла на стан­дар­де ко­ји­ма мо­ра те­жи­ти срп­ско здрав­ство. Гост из ЕУ је по­себ­но апо­стро­фи­рао ва­жност нул­те то­ле­ран­ци­је пре­ма кон­флик­ту ин­те­ре­са, као ве­ли­ком ге­не­ра­то­ру ко­руп­ци­је. Ове кон­ста­та­ци­је су по­себ­но зна­чај­не за на­ше здрав­ство, с об­зи­ром на на­ка­рад­на за­кон­ска ре­ше­ња ко­ја ле­га­ли­зу­ју при­ват­ни рад др­жав­них ле­ка­ра.

Ме­ђу­тим, по­себ­но раз­о­ча­ра­ње је сти­гло из Ми­ни­стар­ства здра­вља и Аген­ци­је за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је. Иако уред­но по­зва­ни, пред­став­ни­ци ових ин­сти­ту­ци­ја, ко­ји­ма је у опи­су рад­ног ме­ста бор­ба про­тив зло­у­по­тре­бе и ко­руп­ци­је, ни­су се по­ја­ви­ли на окру­глом сто­лу. Очи­то су би­ли не­за­до­вољ­ни, ка­ко те­ма­ти­ком, та­ко и уче­сни­ци­ма. Јер, док функ­ци­о­не­ри ми­ни­стар­ства и аген­ци­је ра­до уче­ству­ју на си­му­ли­ра­ним де­ба­та­ма о ко­руп­ци­ји у соп­стве­ној ре­жи­ји, на ко­ји­ма при­ча­ју са­ми са со­бом, отво­ре­ну раз­ме­ну ар­гу­ме­на­та са струч­ња­ци­ма из ЕУ и не­за­ви­сним ци­вил­ним сек­то­ром очи­глед­но из­бе­га­ва­ју.

Тре­ба под­се­ти­ти да су и Ми­ни­стар­ству здра­вља и Аген­ци­ји за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је до­ста­вље­на сва по­треб­на до­ку­мен­та, и то у ви­ше на­вра­та, о нај­те­жим ко­руп­тив­ним афе­ра­ма ко­је су, осим фи­нан­сиј­ских зло­у­по­тре­ба, има­ла у се­би еле­мен­те те­шког кри­вич­ног де­ла про­тив здра­вља љу­ди. Ту се, пре све­га, ра­ди о тр­го­ви­ни ли­ста­ма че­ка­ња на он­ко­ло­ги­ји, где је ви­ше сто­ти­на бо­ле­сни­ка ус­кра­ће­но за бла­го­вре­ме­но ле­че­ње од ра­ка, јер су њи­хо­ва ме­ста про­да­та стра­ним, пла­те­жни­јим па­ци­јен­ти­ма, уз ве­ли­ке за­ра­де др­жав­них ле­ка­ра. И слу­чај бе­о­град­ске слу­жбе Хит­не по­мо­ћи, ка­да је утвр­ђе­но да ви­ше од 50 па­ци­је­на­та ни­је би­ло аде­кват­но ур­гент­но збри­ну­то, због сум­ње на тр­го­ви­ну ле­ка­ра са по­греб­ни­ци­ма, спа­да у ту гру­пу нај­те­жих слу­ча­је­ва, ко­ји би мо­ра­ли има­ти ап­со­лут­ну пред­ност у про­це­су­и­ра­њу.

На­жа­лост, то ни­је слу­чај, ми­ни­стар здра­вља Зо­ран Стан­ко­вић, иако има сав по­тре­бан до­ка­зни ма­те­ри­јал, као и име­на ча­сних ле­ка­ра „ду­ва­ча у пи­штаљ­ку“, ко­ји су пр­ви на ова те­шка кри­вич­на де­ла ука­за­ли и ко­ји су спрем­ни, по­ред свих при­ти­са­ка, да од­мах све­до­че, и да­ље кри­ву­да из­ме­ђу мар­ке­тин­шких на­ја­ва и пра­зних обе­ћа­ња о бор­би про­тив ко­руп­ци­је ко­ја, ето, са­мо што ни­је по­че­ла.

Та­кво по­на­ша­ње ин­сти­ту­ци­ја отва­ра кру­ци­јал­но пи­та­ње по­сто­ја­ња ре­ал­не по­ли­тич­ке во­ље за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је, с об­зи­ром да окле­ва­ју­ћи при­ступ по­сто­је­ћим афе­ра­ма у здрав­ству не мо­же ви­ше об­ма­ну­ти ни до­ма­ћу јав­ност, а ка­мо­ли ЕУ. На­рав­но, по­ста­вља се и пи­та­ње ко­ји је ре­ал­ни ка­па­ци­тет у бор­би про­тив ко­руп­ци­је свих оних ка­дро­ва Ми­ни­стар­ства здра­вља ко­ји су у по­след­њој де­це­ни­ји­ма ру­ко­во­ди­ли здрав­ством и од­лу­чи­ва­ли о 15 ми­ли­јар­ди евра, ко­ли­ко је за то вре­ме по­тро­ше­но за здрав­ство. И ко­ји су до­ве­ли здрав­ство на пр­во ме­сто по ко­рум­пи­ра­но­сти. Или, дру­га­чи­је ре­че­но: да ли пи­ро­ма­ни мо­гу да уга­се по­жар ко­ји су са­ми за­па­ли­ли?