Драшко Карађиновић: Нови планови са старим планерима

Колумна | 20. април 2011. | 15:52

Пред уда­ром га­ло­пи­ра­ју­ће ко­руп­ци­је у здрав­ству са­оп­ште­ње Син­ди­ка­та ле­ка­ра и фар­ма­це­у­та о штет­но­сти Пра­вил­ни­ка о при­ват­ном до­пун­ском ра­ду др­жав­них ле­ка­ра са­др­жи за­ни­мљи­во ака­дем­ско раз­ма­тра­ње ко­руп­тив­них по­сле­ди­ца ле­га­ли­зо­ва­ња кон­флик­та ин­те­ре­са. На­рав­но да је ште­та што са­оп­ште­ње до­ла­зи са мно­го го­ди­на за­ка­шње­ња, с об­зи­ром да су број­на упо­зо­ре­ња још при­ли­ком усва­ја­ња За­ко­на о здрав­стве­ној за­шти­ти у 2005. ука­зи­ва­ла на не­из­бе­жну екс­пло­зи­ју ко­руп­ци­је ко­ја ће усле­ди­ти због мо­гућ­но­сти да др­жав­ни слу­жбе­ник бу­де исто­вре­ме­но и при­ват­ник. Али, што ка­же на­род, „бо­ље икад не­го ни­кад“.

Ипак, чи­ни се да и да­ље вла­да кон­фу­зи­ја по пи­та­њу кон­флик­та ин­те­ре­са, јер син­ди­кат кри­ти­ку­је лош пра­вил­ник а не лош за­кон. Као да из­ме­на ко­руп­тив­ног пра­вил­ни­ка мо­же да сма­њи штет­но деј­ство ко­руп­тив­ног за­ко­на, иако је овај у прав­ној хи­је­рар­хи­ји не­у­по­ре­ди­во зна­чај­ни­ји акт. Збу­њу­је, та­ко­ђе, то што се син­ди­кат ни­је огла­сио ни при­ли­ком не­дав­них, је­се­њих из­ме­на За­ко­на о здрав­стве­ној за­шти­ти, ка­да је уки­да­њем чла­на 277 до­дат­но про­ши­ре­но по­ље ко­руп­ци­је и узур­па­ци­је јав­не имо­ви­не ра­ди при­ват­не ко­ри­сти по­вла­шће­них ле­ка­ра. Исти­на, та­да је син­ди­кат бар му­дро ћу­тао, док је ру­ко­вод­ство Ле­кар­ске ко­мо­ре Ср­би­је у три­јум­фал­ном за­но­су на сав глас об­ја­вљи­ва­ло као сво­ју ве­ли­ку по­бе­ду уки­да­ње свих огра­ни­че­ња при­ват­ног ра­да др­жав­них слу­жбе­ни­ка.

Ме­ђу­тим, по­што је за ЕУ бор­ба про­тив ко­руп­ци­је кључ­ни пред­у­слов сва­ког на­прет­ка у про­це­су евро­ин­те­гра­ци­ја, а ка­ко је здрав­ство по при­зна­њу са­ме Вла­де РС нај­ко­рум­пи­ра­ни­ји сек­тор, очи­глед­на је про­ме­на кли­ме по­след­њих ме­се­ци у овој обла­сти. Сме­њен је прет­ход­ни ком­про­ми­то­ва­ни ми­ни­стар здра­вља и до­ве­ден но­ви, с иде­јом да се при­ка­же до­ма­ћој јав­но­сти и ЕУ да по­сто­је бар до­бре на­ме­ре, ако већ не­ма опи­пљи­вих ре­зул­та­та. По­кре­ћу се де­ба­те о ко­руп­ци­ји и кон­флик­ту ин­те­ре­са, ја­вља се и син­ди­кат, пла­ни­ра се ан­ти­ко­руп­тив­на стра­те­ги­ја, ми­ни­стар на­ја­вљу­је кон­фе­рен­ци­ју на ко­јој ће пред­ста­ви­ти ме­ре про­тив ко­руп­ци­је у здрав­ству…

На­рав­но, за оне ко­је пра­те здрав­ство отва­ра се пи­та­ње ко­ли­ки су ре­ал­ни до­ме­ти тог на­глог за­о­кре­та? По­себ­но ако се зна да су све ин­сти­ту­ци­је, од слу­жби Ми­ни­стар­ства здра­вља до ауто­ре­гу­ла­тор­них ор­га­ни­за­ци­ја ти­па ле­кар­ске или сто­ма­то­ло­шке ко­мо­ре, оп­те­ре­ће­не ста­рим афе­ра­ма и ста­рим љу­ди­ма. И ни­је ли би­ло ло­гич­ни­је да уме­сто на­ја­ва стра­те­ги­ја и кон­фе­рен­ци­ја, но­ви ми­ни­стар пр­во кре­не са про­це­су­и­ра­њем мно­гих, прав­но већ за­о­кру­же­них ко­руп­тив­них афе­ра о ко­ји­ма ме­се­ци­ма бру­ји јав­ност? Ти­ме би по­ка­зао да си­стем­ска ко­руп­ци­ја ни­је фа­тал­ност про­тив ко­је не­ма ле­ка и да не­ће би­ти санк­ци­о­ни­са­ни са­мо ле­ка­ри ко­ји су ухва­ће­ни са ми­том од 300 евра, већ и они из ње­го­вог окру­же­ња ко­ји за­та­шка­ва­ју ко­руп­тив­не скан­да­ле ми­ли­он­ске вред­но­сти. Ова­ко, це­ла при­ча о бор­би про­тив ко­руп­ци­је у здрав­ству ри­зи­ку­је да се опет пре­тво­ри у мар­ке­тин­шку из­ра­ду но­вих пла­но­ва са ста­рим пла­не­ри­ма.