|
http://www.dnevnik.rs/sr-lat/node/7122Pet, 09/10/2010
Mito od poklona do plavih
koverata
Korupcija je, kako se čini,
duboko ukorenjena u govoto sve profesije, pa i u zdravstvu, ali kako se radi o
humanom poslu u kojem su životi ljudi u pitanju,javnost je na podmitljivost
zdravstvenih radnika posebno osetljiva.
Najčešće pritužbe stižu od pacijenata, o mitu
se govori i među samim zdravstvenim radnicima, ali o svemu ovome više se šapuće
nego što je iko od njih spreman da javno iznese dokaze. U zdravstvenim
ustanovama uvedeni su i zastupnici pacijenata koji treba da štite njihova
prava, ali među pritužbama koje stižu do njih gotovo nema ni jedne koja se
odnosi na mito.
Ministarstvo zdravlja je uvelo i druge mere kojima se želi pomoći oštećenim
pacijentima da iznesu na videlo, između ostalog, i slučajeve korupcije. Uveden
je "beli telefon", sprovode se informativne kampanje "Imate
pravo", "Osmehom se zdravlje prenosi", donešen je Kodeks
zaposlenih u zdravstvenim ustanovama...
Poznate su i brojne su "kritične" tačke u zdravstvu u kojima se
javlja korupcija. Kapaciteti ustanova najčešće su nedovoljni pa se pojedini pacijenti
opredeljuju za kraći put do lekara, bolničkog kreveta ili do potrebne
intervencije. Plava koverta pokazala se, kao i u mnogim drugim delatnostima,
kao "najbolje" rešenje. Računi za dijagnostičke procedure trebalo bi
da se plaćaju na ovlašćenom šalteru zdravstvene ustanove uz obaveznu
priznanicu, ali često lekar od pacijenta uzima novac u četiri oka, bez potvrde
da je novac primio. Ima i onih lekara koji će za uslugu tražiti novac ili neku
drugu materijalnu vrednost, kao na primer frižider, nakit, servis, karton
viskija... Prepričava se sve to među lekarima, javno svi kažu da "neko to
radi", da se priča za pojedine kolege da su podmitljivi, ali niko ne želi
da kaže ko su oni niti o kakvim poklonima se radi.
Generalno, svi lekari su ogorčeni što se pod kapu korumpiranosti stavlja
profesija, jer bez obzira što ima onih koji putem plavih koverata naplaćuju
svoje usluge, najveći deo zdravstvenih radnika pošteno radi svoj posao. Lekari
su pogođeni ovakvim izjavama jer to shvataju kao atak na dostojanstvo profesije.
Naročito su pogođeni oni lekari koji skromno žive od svojih zarada, a koji se
ovakvim napadima stavljaju na stub srama. Ali, s druge strane stižu glasine da
ima i onih koji neće da se late skalpela ukoliko ne dobiju novac, da pacijentu
namerno predočavaju kako im je intervencija neophodna, ali je lista čekanja
duga, a pomeranje na listi košta.
Darovanje doktora u narodu se često smatra kao vid zahvalnosti. Zato nije čudo
što u toku lečenja rodbina bolesnika govoto svakodnevno časti medicinsko osoblje
i lekara. Time se očekuje da će sestra obratiti malo više pažnje na bolesnika,
da će lekar češće obilaziti pacijenta i učiniti sve da se on kvalitetnije leči.
I posle završenog lečenja vrlo često slede pokloni, a pod njima se
podrazumevaju razne...
U našoj sudskoj praksi vrlo retko se dešavalo da neko odgovara za mito, a u
oblasti zdravstva ovaki primeri su izuzetno retki. Čak i tamo gde je pacijent
tužio lekara za mito, kako se ovakva primopredaja obično odigrava u četiri
zida, teško ga je dokazati. Poznato je i to da kolege štite jedan drugog pa i u
slučajevima kada se zna da neko od njih uzima mito, najčešće se iz solidarnosti
ćuti.
Priča o korupciji u našem zdravstvu podkrepljena je i istraživanjima. Svetska
banka je juna 2007. objavile rezultate svog istraživanja, prema kojem je Srbija
četvrta zemlja u svetu po stepenu korupcije u zdravstvu. "Stratedžik
marketing" je za potrebe NUNS-a radio obimno istraživanje o tome u kojim
profesijama je korupcija najviše prisutna. Rezultati su objavljeni maja 2007. u
publikaciji "Dosije mediji", a u vrhu po korumpiranosti našli su se
političari, sudije i lekari. Ovih dana CESID je prezentovao istraživanje
sprovedeno u junu i julu ove godine na reprezentativnom uzorku od 4232
ispitanika na teritoriji Srbije bez Kosova i na 100 lekara i 100 medicinskih
sestara i tehničara u šest gradova Srbije. Istraživanje je pokazalo da je
percepcija korupcije u zdravstvu znatno raširenija nego što građani imaju
direktno iskustvo sa ovom pojavom. Tako samo 19 odsto ispitanika tvrdi da svoj
stav o korupciji u zdravstvu formira na osnovu ličnog iskustva, a daleko veći
broj ispitanika kaže da stav formira na osnovu tuđeg iskustva ili na priči
"rekla - kazala". Čak 70 odsto građana koji kažu da su imali iskustvo
sa korupcijom u zdravstvu tvrdi da im niko ništa nije tražio, već da su sami
davali nešto, najčešće kafu, piće, čokoladu (69 odsto), novac je dalo 21 odsto
njih, protivuslugu sedam odsto, a tri odsto je dalo neki poklon veće vrednosti.
Iako 42 odsto ljudi smatra da bi trebalo zabraniti bilo kakvo darivanje
medicinskih radnika, 36 odsto ne smatra da je poklon korupcija.
J. Barbuzan
Doktori protiv korupcije
Odmah po objavljivanju rezultata istraživanja CESID-a oglasilo se udruženje
"Doktori protiv korupcije" koji smatraju da je istraživanje
metodološki neispravno jer uopšte nije uzelo u obzir sistemsku korupciju preko
legalizovanog konflikta interesa, dopunskog rada državnih lekara, privatnih
večernjih klinika u državnim bolnicama, masovnog naplaćivanja lažnih
vanstandarnih usluga, preskakanja lista čekanja za novac... Ovde je, kako
ističu, anketirana samo korupcija u formi mita po krivičnom zakonu, a to je
krajnje redukovan pristup korupciji.
Pet, 09/10/2010
|