VISOK PRITISAK LEKARSKOG ESNAFA

Da li iz neznanja, žurbe, različitih esnafskih interesa ili političkih pritisaka važna institucija Komora zdrvstvenih radnika Srbije nesigurno je napravila prve korake.

U «Službenom glasniku » Republike Srbije (broj 111) od 12.12.2006. objavljeno je da je « na osnovu člana 19.stav 2.tačka 1. Zakona o komorama zdravstvenih radnika… Skupština lekarske komore na sednici održanoj 28.septembra 2006. donela statut lekarske komore », Umesto predsednika Skupštine, inače jedino ovlašćenog da potpiše Statut, potpisnci ovog dokumenta, kako stoji u « Službenom glasniku » jesu « članovi radnog predsedništva Skupštine komore dr Tanja Radosavljević, dr Milan Simić i dr Mileta Popov. Profesor dr Dragoslav V Ercegovac i sam iznenadjen « potvrdjivanjem » statuta u « Službenom glasniku » kaže da Vreme «da zbog atmosfere na skupštini nije bilo moguće sprovesti regularnu proceduru glasanja ni prebrojavanja glasova za i protiv: »O kvorumu i da ne govorim. Mislim da je potrebna revizija svega toga, pre svega zbog pitanja da li Statut može biti usvojen aklamacijom bez brojanja glasova, ili kako  to stoji u zapisniku - statut je usvojen na osnovu utiska o stavu većine. O tome sam uz predlog sazivanja nove skupštine, obavestio pismeno i čelne ljude Ministarstva zdravlja koji su mi odgovorili da ništa ne brinem, da će sve biti u redu. A sada, odjednom, stvar završena.»

SUMNJE: Poput našeg sagovornika iznenadjenje i čudjenje ne kriju ni pojedini učesnici Skupštine. Ostale lekare, one iz državnog sektora koji nisu pokazali interesovanje čak ni za izbore za delegate Skupštine Komore (glasalo otprilike manje od deset osto) to u ovoj fazi verovatno i ne interesuje. Navikli da reaguju samo na saopštenja, dopise i naredbe resornog ministarstva, interesovanje će pokazati verovatno kada shvate da na red dolaze obavezne licence za rad, obavezno usavršavanje, ponašanje po utvrdjenom kodeksu i plaćanje članarine. Na sve to ih obavezuje Zakon o komorama.

Proteklih godinu dana bitku za Komoru  i sistemske zdravstvene zakone uglavnom su vodili lekari iz privatnog sektora zalažući se za ravnopravan odnos sa državnim lekarima u radu i odlučivanju o pitanjima profesije. Od sto delegata Skupštine Komore njima pripada 30 mesta.

Od samog starta rad na formiranju Komore pratile su mnoge nesaglasnosti:Ministarstvo zdravlja je najpre  po svom zakonskom ovlašćenju, na predlog Srpskog lekarskog društva formiralo timove za rad na konstituisanju kome.To je već izazvalo prve nedoumice oko uloge Ministarstva zdravlja i sumnje u buduću samostalnost komore kao strukovne organizacije. Prva osnivačka skupština održana posle izbora, gotovo je propala. Na drugoj se desilo ovo sa statutom. Radna grupa kojoj je poveren ovaj zadatak bila je sastavljena od 11 članova-lekara iz oba zdravstvena sektora. U poslednjem momentu deo članova ovog tima je  izgleda samoinicijativno preuzeo posao na sebe, preradjivao i doradjivao predložene odredbe statuta mimo ostalih članova. Bez potpisa predsednika Skupštine i bez usvajanja dvotrećinskom većinom  statut su predočili Ministarstvu zdravlja, koje je shodno zakonu dalo saglasnost na član 10 Statuta koji se odnosi na nadležnosti Komore. To je bilo dovoljno da se dokument objavi u «Službenom glasniku.» Jedino je ostalo otvoreno pitanje ko će da plati troškove objavljivanja. Ovu priču su nam potvrdili i privatni i državni doktori. Za haotično stanje, nesaglasnost pojedinih odredbi Statuta sa Zakonom o komori naši sagovornici okrivljuju Ministarstvo koje nije ispunilo svoje zakonske obaveze. Prema članu 31 Zakona o komorama Ministarstvo je dužno da pri osivanju komore i izradi njenih osnovnih dokumenata pruži pravnu i finansijsku pomoć. I jedno i drugo je izostalo, pa je tako statut ali i kodeks radjen bez stručne pravne pomoći.

INTERESI:Statut je najvažniji dokument lekarske komore i otuda nije ni čudno što je , pored izbora za delegate komore, bio glavni kamen spoticanja- od gomile podnetih amandmana do neregularnsti u njegovom usvajanju.Ovim dokumentom se  utvrdjuju poslovi Komore, unutrašnja organizacija i rad, sastav, izbor i opoziv članova organa Komore medju kojima je i sud časti, postupci pred ovim sudom i izricanje mera kao i prava i dužnosti članova Komore.....

Sve tri zainteresovane strane u poslu na formiranju Komore Ministarstvo zdravlja, privatni lekari i državni lekari imaju svoje razloge i interese.

 Ministarstvu koje se formalno držalo po strani od celog posla osim donošenja Zakona o komorama i startnog posla odabira ljudi koji će voditi posao, biranih opet formalno na predlog Srpskog lekarskog društva, nije išlo u prilog  višemesečno kašnjenje u formiranju komore, pogotovu u izbornoj godini.Prema svim planovima Komora je do Nove godine trebala već da izda licence za rad. Otuda i žurba da funkcioneri Ministarstva, uprkos upozorenjima o kršenju Zakona o komorama i neregularnom  usvajanju Statuta Komore stave svoj paraf na član 10 Statuta i time zapravo omoguće početak rada Komore. Statut možda i nije tako loš ali kako je moguće  da jedno državno telo predje tako olako preko upozorenja da se krši Zakon i procedura.

Komora će biti moćno esnafsko udruženje koje će osim zaštite prava lekara kontrolisati i uticati na njihv rad ali i život, državni doktori, bar onaj minimalni deo aktivnih na poslu osnivanja komore nikako ne odbacuju značaj  važnih fuinkcija u komori za koje se treba izboriti. Ne može biti ravnodušno ni Ministarstvo zdravlja, ma koliko se u celom poslu držalo po strani. Komora će biti i značajno finanisjko uporište, sobzirom da će više od 20 hiljada lekara u Srbiji, za koje je članstvo u Komori obavezno, morati da izdvajaju novac za članarinu i licencu.

Strah od majorizacije i neravnopravnosti u pravima i pozicijama  je glavni adut angažovanja lekara iz privatne prakse. Njihovo insistiranje da se u komori oforme dva veća: privatnih i državnih doktora nije prošlo. Način usvajanja statuta vide kao dokaz da će u svakoj vartijanti pri donošenju odluka biti preglasavani.     

STAV: Dr Draško Karadjinović iz Društva privatnih lekara i stomatologa smatra da stvari u ovom slučaju treba nazvati pravim imenom: » Radio sam u inostranstvu i znam šta je lekarska i stomatološka komora. Ovde se ne radi o komori, kako brojne kolege jos uvek naivno misle, već , uslovno rečeno, o Agenciji za licenciranje, regulatorornom telu  sa ogromnim represivnim nadležnostima. Svadja i sukobi oko statuta lekarske komore su pokazetelj klupka ogromnih interesa, političkih i merkantilnih, koji se prelamaju preko sudbine 20.000 lekara. Ovakva komora je promašaj. Umesto da rešava, ona će podsticati mnoge probleme. Na primer, Komora može da uzme licencu-dozvolu za rad lekaru, znači da ga ostavi bez hleba na osnovu odluke "suda časti" organa u kome sedi nekoliko kolega.  A obavezni članovi su i lekari-drzavni službenici i lekari-privatnici, koji su zbog monopola prvih na zajednički zdravstveni dinar, konkurenti na tržistu zdravstvenih usluga. U tom razlogu leži i mogućnost pretnji i ucena, borbe za   za direktorsku i druge funkcije u Komori.

Već pravno defektan koncept Komore je dodatno zakomplikovan politizacijom i navalom stranačkih kadrova koje je instalirao bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljevic da se navrat na nos usvoji statut i izaberu organi kako bi se peuzela kontrola nad komorom za sledece 4 godine, pre nego sto dodje novi ministar. Naravno, sve je to sakriveno iza gomile lepih reci i plemenitih namera. Ali kod nas u Srbiji,  što su namere uzvišenije, motivi su prizemniji.”kaže dr Karadjinović.  

VOJVODINA:Podelu na nezadovoljne privatne i zadovoljne državne doktore demantuje  za Vreme dr Zoran Nedić lekar iz državnog sektora koji takjodje smatra nedopustivim ono što se dešavalao pri usvajanju statuta: ”Mi iz  Vojvodini najviše smo pogodjeni članom 64 Statuta kojim se potpuno apsurdno odredjuje da postojeća lekarska komora u Vojvodini iza koje ne stoji Društvo lekara Vojvodine, posle formiranja Lekarske komore Srbije može u odredjenm vremenskom roku da preuzme funkciju regionalne komore.To je potpuna cenralizacija. Uostalom Zakon o komorama ne predvidja prevodjenje bilo kog udruženja u Komoru već obavezuje na izbore na svim nivoima.” Kaže da su se tim povodom i oni iz Vojvodine obratili Ministarstvu zdravlja. Njegov kolega privatni lekar i potpredsednik pomenute Vojvodjanske lekarske komore dr Zoran Bulatović  kaže za Vreme da je zadovoljan završenim poslom oko Statuta i formiranjem Komore. Nema primedbi ni na proceduru a “da onaj ko ih ima sada je u prilici da ih iznese u Komori.” Po njegovom mišljenju, “od sada Ministarstvo zdravlja neće biti više mesto gde će lekari rešavati svoje probleme”. Kao nosioca svih aktivnosti oko statuta pitali smo ga ko je nadležan za oglašavanje u “Službenom glasniku”: ”Najvažnije je da je Ministarstvo zdravlja dalo saglasnost na član 10 Statuta a ko će to odneti u Službeni glasnik nije važno.Veći je problem ko će da plati to objavljivanje”.

Neutralnost Ministarstva

Na pitanje Vremena da li su upoznati sa problemima i neregularnostima pri formiranju komore, iz Ministarstva zdravlja su nam odgovorili da su oni uradili samo deo posla koji imaju po Zakonu a to je  sastavljanje inicijalnih grupa za formiranje komore po predlogu Srpskog lekarskog društva i davanje saglasnosti na član 10 Statuta i da je time njihov posao završen. Po njihovoj oceni oni su se maksimalno trudili da se drže po strani od  celog posla »pošto je Komora odvijena i nezavisna od Ministarstva.»

Potrdjeno nam je takodje da su ljudi iz privremenog predsedništva Komore odneli Statut u Službeni glasnik.  

Nisu nam odgovorili na pitanje da li je tačno da Ministarstvo nije pružilo finansijsku i pravnu pomoć ekipama komore koje su radile na ključnim dokumentima kao što je statut i kodeks. Na sugestiju Ministarstva da kontaktiramo odredjene lekare koji imaju i drugačije mišljenje od negativnog našem pozivu odazvao se jedino dr Bulatović.Prof.dr Zorana Vasiljević iz Urgentnog centra Srbije dala je pa povukla izjavu za «Vreme» uz obrazloženje «da po novom kodeksu ponašanja  stvari prvo treba rasčistiti u Komori pa tek onda izaću u javnost.»

 Branka Kaljević