23.04.2009/broj  3043

Osmeh  krezube  Srbije

 

Od  trenutka  kada  su  se  stomatološke  usluge  razišle  sa  našim  socijalnim  osiguranjem,  polovina  građana  se  razišla  sa  stomatolozima,  a  deset  odsto  njih  –  sa  zubima

Pre  nego  što  nam  se  „dogodio”  Milošević,  Srbija  je  bila  na  dobrom  putu  da  iskoreni  karijes,  po  ugledu  na  skandinavske  zemlje  koje  su  to  uradile  još  1985.  godine.  Umesto  toga  dobili  smo  naciju  oličenu  u  fotografijama  bezubih  ljudi  koje  su  nas  desetak  godina  reprezentovale  na  naslovnim  stranama  svetskih  časopisa.  I  taman  kada  smo  se  otarasili  i  Miloševića  i  takve  slike  o  nama,  stigao  nam  je  ministar  koji  nam  je  tokom  svoja  četiri  mandata  ponavljao  da  peremo  zube.
Hvala  na  savetu,  pokazalo  se  da  ne  deluje.  Ili  narod  neće  da  sluša  ministra  ili  pranje  zuba  nije  dovoljno.  Ili,  što  je  verovatno  najbliže  istini,  Zakon  o  zdravstvenoj  zaštiti  i  Zakon  o  zdravstvenom  osiguranju  i  reformisanju  stomatološke  službe  iz  2005.  ne  radi  za  dobrobit  zdravih  zuba.  Bar  tako  kažu  podaci  iz  publikacije  “Zdravlje  stanovnika  Srbije”  Instituta  „Batut”,  u  kojoj,  između  ostalog,  piše  da  su  promene  u  finansiranju  stomatološke  zaštite  “najočiglednije  u  velikom  smanjenju  korišćenja  stomatološke  zdravstvene  zaštite  odrasle  populacije  starije  od  18  godina,  koja  sa  nekoliko  izuzetaka  sve  usluge  plaća  direktno  iz  svog  džepa”.
Prevedeno  u  cifre  (da  ne  govorimo  o  gledanju  u  usta  sugrađana)  to  zvuči  još  gore.  Odmah  po  donošenju  Zakona,  već  2006.  došlo  je  do  dramatičnog  pada  poseta  odraslog  stanovništva  stomatolozima  i  to  za  46,54  odsto.  Recimo,  u  periodu  od  1997.  do  2005,  dok  su  posete  zubaru  bile  obuhvaćene  paketom  obaveznog  osiguranja,  građani  Srbije  godišnje  su  ostvarivali  od  3,25  do  četiri  miliona  poseta,  da  bi  taj  broj  pao  na  ispod  dva  miliona  nakon  donošenja  Zakona.  Sličan  trend  se  beleži  i  kada  su  u  pitanju  plombe:  tokom  2005.  urađeno  je  835.000,  2006.  ih  je  bilo  416.000,  a  u  2007.  broj  je  pao  ispod  380.000.  Takvo  stanje  je  rezultiralo  novim  vidom  “lečenja”  poznatim  kao  vađenje  zuba  (spada  u  najjeftiniju  uslugu),  tako  da  je  situacija  sledeća:  gotovo  deset  odsto  građana  Srbije  nema  nijedan  svoj  zub,  a  svakom  četvrtom  nedostaje  više  od  deset  zuba.
Paket  stomatoloških  usluga  koji  se  refundira  iz  Fonda  odnosi  se  samo  na  decu  do  18  godina,  trudnice  i  porodilje,  kao  i  na  najstariju  populaciju  koja  posle  65.  godine  ima  pravo  na  jednu  besplatnu  protezu.  Koliko  je  to  nedovoljno  u  odnosu  na  platežnu  moć  stanovništva  svedoče  stomatolozi  iz  domova  zdravlja,  koji  kažu  da  trudnice  obično  stignu  sa  katastrofalnim  stanjem  i  da  je  ponekada  potrebno  izvaditi  između  pet  i  deset  zuba.  Dakle,  kvarovi  se  gomilaju  sve  do  trenutka  kada  usluga  postaje  besplatna.  Zbog  toga  je  dr  Tomica  Milosavljević,  ministar  zdravlja,  najavio  da  će  još  ove  godine,  kada  se  budu  razmatrale  izmene  Zakona  o  zdravstvenom  osiguranju,  biti  predložene  i  izmene  prava  iz  stomatološke  zaštite  koje  bi  predvidele  besplatne  stomatološke  usluge  za  sve  građane  čiji  su  prihodi  ispod  granice  određenog  minimuma,  koji  su  u  ovom  času  oslobođeni  i  plaćanja  svih  participacija.  Sve  drugo  bilo  bi  neodrživo  jer  novca  nema,  kaže  ministar  i  nudi  još  jedan  savet:  “Odrasli  u  Srbiji  potroše  više  para  za  cigarete  i  alkohol  nego  za  sve  usluge  u  zdravstvu.  Umesto  što  puše  i  piju,  neka  plate  stomatološki  pregled.”
Ako  ostavimo  po  strani  činjenicu  da  nam  se  broj  pušača  i  alkoholičara  nije  statistički  povećao  od  trenutka  kada  nam  je  zdravlje  zuba  dramatično  statistički  opalo,  ostaje  pitanje  –  koliko  to  novca  ima?
“Od  uvođenja  novog  zakona  do  danas  broj  stomatologa  u  državnom  sektoru  je  opao  sa  3.300  na  2.300.  Paradoksalno,  sredstva  za  državnu  stomatologiju  u  budžetu  RZZO  se  nisu  smanjila  u  tom  periodu  i  nisu  pratila  pad  produktivnosti  pa  u  2009.  iznose  4,9  milijardi  dinara  ili  preko  50  miliona  evra,  kao  što  je  bilo  i  prethodnih  godina!”,  kaže  dr  Draško  Karađinović  iz  Udruženja  privatnih  lekara  i  stomatologa.  Njegove  reči  potvrđuje  i  publikacija  „Batut”,  u  kojoj  na  str.  145.  piše:  “S  obzirom  na  to  da  je  smanjenje  broja  poseta  i  broja  terapijskih  usluga  bilo  veće  od  smanjenje  broja  stomatologa,  postojeći  kadar  je  bio  značajno  manje  opterećen.”
Podaci  Instituta  za  javno  zdravlje  “Batut”  su  nekompletni  jer  obuhvataju  samo  državnu  stomatologiju,  s  obzirom  na  to  da  je  2.800  privatnih  stomatologa  potpuno  van  sistema  plaćanja  od  strane  RZZO.  U  jednoj  od  anketa  se  čak  više  od  65  odsto  ispitanika  izjasnilo  da  ide  kod  privatnih  stomatologa,  ali  je  interesantno  da  je  većina  njih  počela  da  izbegava  državnu  praksu  mnogo  pre  pomenute  2005.  godine.  To  znači  da  statistički  možemo  da  pratimo  samo  onaj  deo  populacije  koji  je  poslednjih  10  do  15  godina  ostao  uz  državnu  stomatologiju,  dakle  najsiromašniji  sloj  ljudi  uz  možda  pokoji  izuzetak  koji  ne  menja  generalnu  sliku.
A  ta  slika  je  poražavajuća  ne  samo  kada  su  u  pitanju  građani  koji  nemaju  novac  da  plaćaju  usluge,  već  i  kada  su  u  pitanju  zaštićene  kategorije  poput  dece.  Dakle,  kategorije  koje  su  još  uvek  “besplatne”,  ako  se  tako  može  nazvati  fond  nastao  od  socijalnih  doprinosa  zaposlenih  građana.
Prema  podacima  Instituta  za  javno  zdravlje  Vojvodine,  deca  imaju  duplo  više  pokvarenih  zuba  nego  deca  u  Evropskoj  uniji.  U  publikaciji  “Zdravstveno  stanje  stanovništva  2007”,  koju  je  izdao  beogradski  Gradski  zavod  za  javno  zdravlje,  piše  da  je  procenat  trogodišnjaka  sa  cirkularnim  karijesom  veći  za  trećinu,  a  da  je  procenat  dece  pred  upis  u  školu  sa  svim  zdravim  zubima  manji  od  polovine.  Kod  petnaestogodišnjaka  je  situacija  još  gora:  zdrave  zube  ima  samo  28,8  odsto.
Predsednik  Skupštine  Stomatološke  komore  Srbije  dr  Milomir  –  Miško  Jelčić  upozorava  da  ćemo,  ako  se  nešto  ne  promeni,  vrlo  brzo  postati  krezuba  nacija  i  dodaje:  “Umesto  da  idemo  ka  nordijskom  sistemu,  mi  idemo  ka  Kamerunu  i  Kambodži.  Do  ovakvog  stanja  ne  bi  došlo  da  su  privatnici  imali  pristup  Fondu  i  da  su  onda  sposobni  opskrbljivali  pacijente.  U  školama  se  redovno  dešavaju  sistematski  pregledi  i  utvrđuje  se  stanje,  a  ništa  se  konkretno  ne  preduzima  u  vezi  s  podatacima  koji  su  dobijeni  na  osnovu  pregleda.  Celokupan  sistem  nije  efikasan  ni  u  predškolskom,  ni  u  školskom  dobu  jer  se  boduju  pregledi  i  kartoni  koji  se  bacaju  u  kartoteku,  a  ne  efikasan  učinak  i  broj  rešenih  slučajeva.  Svakome  je  lakše  da  otvori  karton  i  popije  kafu  nego  da  „uđe”  u  dečja  usta  –  krv,  pljuvačku  i  gnoj”,  kaže  dr  Jelčić.
Stručnjaci  su  još  2005.  u  vreme  pisanja  zakona  upozoravali  da  će  do  toga  doći:  model  paušalnog  plaćanja  RZZO  za  svakog  prijavljenog  pacijenta  podstiče  lekare  na  skupljanje  što  većeg  broja  kartona  pacijenata.  To,  po  pravilu,  smanjuje  broj  i  kvalitet  lečenja.  Uostalom,  takav  sistem  rada  je  davno  napušten  u  Evropi  u  kojoj  državnih  stomatologa  ima  između  pet  i  deset  odsto  i  to  u  nastavnim  ustanovama  i  specijalizovanim  klinikama,  s  tim  što  novac  koji  građani  uplaćuju  na  račun  osiguranja  ide  zajedno  sa  njima  kod  privatnika.
„Prosto  je  neshvatljivo  kašnjenje  Ministarstva  zdravlja  u  reformisanju  državne  stomatologije  i  nastavljanje  rasipanja  miliona  evra.  A  u  okviru  “vanstandardnih  usluga”  koje  se  naplaćuju  u  državnoj  stomatologiji  cene  očito  nisu  tako  dostupne  siromašnim  građanima  jer  ne  bismo  imali  taj  stepen  krezubosti,  pored  tolikog  reklamiranja”,  kaže  dr  Karađinović  i  dodaje:  „Sada  je  kriterijum  kvantitativan  a  ne  kvalitativan,  neuravnoteženih  prioriteta  po  oralnim  i  dentalnim  dijagnozama.  Tako  smo  u  situaciji  da  RZZO  plaća  sve  i  ništa,  pa  se  tako  finansira  lečenje  ortodontskim  aparatima  čestih  malih  zubnih  nepravilnosti  kod  dece,  dok  retke  ali  teške  invalidnosti  tipa  rascepa  nepca  roditelji  plaćaju  iz  svog  džepa,  jer  nema  sredstava  za  kompleksne  ortodontsko-hirurške  terapije.  Znači,  potrebno  je  drugačije  definisati  prioritete  i  rasporediti  sredstva.  Zatim,  treba  uključiti  kriterijum  imovinskog  stanja  pacijenata.  Preko  određenog  poreskog  cenzusa  potrebno  je  veće  učešće  pacijenta.  Sadašnje  stanje  je  neodrživo:  RZZO  plaća  i  bogatima  i  siromašnima  iz  zaštićenih  kategorija  isto.  Tako  ostvarene  uštede  bi  se  koristile  za  dodatnu  optimizaciju  stomatološkog  'osnovnog  paketa'.  I  ključno,  omogućiti  pacijentima  da  za  'osnovni  paket  usluga'  slobodno  biraju  stomatologa,  u  državnom  ili  privatnom  sektoru  uz  refundaciju  od  RZZO  što  bi  odmah  dovelo  do  zdrave  konkurencije  i  skoka  kvaliteta.  I  do  ušteda,  jer  bi  u  116  domova  zdravlja  načelnici  stomatoloških  službi,  prateća  činovnička  bulumenta,  vozači,  razni  majstori,  kao  i  javne  nabavke  za  opremu  i  materijal,  itd...  brzo  izgubili  razlog  postojanja.”
Pa,  promene  su  ovih  dana  najavljene,  ali  se  ne  kreću  u  pravcu  u  kome  bi  sagovornici  NIN-a  voleli  da  idu.  Vlada  je  donela  uredbu  o  uvođenju  fiskalnih  kasa  u  zdravstvu,  što  je  izazvalo  zbunjenost  kada  se  zna  da  su  zdravstvene  usluge  oslobođene  PDV-a  (dakle,  poreski  prihodi  neće  porasti),  a  da,  kada  je  stomatologija  u  pitanju,  nema  jedinstvene  nomenklature  i  cenovnika.  Da  pojednostavimo,  nikom  nije  jasno  koje  će  se  šifre  unositi  u  kase.
Na  okruglom  stolu  posvećenom  fiskalizaciji  u  zdravstvu  oko  150  stomatologa  iz  cele  Srbije  zaključilo  je  da  je  uredba  doneta  na  prečac  i  bez  jasne  procene  materijalnih  efekata.  Dr  Milomir  Jelčić,  predsednik  Skupštine  Stomatološke  komore  Srbije  objašnjava  stav  stomatologa:  “Država  ovom  merom  ne  dobija  ništa,  jer  ne  postoji  porez  na  zdravstvene  usluge.  Mi  smo  i  dalje  paušalci.  Tu  dobijaju  trgovinske  kuće  koje  su  se  uključile  u  posao  i  dobile  adrese  stomatoloških  ordinacija.  Trgovinske  kuće  će  prodavati  kase  za  300  do  500  evra,  plaćaće  se  održavanje  i  obučavanje  za  taj  način  rada.  Nama,  za  razliku  od  državnih  lekara,  ništa  od  toga  neće  biti  plaćeno  i  sve  to  će  samo  poskupeti  usluge.”
Nema  veze,  što  će  biti  skuplje,  složili  su  se  građani  na  svim  sajtovima  koji  su  se  usijali  povodom  diskusije  na  ovu  temu.  Jednostavno  im  je  dosta  skupih  plombi,  bogatih  stomatologa  i  osećanja  da  ih  neko  stalno  ucenjuje  na  konto  zdravlja.  Pojavili  su  se  primeri  o  stomatolozima  koji  rade  samo  sa  evrima,  koji  ne  izdaju  račune,  koji  fantomski  nadograđuju  cenu...  Ništa  čudno,  svega  toga  ima  i  svi  bi  voleli  kontrolu.  Pa  i  po  cenu  da  se  dogodi  ono  što  je  svuda  u  svetu  zabranjeno  –  otkrivanje  tajne  medicinskog  kartona.
“Mi  ne  bežimo  od  kontrole,  ona  bi  bila  lako  ostvarljiva  kada  bismo  imali  pristup  Fondu  i  Fondu  slali  račune.  Tada  bi  postojale  i  očuvana  tajnost  i  novčana  kontrola.  Time  bi  se,  ujedno,  uveli  u  tokove  zvaničnog  platnog  prometa  svi  novčani  tokovi  u  stomatologiji,  a  troškovi  uvođenja  fiskalizacije  eliminisali”,  kaže  dr  Jelčić  i  dodaje:  „Nije  tačno  da  pacijenti  ne  dobijaju  račune  u  privatnoj  praksi,  ali  dobijaju  u  obliku  blok  računa  rukom  napisanog  i  potpisanog.  Mi  ne  prodajemo  čaše  i  flaše  već  usluge  i  na  tom  računu  piše  o  kojoj  se  usluzi  radi  i  njena  cena.  Tako  je  bilo  do  sada.  Sada  je  Ministarstvo  propisalo  da  moramo  da  izdajemo  fiskalne  račune.  Fiskalni  račun  u  oblasti  zdravstva  ne  postoji  nigde  u  Evropi,  a  mi  kao  hoćemo  u  Evropu.  Nema  ih  zato  što  na  fiskalnom  računu  mora  da  piše  vaše  ime  i  recimo:  urađene  dve  totalne  proteze.  Čim  vaš  fiskalni  račun  otkucam,  kod  mene  ga  očitava  službenica,  a  te  iste  podatke  očitava  i  službenica  u  centrali.  Ovo  je  najblaži  primer,  mada  postoje  mnogi  koji  kriju  da  nose  totalnu  protezu  kao  što  se  đavo  krije  od  krsta.  A  ako  uvodimo  fiskalizaciju  u  stomatologiji,  onda  ćemo  je  uvesti  i  u  ginekologiju,  a  možete  da  zamislite  tek  tada  koji  će  podaci  postati  javni.  Biće  mnogo  razvoda  brakova,  mnogo  sukoba,  mnogo  tračeva.”
I  biće  još  skupljih  usluga,  jer  će  građani  biti  ti  koji  će  morati  da  isfinansiraju  nove  namete.  I  u  državnim  ustanovama  kroz  doprinose  i  u  privatnim  stomatološkim  u  kojima  se,  prema  postojećim  podacima,  leči  više  od  60  odsto  ljudi.  To  bi  morali  da  shvate  i  svi  oni  koji  su  sa  pravom  ljute  kao  jedan  od  posetilaca  sajta  „Politike”,  koji  je  napisao:  “Moja  zubarka  se  pre  nekoliko  godina  prenerazila  (i  uplašila)  kad  sam  je  pitao  da  li  operaciju  mogu  da  platim  preko  žiro  računa.  Izgleda  da  im  je  keš  najdraži.”  Taj  problem  postoji  i  on  se  lako  može  rešiti  –  osnovnim  poznavanjem  zakona  (svaki  stomatolog  je  dužan  da  sa  pacijentom  sklopi  ugovor  i  predračun  ako  pacijent  to  zahteva  i  da  ga  kao  takvog  ispoštuje  čak  i  ako  se  prevario  u  proceni,  pa  su  usluge  ispale  skuplje)  ili  manje  inferiornim  stavom  prema  zahtevima  privatnika.  Dovoljno  je  samo  zatražiti  blok  račun,  može  i  na  memorandumu.  Ili  najlakše,  izlaskom  iz  ordinacije  tih  koji  se  preneražavaju,  jer  u  ovoj  zemlji  postoji  2.800  privatnih  ordinacija.  Ali,  u  svakom  slučaju,  sa  obaveznim  ulaskom  u  neku  drugu  ordinaciju,  jer  kako  nam  je  pokazala  statistika  –  pranje  zuba  je  zdravo  i  apsolutno  nedovoljno.


Sandra  Petrušić