Broj 2869
22.12.2005

 

                                                                      CRVENI KARTON ZA STOMATOLOŠKE USLUGE

 

                                                BATINOM PO RUCI

 

                       Poslednjih deset godina novac pacijenta nije pratio pacijenta, a sada su se definitivno razišli.

 

Prvo nam je ministar Tomica Milosavljević objasnio da smo štrokavi, da ne peremo zube i da država neće da nam plaća veštačke proteze u 35.godini zbog našeg ličnog nemara, a onda nas je vlada, uz obavezni poklik da MMF tako i samo tako hoće, obradovala novim restriktivnim zakonom o zdravstvu kojim su sa spiska obaveznih zdravstvenih usluga precrtane stomatološke usluge. To znači da će od 1. januara 2006. na snagu stupiti novi režim: građani koji se već više od decenije leče u privatnim stomatološkim ordinacijama nastaviće tamo da se leče, ali je država našla modus da u svoj džep utera novac od puke sirotinje. Jer, na ponekad paleolitske načine lečenja do sada su pristajali samo oni koji stvarno nisu imali mogućnost da sebi priušte privatnog lekara.

  Da je tako ne potvrđuju samo primeri ljudi koji su po sedam meseci čekali na pregled kod protetičara, već i cifre. A one kažu da se iz budžeta Zavoda za zdravstveno osiguranje godišnje za državnu stomatologiju izdvaja 30 miliona evra (70 odsto odlazi na plate zaposlenih), a po podacima Instituta za javno zdravlje „Batut“, za taj novac jedan stomatološki tim uradi dve plombe dnevno. Ponekada je statistika još gora, recimo u Bačkoj jedan stomatološki tim za jedan radni dan uradi 1,46 plombi, a to je najproduktivniji sektor državnih stomatoloških službi, jer je protetički učinak gotovo nemoguće izmeriti ciframa. U Srbiji je u državnoj službi zaposleno 3.200 stomatologa. Građani izdvajaju 12 odsto bruto prihoda za zdravstvenu zaštitu, a pretpostavlja se da se minimum 70 odsto njih leči isključivo u privatnim ordinacijama.

  Deluje kao da nas je prethodnih godina neko pomalo pljačkao dok je tvrdio da imamo besplatnu zdravstvenu zaštitu. Na to je, uostalom, upozorilo Društvo privatnih doktora stomatologije kad je pre više od godinu dana iznelo za ovu zemlju utopistički predlog – da novac pacijenta prati pacijenta. To znači da ljudi imaju pravo da za sopstvene pare biraju mesta i lekare kod kojih će se lečiti, da odlaze kod privatnih stomatologa, a da im država refundira sve ono što pokriva obavezno osiguranje. Takođe, Društvo je izvelo i jednu računicu koja kaže da je iluzija da je privatno lečenje skuplje od onog u domovima zdravlja. Recimo, izrada jedne metal - keramičke krunice kod stomatologa u domovima zdravlja košta pacijenta 1800 dinara, a u privatnoj stomatološkoj ordinaciji oko 60 evra. Ali, ako na tu cenu od 1800 dinara dodamo mesečna izdvajanja zaposlenih za doprinos i sva druga davanja, ispada da je cena krunice u državnoj ustanovi viša od one kod privatnika.

  Novi zakon je na ovakav predlog stavio tačku jer od sledeće godine novac uopšte neće pratiti pacijente kad je u pitanju stomatologija, izuzev u slučajevima kad se radi o deci od 18 godina, trudnicama, telesno i mentalno obolelim osobama i licima starijim od 65 godina, ali samo ukoliko hoće protezu. Besplatni će biti i pregledi pre transplatacije bubrega (što je valjda bitan doprinos države u odnosu na učestalost ove intervencije?!) i operacija srca, kao i urgentni stomatološki i hirurški pregledi i lečenje povreda zuba i kostiju lica. Pomalo je nejasna čak i stavka o „besplatnom lečenju dece“ jer je dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja, izjavio da „deca do 18. godine imaju besplatne sve usluge zubara, osim popravke karijesa, jer struka smatra da je to dobar način stimulisanja dece i roditelja da redovno idu na preventivne stomatološke preglede i spreče oboljenja“.

  Baš bi bilo lepo da vidimo kako će u zemlji sa ovakvim standardom i ovakvom kulturom jednim zakonom uspeti da se izbegne karijes. Jer, ministar Milosavljević jeste u pravu kada kaže da smo štrokavi, to potvrđuje i istraživanje iz 2003. godine koje je pokazalo das skoro sedam odsto osoba starih 19 godina ne pere zube nikad, da ujutru i uveče to radi oko 50 odsto ljudi, a da 16,6 odsto ispitanika zube pere povremeno. Takođe da 39 odsto ide povremeno kod stomatologa, a da se većina i ne seća kada je poslednji put kupila novu četkicu za zube. Međutim, Milosavljević ne objašnjava kako će od restriktivnog zakona zaštiti one koji nisu mogli da kupe nove četkicu, koji nisu imali sredstva za prevenciju, koji su živeli ovde u vreme sankcija, rata i nestašica čak i paste za zube.

  Ko smo mi da sudimo o tome, kada nam je MMF poslao slovenačkog eksperta da nas poduči njihovom njihovom modelu koji bi nam  lepo stajao? A vlada je, kako kaže, baš tako i uradila. Ili nije? Jer, Slovenci su kompletno privatizovali stomatološku službu, što znači da građani koji poprave ili izvade zub odlaze sa fakturom u Zavod za zdravstveno osiguranje gde im se refundiraju sredstva u okviru obaveza osiguranja.

 

SANDRA PETRUŠIĆ