16.jul 2009.

KASE UKIDAJU TAJNU

Uredba koja bi trebalo da nas spase od korupcije, tek ce da blesne u punom sjaju. Do tada ce ljudi sa teškim povredama šetati u potrazi za fiskalnom kasom u državnim ustanovama, privatnici ce placati kazne ako je nemaju, a pacijenti ce strepeti od toga šta je neki cinovnik koji nije dužan da cuva lekarsku tajnu saznao iz njegovog kartona. I kome je sve rekao. Profitirale su firme za proizvodnju kasa i korporacije koje su odmah došle do imena svih privatnika i ponudile im kase.Uredba o fiskalizaciji u zdravstvu stupila je na snagu 1. juna i, kako nam nadležni tvrde, podjednako važi i za privatne i za državne ustanove. Inspekcije su krenule u obilazak i otpocele naplatu drakonskih kazni nad svim subjektima koji na vreme nisu obezbedili kasu, ili su je obezbedili ali se nisu baš snašli u komplikovanoj proceduri njihove primene, ali ih put nikako nije naneo i do neke državne ustanove.Šteta, imali bi šta da vide.

Novosađanin Duško D. je zbog teške opekotine na ruci zatražio pomoc u ordinaciji Doma zdravlja u Bulevaru oslobođenja, bez knjižice, ali spreman da plati uslugu jer mu je pomoc bila potrebna odmah. Nisu mu ni pogledali opekotinu, vec su ga obavestili da pre pregleda mora da uplati 700 dinara i to na drugom kraju grada jer oni nemaju kasu. Naravno, bili su svesni težine povrede i spremni da ga pregledaju preko reda, ali tek kada donese potvrdu da je u drugoj ambulanti uplatio ono što se traži od njega. Cudno, ali ga nisu posavetovali da na tom drugom mestu sanira ruku kada vec placa, jer je nelogicno a i zdravstveno neopravdano da dva puta sa otvorenom ranom šeta duž Novog Sada. I ovaj primer nije jedini, niti ce biti jedini: u Novom Sadu postoje samo tri fiskalne kase u opštoj praksi, a lekari koji ih nemaju nece pregledati ni hitne slucajeve jer, kako kažu, plaše se inspekcije.

Zvuci pomalo nelogicno da se lekar plaši da uradi hitnu intervenciju jer ne može da izda racun, ali da se niko ne plaši što se u državnim domovima zdravlja ne nalaze fiskalne kase koje su postale zakonska obaveza. U Poreskoj upravi tvrde da ce kontrole biti ceste i da propisane kazne za neposedovanje iznose od 100.000 do milion dinara za pravno lice i od pet do 50.000 za fizicko, ali i da je moguce zatvoriti objekat i prekinuti rad i do 60 dana.

U privatnom sektoru, ne bez razloga, smatraju da su pretnje upucene njima i da niko nece zatvoriti nijednu državnu instituciju. Primarijus Dr Miodrag Živkovic, vlasnik Ordinacije za hiperbaricnu i podvodnu medicinu i clan skupštine Lekarske komore, kaže: „Država ima pravo da uvodi fiskalne kase kao što ima pravo da radi i druge stvari. Problem je što su u ovom slucaju fiskalne kase uvedene da bi bile namet vlasnicima privatnih ordinacija. To je deo populacije koji inace zakonski nije uveden u državno zdravstveno osiguranje,dakle deo populacije koji ima obaveze a nema nikakva prava. Ni to nam ne bi toliko teško palo da nije privatnih organizacija koje imaju potpisan ugovor sa Fondom i koje ne moraju da imaju fiskalne kase. To je oblik diskriminacije.

Pođimo od toga da smo mi mali privredni subjekti nad kojima država hoce da vrši kontrolu svakog dinara koji prođe, i da to prihvatimo. Ono što ne možemo da prihvatimo jeste to što su na pocetku price o fiskalizaciji u njoj ucestvovali i fiskalni inspektori koji su pobliže pokušali da objasne šta nas ceka i uglavnom se to svodilo na drasticne kazne: recimo milion dinara. Niko nije stavio prst na celo i uvideo da je mnogima od nas koji smo na paušalu ceo godišnji obrt milion dinara. Onda se preti zatvaranjem ordinacija. Meni je neprihvatljivo da su nas sveli na oblik pijacne radnje: napravio si grešku na fiskalnom racunu – zatvoricu ti radnju. Imam ordinaciju za hiperbaricnu medicinu i moji pacijenti se lece u kontinuitetu i do 30 dana i sada ce neko pacijentu sa gangrenom da onemoguci da završi lecenje. Uvedeno je na grub nacin i otpocetka su nam svi samo pretili, od inspektora do ministra. A ko ce da odgovara zbog toga što je sprecio moje pacijente da budu leceni i ko ce zbog toga da tuži državu, ja ili moji pacijenti?! Uteruje nam se strah u kosti na jedan neprimeren nacin i ako imamo društvenu važnost, bez obzira na to da li državni sektor misli da je imamo ili nemamo. Mi imamo pacijente i borimo se za zdravlje ljudi.“

Kako ce izgledati kazne u državnom sektoru, videcemo kada ih bude i ako ih uopšte bude, ali je vec sada jasno da nisu namenjene ekspoziturama domova zdravlja od kojih skoro nijedna nema fiskalnu kasu. I što je važnije, ta cinjenica vec pogađa pacijente, što znaci da cak i građani sa zdravstvenim knjižicama moraju da trpe odreEenu torturu da bi ostvarili svoje pravo na zdravstvo. Recimo, ako im je potrebna lekarska potvrda za odlazak u inostranstvo, za koju se placa 300 dinara, a koja se može dobiti samo na osnovu uvida u medicinski karton.

„Kada me neki pacijent bira za svog izbornog lekara i kada potpisuje ugovor sa mnom, normalno je da ocekuje da ce kod mene moci da obavi sve što je potrebno“,kaže dr Milica Boškovic, lekar opšte medicine u ekspozituri DZ Savski venac, i dodaje: „Bilo bi normalno da mogu da mu izdam potvrdu za odlazak u inostranstvo jer sam ja jedini lekar koji ima uvid u njegov karton, ali ja to ne mogu da uradim jer ne posedujemo fiskalnu kasu. TakoEe ne mogu da mu dam karton da sa njim šeta po gradu i ide u centralu gde postoji kasa, vec moram da ga šaljem službenim putem, a to traje. Ljudi obicno nemaju vremena da cekaju, a i zašto bi? Birali su lekara kod kog mogu sve da obave i ne žele da ih neko šeta i maltretira.“

I dok se u državnim institucijama fiskalizacija uvodi tamo gde postoji mogucnost za rad „vecernjih klinika“ , a pacijenti kojima je potrebna potvrda za staracki dom idu u Institut za medicinu rada (ustanovu koja sa penzionerima nema ništa, ali ima famoznu kasu), u privatnom sektoru se Uredba u najvecoj meri poštuje. Procenjuje se da je 80 odsto privatnika uvelo fiskalizaciju, iako Lekarska komora Srbije insistira na ustavnosti Uredbe i skuplja potpise da se ona poništi. Po njihovom mišljenju, radi se o skupoj investiciji (nabavke fiskalnih kasa i održavanja fiskalnog sistema na godišnjem nivou iznose između tri i pet miliona evra), o uredbi koja donosi više štete nego koristi i koja kao takva ne postoji nigde u svetu. Direktorka Komore prof. dr Tatjana Radosavljevic je upozorila na još nešto: da se LKS protivi primeni vladine uredbe o uvođenju evidencije prometa preko fiskalnih kasa pre regulisanja sistema zdravstvenog osiguranja i uvoćenja jedinstvene nomenklature usluga u dravstvu.

Predsednik Skupštine Stomatološke komore Srbije, Dr Miško Jelcic iz Kraljeva, smatra da je LKS zakasnila sa kritikom na Uredbu i da je to moralo da se dogodi pre godinu dana kada je donošenje Uredbe najavljeno i kada je tokom jeseni pocela rasprava. „Slicnu uredbu su pokušali da donesu 2004. godine, ali tada sam ucestvovao u delegaciji koja se protivila takvoj odluci i doneo sam dokaze o tome da fiskalne kase, ovako kako su kod nas zamišljene, ne postoje nigde u Evropi. Slicno je pokušano u Makedoniji i nije zaživelo. Imao sam dokumentaciju o tome kako je to pitanje ureEeno u germanskim zemljama, podneo sam na uvid i razlozi koje smo tada izneli su prevagnuli da se od te ideje odustane. Sada kada je Uredba doneta ne znam kako ce pomoci potpisi da se ona ukine. Imamo veoma neprijatnu situaciju u kojoj državni sektor niko ne kontroliše i na udaru inspekcije u ovom trenutku je samo privatni sektor. Ljudi su nabavili kase, privikavaju se i kucaju nešto što nema nikakve veze sa porezom i prinadležnostima od kojih bi država imala koristi. U celoj prici su profitirale firme za proizvodnju kasa i korporacije koje su odmah došle do imena svih privatnika, a ja se pitam kako su došle, i ponudili nam kase“, kaže Jelcic.

Problem je što je veliki broj privatnih ordinacija odlucio da odustane: nisu mogli da isfinansiraju uvoEenje kasa, nisu uspeli da naEu obuceno osoblje da vodi papirologiju, nisu mogli sebi da priušte da otpuste medicinsku sestru da bi uveli knjigovođu, nisu znali kako da formiraju šifre pod kojim ce izdavati racune. Postavlja se pitanje da li su stvarno odustali ili su prešli u sivu zonu, na šta je dr Tatjana Radosavljevic dugo upozoravala i cak porucila:

“Taman je Lekarska komora zajedno sa zdravstvenim inspekcijama i Ministarstvom zdravlja uspela da registruje prakticno 99 odsto svih ordinacija koje legalno postoje, na ovaj nacin vi ljude ponovo terate u zonu sive ekonomije, ponovo da rade po svojim stanovima, nešto što državi sigurno, a ni Lekarskoj komori, koja ima neke principe na kojima radi, nije primereno.”

I dr Draško Karađinovic, portparol Društva privatnih doktora stomatologije smatra da se radi o brzopletoj uredbi koja je dovela do kontraproduktivnog efekta: mnoge privatne ordinacije su se privremeno odjavile kako bi izbegle administrativno maltretiranje, tako da je umesto do povecanog poreskog prihoda, ova mera dovela do smanjenja broja poreskih obveznika. A na pitanje da li ce se ostvariti bar ono što građane najviše interesuje – kontrola novcanih tokova i smanjenje korupcije u zdravstvu (kao takva Uredba je i plasirana) odgovara: „Clanom 25. Zakona o PDV-u regulisano je da se PDV ne placa na zdravstvene usluge. Fiskalizacijom se samo uvodi pracenje evidencije rada sa gotovim novcem (kao i indirektna kontrola poreza na dobit), što nece dovesti do povecanja poreskih prihoda, a građani ce dobiti fiskalni racun kao utehu što su dva puta platili istu uslugu, jer ona nece biti refundirana od RZZO. A dvostruko placanje povecava ukupnu zdravstvenu potrošnju u Srbiji na blizu 11 odsto BDP,daleko više nego u EU gde je oko 9 odsto, što je ozbiljan uzrok makroekonomske nestabilnosti. Ukratko, to je još jedna propagandisticka mera Ministarstva zdravlja jer ne postoje uređeni cenovnici kao posledica cinjenice da ni `osnovni paket usluga`, koji ide na teret RZZO, nije definisan. Cenovnik RZZO postoji samo u stomatologiji, ali i on je nakaradno urađen, što se vidi iz krezubosti nacije. Kao marketing dobro zvuci da ce fiskalizacija u zdravstvu pratiti tokove novca i spreciti zloupotrebe.

Međutim, po zvanicnim podacima RZZO u periodu od 2004. do 2008. u gotovini je od građana naplaceno 101,5 milijardi dinara u državnom zdravstvu preko vanstandardnih usluga kroz stavku `sopstvenih prihoda`. Taj novac se prelio na posebne racune državnih ustanova, to jest u `crne fondove`, povišice, regrese, honorare, razne troškove državnih službenika, koji pored redovne plate iz budžeta, time ostvaruju i licnu zaradu preko eksploatacije državnog resursa, zgrada i skupe opreme u privatne svrhe. Ako želimo da uvedemo red u tokove novca, onda bi pravo pitanje bilo zašto je dopušteno da godinama ti ogromni iznosi idu van platnog prometa, neevidentirani, neoporezovani i to još u državnim ustanovama.“

I on, ali i vecina drugih lekara kao najveci problem ipak istice da je Uredba  dovela do toga da je fiskalizacijom narušena lekarska tajna, jer svaka uneta usluga završava u poreskoj službi, a to je drasticno kršenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti (cl 37, 73). U saopštenju Lekarske komore Srbije istice se da se „uvidom u fiskalne racune od strane nemedicinskog osoblja narušava pravo pacijenata na tajnost podataka i prava na privatnost i poverljivost informacija zagarantovanih Ustavom i Zakonom“.

Na koji nacin su prava na privatnost ugrožena objašnjava dr Jelcic: „Kod mene dolaze pacijenti koji koriste usluge za koje niko ne sme da zna. Imao sam pacijentkinju koja je stavljala totalnu protezu i koja me je molila da njen buduci muž ne sazna jer se užasava svake vrste ortopedskih pomagala. Obecao sam joj da je to lekarska tajna koja nikada nece biti otkrivena, a sada ce biti otkrivena. Sledeci problem je to što pacijenti, kada daju svoju anamnezu i daju sliku bolesti koja ih prati, moraju da navedu sve. Postoje mnoge bolesti koje su bitne za svako drugo lecenje, mnoge infektivne bolesti i mi moramo da ih napišemo. To kasnije citaju ljudi koji nemaju obavezu cuvanja tajne, službenici u poreskoj upravi. Mi ne možemo da napišemo samo cenu, moramo da napišemo ime I prezime lica koje smo lecili, šta smo mu radili i od cega on boluje. Ako hocemo da uradimo ispravan racun, onda se to radi tako jer mi ne prodajemo flaše, caše i pivo da bismo kucali fiskalne racune kao u supermarketu. Mi pružamo uslugu I moramo da kažemo kome smo i koju uslugu pružili.“

Lekarska tajna nije sigurna ni kod jednog specijaliste jer je pacijent dužan svakom lekaru da kaže od cega boluje. Recimo, ako pacijent ima sifilis on to mora da prijavi svom kardiologu, tako da odlazak kod lekara, sa dijagnozom koje inace ne bismo morali da se stidimo, može na površinu da izbaci i nešto što bismo radije zadržali za sebe. Ipak, najvecu nelagodnost predstavlja odlazak kod plasticnih hirurga, jer bi tu vrstu intervencije bar 90 odsto populacije želelo da sakrije.

Dr Dimitrije Panfilov, plasticni hirurg i vlasnik privatne klinike Olimp u Novom Sadu je 24 godine radio u Nemackoj i prenosi nam svoja iskustva: “I tamo sam morao da pišem racune i stavljam šifre, ali sam na racunima pisao samo ime pacijenta. I tamo je postojala mogucnost da neko proveri kartone, ali to nisu bili poreski službenici i lica koja nemaju obavezu da cuvaju lekarsku tajnu, vec nezavisni lekari. Mi nemamo ništa protiv da se uvede fiskalizacija, ni da svakoga dana prijavljujemo promet, ali je potrebno da nadležni organi ulože napor i obezbede da se to sprovodi na nacin kojim nece biti ugrožena prava pacijenata.”

Ministar zdravlja dr Tomica Milosavljevic, međutim, tvrdi da uvođenjem fiskalizacije u državne i privatne zdravstvene ustanove nece biti narušena privatnost pacijenata, jer na racunima nece biti njihova imena. Ako imena nema, onda se namece pitanje – kako ce tajna biti otkrivena? „Poreski organ ima prava da vam proveri fiskalni racun, a onda da ode do ordinacije i pogleda vaš karton u kome se nalazi sve”, kaže Karađinovic. U Komori upozoravaju na još nešto: medicinsko osoblje je još uvek neobuceno za rad sa fiskalnim racunima, greške ce se dogaEati, a svako ko pokuša da ih ispravi morace da otkrije svoj identitet. I kao što kaže dr Jelcic – naše dijagnoze nisu flaše piva i jednom ce morati da se slože pod punim imenom.

SANDRA PETRUŠIC