Boli glava zbog računa
 Obavezno je evidentiranje prometa Za manje od 20 dana, u zdravstvo, koje se
u uredbi Vlade Srbije našlo na spisku 13 delatnosti koje moraju da
evidentiraju promet, uvode se fiskalne kase. Većina državnih
zdravstvenih ustanova za fiskalizaciju još nije spremna. Kažu - čekaju
dodatna uputstva. Privatnici su listom protiv. Za njih je to “dodatni trošak i administriranje, od kojeg ni država, ni pacijenti neće imati koristi”. Podržavaju ih i dve komore - stomatološka i lekarska. Njihove primedbe su - da je uvođenje fiskalnih računa u zdravstvo “i etičko pitanje, jer na osnovu upisane šifre može da se sazna od čega neko boluje”. Privatni lekari su pre tri godine uspeli da se izbore protiv uvođenja fiskalnih kasa. Sada je malo verovatno da bi to moglo da se ponovi. Prema uredbi Vlade, od 1. juna moraće da se izdaju fiskalni računi za sve zdravstvene usluge izvan paketa obaveznog zdravstvenog osiguranja. U praksi to znači - kod privatnika za sve usluge (izuzev malobrojnih ugovorenih sa RZZO), a u državnim ustanovama - za takozvane vanstandardne usluge koje ne “pokriva” zdravstveno osiguranje. - To je palijativna mera i neće imati nikakav pozitivan efekat - uveren je prof. dr Višeslav Hadži Tanović, predsednik Udruženja privatnih lekara Srbije. - Jedina svrha je da se zamagli suština problema da je privatna lekarska praksa u Srbiji ostala van sistema osiguranja. Po tome smo izuzetak. Neka ispoštuju prava pacijenata da biraju gde će da se leče za svoj novac, koji daju u zajedničku kasu osiguranja, i evropske standarde i imaće potpun uvid u tokove novca. Hadži Tanović tvrdi da privatnici, koji rade legalno, paušalno plaćaju porez koliko je država odredila i tako pune budžet. Ali, problem je u tome što 30 odsto od 28.000 lekara u
Srbiji radi na crno, po kućama. Dr Draško Karađinović, portparol Udruženja privatnih lekara i stomatologa, upozorava da u zdravstvu ne postoje jedinstveni šifrarnici. - Za osam godina reforme zdravstva čak ni to nije urađeno, i sada će svaka ordinacija i ustanova da upisuje neke svoje šifre, različite za iste bolesti - objašnjava Karađinović. - To pokazuje da je fiskalizacija ishitrena, nedovoljno pripremljena, a niko ne vidi ni svrhu ove mere. Postoji jednostavnije, a za pacijente i mnogo korisnije rešenje - da se privatnici uključe u sistem zdravstva, da im RZZO plaća usluge koliko i državnom zdravstvu i onda će imati potpunu kontrolu novca. Karađinović skreće pažnju još na jedan problem: - Čini mi se da su u jednu ovakvu meru bez cilja i svrhe prste umešali lobisti koji prodaju kase. Jedna kasa košta između 500 i 1.000 evra, privatnici će morati da kupe 5.500 kasa (apoteke već imaju), a državne ustanove oko 15.000. To je veliki novac, a godišnje održavanje kase košta od 300 do 500 evra. Dr Tatjana Radosavljević, predsednik Lekarske komore, smatra da je uvođenje fiskalnih kasa dodatni trošak za zdravstvo, ali i za pacijente, jer će “privatnici da poskupe preglede”. - Na zdravstvene usluge se ne plaća PDV, pa ni kase nemaju svrhu - kaže dr Radosavljević. - Privatnik će morati da izda račun recimo za kardiološki pregled, a državna zdravstvena ustanova neće, čime se samo produbljuje podela. Postoji opasnost i od narušavanja prava pacijenata, jer će na osnovu šifre iz fiskalnog računa neko moći da zna od čega taj pacijent boluje. NISU SPREMNI ZA FISKALIZACIJU DR Dragan Radovanović, direktor KBC “Dr Dragiša Mišović”, kaže da još nisu spremni za fiskalizaciju, da čekaju uputstva iz RZZO, i ne veruje da će biti većih problema zbog uvođenja fiskalnih kasa. - Još čekamo saglasnost Ministarstva zdravlja za otvaranje večernje klinike i verujem da ćemo se do početka dopunskog rada valjano pripremiti i za fiskalizaciju - kaže Radovanović. Svetlana Vukajlović, direktor RZZO, kaže da zdravstvene ustanove od njih ne treba da očekuju nikakvo uputstvo, jer se fiskalizacija odnosi upravo na usluge koje RZZO ne plaća. MINISTAR: VEĆA DISCIPLINA Ko od 1. juna ne izda fiskalni račun za zdravstvenu uslugu koja nije u sistemu obaveznog osiguranja ili participacije, podleže zakonskom gonjenju - izjavio je prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zderavlja. - Cilj je da se svi računi evidentiraju i da se na lični prihod plati porez, jer što veća bude fiskalna disciplina, biće više reda i stabilnijeg budžeta. |
