NA “CRNO” OPASNO I SKUPO

 

 

- U 3.000 zvanično registrovanih privatnih ordinacija u Srbiji radi 6.000 lekara, a procena Privatne lekarske komore je da sa torbicom u ruci, EKG aparatom, endoskopom ili ultrazvukom ordinira po kućama, ili - radi “na crno” - 12.000 “belih mantila”!
Pacijent je praktično nezaštićen, jer ako zakaže pregled na broj mobilnog telefona na koji se u oglasima nude medicinske usluge, ne zna ni ko će ga pregledati, ni kako, ni u kakvim uslovima. Iako se o “radu na crno”, kojim se zalazi u krivično delo ali i krši lekarska etika, odavno priča, na suzbijanju takve prakse dosad se nije ništa uradilo. Vlasnici i zaposleni u registrovanim privatnim ordinacijama na “nelojalnu konkurenciju” upozoravaju Ministarstvo zdravlja, a prof. Tomica Milosavljević, ministar odgovara da “nema 25.000 inspektora koji bi svakodnevno proveravali sve ordinacije koje se oglašavaju u novinama”. I, sve se “lomi”na pacijentima.

ILEGALNE ORDINACIJE

U SRBIJI je registrovano oko 1.500 privatnih stomatoloških ordinacija, a najmanje još toliko “radi na crno” - upozorava Draško Karađinović, portparol Društva privatnih stomatologa i lekara Srbije. - U ilegalnim ordinacijama rade najviše stomatolozi iz državnih ustanova odakle i regrutuju pacijente. U državnoj stomatologiji uvek nešto nedostaje: ili je pokvarena turbina, ili nema materijala, ili je doktor na bolovanju, zakazuje se za iduću godinu i stvara privid oskudice usluga i materijala. Pacijentu ne ostaje ništa drugo nego da uzme vizit kartu i ode da popravi zub na naznačenoj adresi. Uslovi u ilegalnim ordinacijama su daleko ispod higijenskih i tehničkih standarda. Najčešće rade nestručni ljudi. Pacijenti nemaju odgovarajuću zaštitu i prisutan je ozbiljan zdravstveni rizik, posebno od teških infektivnih bolesti kao što su hepatitis, tuberkuloza, HIV. Ilegalne za razliku od registrovanih ordinacija ne podležu obaveznim higijensko medicinskim i sanitarnim kontrolama.

- Pre par meseci, tačnije u decembru, zvanično smo upozoravali Vojislava Koštunicu, Mlađana Dinkića i Tomicu Milosavljevića da mnogi lekari rade na crno - kaže prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Privatne lekarske komore. - Javno oglašavaju svoje usluge - od pregleda do magnetne rezonance i operacije - ne navodeći ni ime doktora ni ordinaciju. Rekli smo najodgovornijima - Pogledajte u oglasima ko radi. To je obaveza Vlade, finansijske policije i Ministarstva zdravlja. Ništa nisu uradili, a stvari izmiču kontroli. Ono što se dogodilo u Beranama, gde je devojčica umrla na stomatološkoj stolici, lako može da se ponovi u nekoj “divljoj” ordinaciji u centru Beograda.

 

---

VEŠTAČKE NESTAŠICE

ŠTA se sve zapravo u lekarskoj praksi podrazumeva pod “radom na crno”? Za prof. Hadži-Tanovića to je i “stvaranje veštačkog privida o popunjenosti kapaciteta u državnim ustanovama, kada se ultrazvuk na uput zakazuje za mesec dana, a za keš za sutradan, kada nema mesta u operacionoj sali, ali se za dve-tri hiljade evra nađe kada se porođaj zavisno od kalibra lekara naplaćuje od 500-1.000-1.500 evra.

 

---

 

- Za pacijente su svakako najrizičniji oblik “rada na crno” nazovi ordinacije u stanovima, gde se ne zna ni ko, ni šta radi - objašnjava prof. Hadži-Tanović. - Pojedine ordinacije, takođe, registrovane su za opštu medicinu, a rade sve i svašta. U Beogradu imate sijaset ordinacija za rentiranje medicinskih usluga. Rade opštu medicinu, a na telefonski poziv obezbeđuju lekara svih specijalnosti. Doktori u takvim ordinacijama rade a da za to nisu dobili odobrenje i ne plaćaju porez na dodatnu zaradu.
Profesori i najugledniji lekari popunili su konsultantska mesta u privatnim ordinacijama, a manje afirmisani u struci pribegavaju “terenskom radu” po kućama. U jurnjavi za pacijentima i novcem, izgleda, nema mesta za medicinsku etiku.
- Njima je važno da odrade što više intervencija i uzmu što više novca od pacijenta, ali ga ne upozore na rizik intervencije koju predlažu - upozorava Hadži-Tanović. - A, rizik postoji i kod operacije slepog creva, a kamoli kod komplikovanijih zahvata, i što je pacijent stariji i pritisnut i drugim bolestima, rizik je sve veći. Javni porodični lekar zaštitio bi pacijenta od toga.Na zapadu lekara koji ne preduzima sve što je protokolom predviđeno čeka sud časti i sankcija. Ovde nije zaštićen ni pacijent, ni lekarska profesija. Sa radom na crno država bi morala da se napokon obračuna, a mi kao Privatna komora predlagali smo da izdajemo dozvole za rad i licence, jer najbolje znamo ko i kako radi, a da sa Ministarstvom zdravlja držimo stručni nadzor nad ordinacijama. Ali, to se izbegava, jer neko, očigledno, u ovakvoj situaciji profitira.

B. RADIVOJEVIĆ